Народно благостање

12, децембар 1936.

“ Turska pokušava da putem роготбапја офКкирпог 51"ефета инбе па ргогтуодасе да зтапје ргогуодпји. ОбКкирпа „cena za Ovogodišnji opijum izgleda da neće biti veća od -dve turske lire za kg. (oko 75 din.). Proizvođači ovom cenom nisu zadovolini. Sem toga, oni nisu mogli učestvovati neposredno u prodaji Agrarnoi banci, koja vrši otkup, već su svoju robu prodavali bankama i trgovcima. Naimanja količina koju je preuzimala Agrarna banka bila je 50 Ке. · Proizvođači između sebe pak nisu hteli da mešaju robu da 'bi postigli traženi minimum, pošto je svako od njih uveren _-da-je njiegova roba naibolja.

im: Paralelno sa gomilaniem stokova u proizvođačkim zem-

-ljama uvozničke zemlje nastoie da u ovome proizvodu Dostanu što. više autarkne. U tom cilju istražuju se nove biljike, ispituju se načini za dobijanje opijuma sintetičkim putem. U nekim zemljama već se upotrebliava makova stablji“ka za dobijanje opijuma.

Otkup opijuma u našoj zemlji skoro je završen. Zavod za izvoz opijuma otkupio je iz ovogodišnje berbe do konca novembra nepunih 55.000 kg. Do kraja će verovatno otkupiti još koju hiliadu kilograma. Kolika je bila ukupna proizvodnja, ne bi se moglo tačno znati, jer se nešto nalazi u "trgovačkim rukama, a izvesna količina izišla je iz zemlje ilegalnim putem. Može se pretpostaviti, da je proizvodnja bila -veća od 60.000 kg. Prosečna otkupna cena ove količine bila je 201.50 din. što pretstavlja više nego odličnu cenu kada se 'aporedi sa cenom u Turskoj i drugim proizvođačkim zemljama. Od opijuma berbe 1935 Zavod.raspolaže sa. nekih 30.000 kg. od čega je 7.500 kg. poslato u konsignaciju u London. Prema tome, Zavod za izvoz opijuma ući će u narednu gOdinu sa zalihom od blizu 90.000 kg. Tolika količina, međutim, ne dolazi ni u kom slučaju u obzir da bi se mogla izvesti u toku naredne godine. Ako bi Tursko-jugoslovenski biro u Carigradu podmirio celokupnu svetsku uvoznu potrebu u narednoj godini, što praktično ni u kom slučaju ne može doći u obzir, to bi, prema ključu našeg učešća u ovim ргоdajama od 25%, na naš opijum otpalo 45.000 kg., a to je taman polovina našeg sadanjeg stoka. Sem toga, treba imati ·na umu da smo mi u dosadanjim prodajama Centralnog biroa "uu Carigradu prilično prekoračili našu reparticiju, koju će nam Turci kod budućih prodaja. svakako obračunati. Na tai način, stvarne mogućnosti prodaje našeg opijuma u narednoj godini smanjiće se još više. Celokupna prodajna mogućnost inostranstvu ne. bi se mogla uzeti sa više od 25—30.000 kg. Za unutrašnju potrošniu može se računati sa prodajom пај· više 5—6.000. kg. Prema tome, celokupna prodaia našeg - opijuma u narednoj godini iznosi oko 30—936.000 kg. Ako uzmemo posledniu cifru, to bi značHo da bi nam koncem 1937 iz berbe 1935 i 1936 preostala zaliha od oko 55.000 kg. ЖКојој «теђа dodati i buduću berbu. A ova, prema zasejanoi „površini, mogla bi da bude veća od ovogodišnje. Ovakav ::razvoi prilika, pod režimom intervencije, nameće zaključak, ·da tek sada postoji pravo opijumsko pitanje, ali ne u onom „smislu kako ga shvataju trgovački i partijsko-politički interesenti Juga, već u nacionalno-ekonomskom, koji nameće po_„trebu· smanjenja proizvodnje i oslobađanja državne Казе уе„ког. тука, ргошџхтокоуапог отџјапјет stokova i po„ rastom рготуодпје.

