Народно благостање

19, децембар 1936

Стање Народне банке у (милионима динара) · ·

e =7 = = с ore am | 31. XIJ| 31.XBL | 31. XII |_8 XIL. | 15 XII. АС ПИВА 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1936. |Поддога -- ал, у кесама и на стр.|17949)1784.6|] — — =

злато у касама —.— 1338,9| 1560.1 | 1573.4

злато на страни — — 94,6) 422 33,1

вовч, у страној монети 0.0) 00.3 0:0 > =>

деђизе — — — — — 112 1208] 527 | ___J Укупно —|| 1.906|1905.5|1464.3| 1602,3) 1606.5 licsnse које не улазе у -

подлогу - = = = — 54,5) 1044) 331.6) 6026) 620,3 Кован новац:

у никлу и срвбру— — || 239.9| 206.1 329.9| 329.1) 3394 Зајмови: :

на њенвце — — — —l)1808.8| 1528.8| 1523,0| 1465.7 1463.1

на дартије од вреди. — |_293.1| 2351 2583) 250.8 250,2

Укупно — || 2101.9) 1763.9 1781,3| 17165) 1713,3 | тија ан арелности || 11.7 ба) 294. ст 1174 Ранији аванси држави — 1715,5) 1686.6) 1670.6! 1662,4! 1662.4 Привремени аванса Глав.

Држ. Благајни — — — 600.0) 600.0| 600.0) 600.0! 600.0 Вредности рез. фонда —| 54.9) 106.4| 119,0| 132.9 132.9 Вредности ост. фондова 11,2) 120) 11,8: 299) 29.9 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7 153.5) 154.0) 171,4 171.6 Рдапа актива 2 ML || 1155) 276.4) 4644) 783.0! 789.6

ПАСИВА Канитл — — — — — (80,0! 180,0) 80,0) 180.0| 180,0 Резервни фовд — — — | 84.3| 112.4| 133.3| 146.8) 146,8 Остали фондови — — —| 137 20,51 27.4 306) 306 |Новчвнице у оптицају — || 4327 1| 4383.9| 4890.0| 5219,2) 5215.3 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7.3 6.9 7,4, 362: 46,0

жиро-рачуни — — —ı| 474,4| 531.9 689.7! 880.4! 858,2

разли рачуна — — — || 549.2. 327.0 6886! 740,1|] 7847

Укупно — || 1031.0] 865.8! 1385.7| 1656.7) 1688.9 Обавезе са роком — — ||1106,3] 952,9| 193.4. 50.0, 50,0 Разна пасива — — — — | 2229) 316.4 166.61 436,9 471.0

Оптипај и обав, по виђ.| 53582) 52498! 62751) 6875.9| 6904,2 Укуп, пода. -- 28'5%, прим || — — | 1881'61 2058.9| 2064,4 Злато + 28:5% прим — | — — | 1717.9) 20041) 2021.9 укупно покриће — — | = — |2998 |2994%,|2989% покриће у злату — —| — — |2737%,12915%12928 7.

стабилизирана последњих месеци. Па ипак је извесна промена у корист ренте Ратне штете. Термински посао у новембру износио је 2 милиона динара ефективно односко 40% од обрта у промптној роби. Ту појаву нисмо скоро имали у овој години. Појачање терминског посла увек је доказ да има берзијанаца који сматрају да ће курсеви и даље да скачу. Иначе не би било купаца у термину— у колико нису термински купци раније продали а сад се покривају, у коме случају би се термински посао односио на прошлост. Како је међутим термински посао оживео тек последња два-три месеца и како је у њему обрт био врло мали, то је очигледно да се у новембру куповала Ратна штета у очекивању њезиног даљег скока. Тај нагли обрт у корист Ратне штете на берзи дошао је као последица сазнања чињенице која је у први мах изгледала невероватна и на коју смо ми указивали већ неколико месеци, наиме да се Рента ратне штете, најмногобројнији државни папир јако разредио на пијаци. То су и доказали последњи месеци. Јер кад је Ратна штета почела да скаче било је много продаваца 4 аесоцмегк који су сматрали да је и на 360 курс њезин врло висок и да ће, ако буде ишао даље на више, морати да падне. Међутим, сасвим је другаче било. Курсренте Р. штете не само што није попустио, већ је ишао систематски горе чакји онда кад су извесни купци и при нижем курсу почели да реализирају. Догодило се чудо да је папир кога има у оптицају преко 4

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ·

Страна 831

милијарде динара. номинално толико редак да се са не пуних милион динара обрта на берзи на дан, може да утиче врло знатно на курс. То разређивање папира дошло је прво због тога што је гро папира већ увелико класиран код сериозних ималаца и друго, што су берзијанци београдски, како смо то већ раније напоменули, почели да калкулирају по рентабилитету и услед тога отуђили сву робу.

У децембру месецу посао је много слабији. То нервира многе берзијанце. Они међутим заборављају да је новембар био много јачи него прошле године и да је У међувремену отворен упис на нову траншу благајничких записа који унеколико морају да притискују тржиште разређујући готовину. Уосталом, ранијих година велики обрт у децембру био је обично последица ванредних догађаја. Не може се вратити више оно време кад је обрт у децембру износио више од 100 милиона динара ефективних. Није то било умесно онда, нити су исти услови данас.

Други разлог ослабљењу посла на ефектном тржи“шту лежи у чињеници, да празници почињу да бацају своју сенку унапред. Кроз неколико дана имамо католички Божић, који слави половина Југославије и то она која је више ангажована у новчарству. Све се примирује јер је нажња света апсорбована на другој страни. Ни јануар неће моћи донети знатну промену због тога, што ми славимо дупле празнике. Тек после православне нове године почеће јаче да пулсира живот на берзи. У извештајној недељи уосталом био је посао много живљи но у ранијим у месецу децембру. Нарочито последњег дана извештајне недеље. Нарочито у Ратној штети је био велик обрт. Ам у Беглуцима.

Курсеви су прилично остали непромењени Јер варијација курса од ! пункта код папира који нотира 370 динара и 'јг пункта код папира који нотира неколико десетина не значи ништа. То је мање него трошкови за једнократни обрт код тих папира. То ни шпекулацију не интересира. При тој варијацији има се само губитак. Према томе са последње тачке гледишта може се рећи да су курсеви остали у овој недељи непромењени, иако је при томе Ратна штета попустила на 366,5 а Народна банка нешто испод 7.000.

Оно што треба нарочито забележити у овој извештајној недељи то је кретање курса 7%-тних заложница Државне хипотекарне банке (зване Селигман) које показују необично велику чврстину. Последњег дана је рађена по 91. Нашим читаоцима позната је наша прогноза о кретању курса овог папира. Ми сматрамо да ће он скакати и даље из простог разлога што га нестаје у оптицају.

Курсеви су били следећи:

И-ХН 146Х0 15-ХН 7% МИнв. зајам | о 6% Бегл. промпт 500 6% Бегл. промпт 2500 6% Бегл. промпт 5000 6% Бегл. термин А а 4% Атрарци SU 7% Блер _-- : 8% Блер и 7% Селигман 1 Ратна штета промпт 377 576,50 ParHa urreTa, термин II: II II II ј Народна банка 69,70 Аграрна банка 193;25 7% Стаб. зајам о —.6% Далм. промпт 500 _ -— == == === == 6% Далм. промпт 1000. 6% Далм. промпт 5000

16-XII

376,25