Народно благостање
12, децембар 1936
мепеја postići maksimum uspeha. u pogledu politike cena.
Uz to je nemačka vlada u povolinom položaju. i zato što. me mora izdavati detaljna i javna naređenja koja su uvek. _ nezgodna. Ona sve to može da sprovede. tako reći internim
putem, preko privrednih organizacija.
Kakvu će politiku cena vlada voditi DDHGUĆc, ne može se još reći. Cena je sada potpuno odvojena od odnosa između ponude i tražnje; nama se čini, — a to smo Već ne-
koliko puta rekli — da je zato sada najpreče baš ono što
odgovorni žele tek da proučavaju: upravljanje ponudom i
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 813
tražnjom nezavisno od zakona tržišta, čemu se dosada pribegavalo uvek. samo izuzetno, kad je postojao neki jednostran interes. Do- prinudnog kontingentiranja količina, koje se najzad mora završiti regulisaniem celokupne potrošnje, Sada je tek korak, naročito tamo gde treba računati sa smanjenjem ponude odn. porastom tražnje. To se, istina, može izbeći, dopuštanjem izuzetaka. Samo bi uskoro bilo tih izuzetaka toliko da je prostije vratiti ceni njenu staru funkciju i elastičnost. ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
ИНДУСТРИЈА
— У Јужној Африци прерађује се сада за 34% више златне руде него 1932. Прерађивана је и.руда слабије каквоће, јер је услед високе цене злата и та прерада постала -рентабилна. Колико је индустрија злата напредовала, види се по порасту запослених радника; крајем септембра било је запослено 36 хиљада белаца и 3015 хиљада црнаua према 23 хиљаде односно 2148 хиљада у 1932, т. ј. за 57% одн. 40% више.
— Бугарска увози 60 хиљ. кг. сушених свилених чаура које ће се поделити међу свиларе у целој земљи. Уједно је решено да се повиси и царина на свилене производе.
— У Чехословачкој с успехом се почело са производњом бељене целулозе за израду вештачке свиле. За сада је производе две фабрике и то само за извоз, јер је домаћа фабрика свиле удешена искључиво за употребу страних сировина.
— Чехословачка управа државних шума лифероваће ове године словачким фабрикама целулозе 360—400 хиљ. кубика чамовине, према 290 хиљ. кубика лане. Дрво ће се сећи искључиво по Словачкој (250 хиљ. кубика) и Поткар: патској Русији (110 хиљ.).
— Грчки министар народне привреде дозволио је увоз 125 хиљ. кг. сувих свилених кокона за потребе домаће индустрије свиле.
— Шетјака solana proizvela је u ovogodišnjoj kampanji, od maja do septembra 10,9 mil. kg. kuhiniske soli, za 44 mil. kg. više nego u prethodnoj godini.
—>»Aluminium« а. d. iz Beograda uputilo je molbu upravi Primorske banovine u kojoj traži dozvolu za podizanje fabrike aluminiuma na Krki kod Šibenika.
HOBUAPCTBO
— MHapojiHa GagHKa je caonmrrHMa DpaCHHCOM OBIaIIhe· ним бегнкама тумачење Министарства финансија, да се странцима који у нашој земљи проведу шест месеци не
могу продавати страна платежна сретства без специјал“
ног овлашћења Министарства финансија.
— Mesina hranilnica u Ljubljani isplatiće sve stare uloge pod zaštitom, koji 1 decembra o. g. ne prelaze svotu od 5 hili. din. Od ukupno 40 hili. starih ulagača doći će na taj način do svojih uloga njih 27 hilj.
— Холандска банка снизила је есконтну стопу са 21, % на 2%, а ломбард са 3% на 2 (%.
— Пољска влада изјавила је у Сејму да неће извршити девалвацију злотог.
= Претседник: Швајцарске д-р Мајер изјавио је да
Швајцарска. може бити задовољна последицама девалвације франка. Док је од почетка 19835 до септембра 1936 отишло из Швајцарске у С. А. Д. око 1 милијарда шв. фр. злата, од јесенас је злато почело да се враћа. До сада се вратило у Швајцарску преко пола милијарде фр. рачунато по старом паритету. То је јасан доказ поверења у нову швајцарску валуту; баш последњих недеља било је знатних одлива злата из Француске, Енглеске и Холандије у С. А. Д.- док се злато из Швајцарске није ни помакло. Швајцарско новчано тржиште је, услед свега тога, ликвидно, а и тржиште капитала је оживело. Што се тиче ва-
"лутно-политичке сарадње Швајцарске са другим земљама,
д-р Мајер сматра да је то први значајни корак ка стабилизацији међународног новчарства. Крајњи циљ је повратак златном важењу. Али Швајцарска ће, наравно, чувати валутну независност; ако би дошло до нових валутних про-
"мена у Француској, швајцарски франак неће поћи за фран-
цуским.
— Гувернер Народне банке г. д-р Радосављевић дао је по свом повратку са конференције претставника новчаничних банака држава чланица Мале антанте у Прагу изјаву. С тим у вези он је рекао да ће се скоро отпочети преговори између Чехословачке и Југославије, да би се поред клириншких омогућили и приватни обрачуни. Чим се у том постигне споразум, курс круне утврђиваће се на берзи као што је случај са шилингом. Г. д-р Радосављевић је даље изјавио да се у резолуцији издатој на састанку у Прагу констатује: 1) потреба стабилизације односа између монета или ограничења нових осцилација; 2) потреба преговора у циљу регулисања међународног јавног задужења; 3) потреба ублажења контроле увоза, а специјално увозних контингената.
— Сећочоуаска Магодпа ђапка рогуаја је поусапе иstanove da sve inostrane akcije koje se nalaze u domaćini rukama i podleže obaveznoj prijavi, prodaju na inostranim berzama najdalje do 15. febr. 1937. Poziv se odnosi na sve američke kanadske, engleske, belgijske, francuske, holandske i švajcarske akcije. Devizni stok Narodne banke izneo je posle devalvacije krune 500 mil. kč. Od prodaje inostranih papira očekuje se prirast od 100 mil. kč.
— Broj čekovnih računa kod Poštanske štedionice bio je 30 novembra 26.191 prema 26.111 i 26.049 na kraju prethodnih meseci. Čekovni promet ostao je nepromenjen prema prethodnoj nedelji sa 7,1 miliiardi, od čega je otpadalo na promet bez gotovine 3,8 milijardi (53,95%), isto koliko i u prethodnom mesecu. Stanje uloga po čekovnim računima bilo je 1,5 milijarda din. prema 1,2 milijardi i 1,1 milijardi, a saldo štednog prometa 940,5 mil. prema 999,5 mil. i 937,5 ml din.