IKE =e74 Podaci, koje je putem ankete dobijao časopis „Indeks”, pokazivali su da od radnika zaposlenih u našoj zemlji van : poljoprivrede, skoro polovina = toda na Пака во broj se cenio na preko: 8300 hiljada. · VrIĆO mali broi ovih radnika: može se smatrati kvalifikovanim. U članku: „Jedan dragocen prilog: pitanju našeg indu-

2 Još jedan prilog pitanju _ minimalnih nadnica

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 811

strijskog radništva” (Dr. 46 od 1935 pg.) prikazali smo najvažnije rezultate prošlogodišnje zagrebačke ankete T. i. komore o industrijskim radnicima u Savskoj banovini. Seljaka je: 1999 g. bilo 53,0%, a 1934 g. 53,5%. Znači, više od polovine. I podaci koje je izneo u svojoj studiji g. Haberle o radništvu u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, pokazuju da ie polovina radnika u trima glavnim centrima nekvalifikovana.

Pitanje kvalifikovanosti radnika je od velikog značaja pri proučavanju svih radničkih pitanja, pa i Onog nadnica. U našoj oskudnoi privrednoj statistici pruža [ај podatak lep prilog i za poznavanje prilika na našem selu. Stavljanjem na dnevni red minimalne nadnice i njenim isticaniem па prvom mestu među aktuelnim privrednim i socijalnim pitanjima, još više se istaklo potrebu i značai poznavanja činjeničkog stanja radničkih Kkvalifikaciia. Ovi podaci su dobar argumenat za pobijanie zablude o poslodavačkoji konkurenciji jugozapadnih krajeva države putem niskih nadnica, O čemu smo pisali u članku: »Minimalna nadnica« (br. 46 i 47 od o. g.).

U „Radničkoj zaštiti” izneti su podaci o RKvalifikova• nosti radnika po privrednim granama, dobijeni popisom Suzora na dan 30 jula 1934 g. Ovi podaci su dopuna i Dpro• širenje gorepomenutih podataka.

Svih osiguranih radnika kod Suzora bilo ie 549.220, od čega je otpadalo na nameštenike-ce 44.460 ili 8,1%; šegrte

67.390 ili 12,9%; kvalifikovane radnike 153.370 ili 27,9% i nekvalifikovane radnike 284.080 ili 51,7%. Ako uzmemo u obzir samo manuelne radnike (zajedno sa Šegr-

tima) izlazi da na kvalifikovane otpada samo 31,4%. Znači, da je procenat kvalifikovanih radnika znatno manji i od onog koji su pokazivali dosadašnji podaci. Od 1934 g. do danas povećao se broj zaposlenih za preko 100 hili. Svakako da je među njima ogromna većina nekvalifikovanih; stoga je sada procenat kvalifikovanih u ukupnom broju radnika još manji.

U poređenju sa ukupnim brojem osiguranih radnika i nameštenika u dotičnoj privrednoj grani najveći procenat je otpadao na kvalifikovane radnike-ce kod: građenja prevoznih sredstava (58,0), javnog saobraćaja (55,8), prerade kože (48,6), električnih centrala i vodovoda (48,7), grafičke industrije (47,9); a najmanji kod: kućne posluge (1,1), šumsko-pilanske industrije (14,8), ind. kamena i zemlie (15,7), ind. hartije (17,9), opštinskih poslova (18,4), gradnje puteva i železnica (29,1) i tekstilne ind. (22,9). Novčani zavodi imaju mali broi kvalifikovanih radnika, ali imaju naiveći procenat nameštenika (71,88).

Podaci Suzora od 30 juna 1934 g., koje smo izneli u članku: »Minimalne падпсе« (бг. 46 од о. с.) рокагији да је najveća prosečna osigurana nadnica bila kod: novčanih 2ау0da (38,96 din.), električnih centrala (37,37 d.), javnog saobraćaja (34,9 d.), građenja prevoznih sredstava (32,74 d.) i grafičke industrije (32,66 d.); a naimania kod: kućne posluge (12,7 d.) i ind. odeće (15,2 d.); u grane sa nižom nadnicom spadale. su industriie: drvodeliska i šumsko-pilanska, kamena i zemlje, tekstilna.

Upoređenjem navedenih podataka o procentu kvalifikovanih radnika i onih o prosečnoj nadnici vidimo da je na Visinu nadnice od presudnog značaja kvalifikacija radnika. One privredne grane koje imaju manji procenat kvalifikovanih radnika i nameštenika imaju nižu nadnicu, dok grane sa najvećim procentom kvalifikovanih radnika i nameštenika imaju i najveće nadnice. Otstupania ima svega kod nekoliko privrednih grana i to naiviše zbog njihove heterogenosti.

Ovi podaci idu u prilog našem tvrđenju da će prosečna osigurana nadnica biti utoliko veća ukoliko se na području dotičnog okružnog ureda za osiguranje radnika na-

·lazi više onih privrednih grana, koje zahtevaju kvalifikovanu

radnu snagu.