Народно благостање

и 2: децембар 1936.

У. Вајкце

Страна 807 --

PISMA SA PUTA OD DOGAĐAJIMA | PROBLEN IM A

Prvo. pismo

Porto 0 ; noyembni

1 VAZDUŠNI ·SAOBRAČ, с LONDONA SA 'KONTINENTOM |

Na zimski ага а а за 0 tinentom može se primeniti ona narodska reč: U London

kada hoćeš, iz Londona kada te puste.

Na varoškoj vazduhoplovnoj stanici u Londonu odigravaju se svakog drugog dana dramatične scene, naročito po podne. Na svima mogućim jezicima čuju se protesti i grdnje zbog otkaza redovnog letenja.

— Ovo je već treći dan kako obustavljate letenje uoči samoga polaska! — viče gromoglasno jedan Fran-

cuz na dobrom engleskom jeziku. —_ Ja sam postao .

vaš zarobljenik u Londonu. U pet sati.ste· mi telefoni-

rali da će avion leteti; ja sam na osnovu кода platio hotel i sa prtljagom došao na stanicu. Кида- ću 0

Pitate li Vi imam li ja novaca?. — Lako ćemo za novac, —- prekide ga jedan činovnik, osećajući da dotični ne može biti bez novaca. — Ne treba meni Vaš novac, ali je pitanje mo-

ga vremena, o mojim poslovima u Parizu: Ovde Se.

dim dva dana duže no što je trebalo.

— Zašto ne idete brodom? — pita ga činovnikK hladno. — Imate spavaća kola večeras u 8 časova u kojima Vas brod prevozi preko kanala, tako da provedete u postelji put od Londona do Pariza. -

— Kad-bih mogao putovati brodom po ovom vetru, ne bih ni sedao u avion, koji je, M budi rečeno, skuplji, — odgovori putnik.

[ kako činovnici engleskog маздићорјоупог drušiva »Imperial Airways« i dalje hladno sležu ramenima, to posle svakog objašnjenja nastaje ili povratak novca, ako je plaćena povratna karta, ili pogađanje oko mesta u sledećem avionu.

Po nekoj čudnovatoj praksi ovog engleskog društva putnici, koji su imali zabeležena mesta na avionu koji ne leti, nemaju prava na. vožnju u idućim aviOnima, ako su kod ovih sva mesta prodana. Tako је moguće da raniji putnik posmatra kako docniji ·0dlaze na aerodrom, sve dok ne maiđe avion koji ima „Dani mesfa, a to može biti kroz 2 do 3 daha..

I pisac ovih redova je bio dva. dana. zarobljenik |

u Londonu. I ja sam bio primoran da sa stanice Victoria, kada sam došao:-sa celim prtiljagom, · idem ·bonovo u hotel, i to po mogućstvu što bliži, bez obzira na cenu, — a To nešto znači, pošto su londoriski hoteli ·najskuplji u Evropi. T ko zna kada bih odleteo iz. "Londona, da se nisam tvrdoglavo borio protiv. pomenute prakse,

da moram da čekam na avion ša slobodnim тез та: je brži. Ali ukoliko” btže lete avioni, utoliko je dugo-

trajniji put do aerodroma i obratno. Ovaj, за саппзкић

Pridružili su mi se i ostali putnici tako da smo.najzad dobili mesta u avionu koji polazi idućeg dana u podne.

Očigledno je. bilo da je jedan vanredan. avion „morao.

biti pušten u promet. Na pariskom aerodromu to šmo utvrdili, prvo na osnovu neobično dugog čekanja na polazak autobusa, i drugo, na osnovu trostrukoga ulaska velikih grupa sa aerodroma u carinarnicu. Moralo je leteti tri aviona: u. razmaku po.5 minuta...

Između Pariza i Londona postoji O

dnevni. аса оте (tri puta Air INO. | |T па | Imperial :Nirways), ali |e redak slučaj da se mesto

može: dobiti. istoga dana. Navala putnika ie ogromna (a polazak iz Pariza je normalan, pošto on ne pati od nepogoda. kao London). ја to, istina, nisam mogao da opazim pri polasku iz Pariza za London, zahvaljujući okolnosti da sam putovao u ponedeljak rano jujutrii. Bilo |e svega deset putnika na 40 mesta. Sve mladi ljudi, koji su pali u dubok san na nekoliko minuta po odlasku. Bilo je jasno da imaju za sobom neprospavanu noć. I kako su očigledno svi bili Englezi, to sam se nehotice setio jedne priče pokojnog Fi{enta, jednog

·od najvećih komisionera živine i |aja u Londonu за

kime su radili mnogi Jugosloveni (ime njegovo izgOvoreno kako su ga izgovatali Jugosloveni). Fijent je bio Francuz; došao je u London sa jednim {franspoftom jaja iz Normandije (koja je nekada bila glavni liferant Londona), tu ostao i napravio teške milione. Njemu sam bio poverio prodaju МА И ćurana za Božić 1922 godine. :

Tada me je prvi put pozvao na ručak; казао | mi je usput, da se ništa ne ustručavam pred zabačenim i takoreći zapuštenim .ulaskom u restoran. To je restoran u kome se dobro jede i još bolje pije. Englezi šu ПИ алој, сомопо mi je ironično. Gospodin iz Londona zakazuje ljubavne sastanke čak na francuskoj tetitoriji, i to on putuje jednim brodom, a ona drugim. Ni piče nije vrlina. kod Engleza; zbog. toga. restoran. :u koji idemo, nema ni firme ni. ma kakvog znaka. Sletstveno, gosti su samo poznavaoci. ;

I moji saputnici su činili utisak liudi, koji su i week-end proveli u Parizu — malo dalje od kuće, ~

Leteli smo najvećim avionom engleske Котраnije. U širini ima četiri komotna mesta, a sredinom prolaz (umesto hodnika kod železničkog vagona), Ši-

Tok za najmanje dva mesta. Avion ima bogatu kuhinju

(koja ovog puta nije mogla da pokaže svoje kras0] | 5 Р

7 Те изјед dubokog sna putnika). »Scilba«, tako se zvao

naš avion, visoka je kao viša jednospratna kuća, inta četiri motora, plovi neobično mirno, obično nad, maglom londonskom po najumiljatijem suncu, O коте London često po mesec dana pojma nema, iako zrači dopiru do nas četlirislo metara nad zemljom. Ра р9volinom vetru let između londonskog i patiskog aerDdroma traje jedan i tri četvrti, a pri nepovoljnom фуа

i po časa. Zavisi od aviona; ukoliko je noviji, utoliko

i policijskim formalnostima, traje duže no sam let.

Avion između Londona i Pariza je spas za One koji pate od morske bolesti. Istina, pojavi se po koji put i na avionu, kod jednog ili dvojice putnika, ali. i mnogo blažoj formi i to samo pri vrlo jakom vetri

ukuse Zadovoljstvo. je let preko kanala koji je u ovo „doba

godine stalno nemiran i kad nema vetra.