Народно благостање
Страна: 832
6% Далм. термин у Дувански лоз 1888 о | Црвени крст __-_-__________-____2% Лутр. зајам 1881 А -_-____---_ O | S
Обрт се од прошле недеље смањио са 46 мил. на 3,6 мил. дин. Ратна штета је живље рађена и то за 2,4 мил. према 1,5 мил. дин. у претходној недељи. Већи је био посао и у 6% Беглуцима, који су рађени за 560 хиљ. дин. према 400 хиљ. и у 7% Блеру са 296 хиљ. према 11: хиљ. Обрт осталих папира растао је према претходној недељи и износио код: 6% Далматинаца 123 хиљ. према 900 хиљ. 7% Стаб. зајма 22 хиљ. према 251 хиљ, 7% Селигмана 97 хиљ. према 500 хиљ., акције Народне банке 42 хиљ. према 119 хиљ. и Привилеговане аграрне банке 45 хиљ. према 90 хиљ. ;
Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 11-ХИ: 43,2291: 14-ХТ: 43, 2291; 15-Х 1: 43,2041; 16-ХИ: 48,2167; 17-ХИ: 48,2167.
Наши папири на страним берзама На париској берзи поправили су се курсеви наших папира после јаке и дуготрајне бесе. 4% зајам од 1895 г. скочио је са 7 поена на 137; 5% од 1982 за 3,50 поена на 199: 41] % од 1906 за 5 поена на 120; 41. % од 1909 за 11,50 поена на 125; 41Ja% од 1910 за 2 поена на 117; 5% од 1918 за 3,50 поена на 129,50 и 7% Стабилизациони зајам за 4,50 поена на 195. Стабилне су биле Фундинг обвезнице са 97. ; | 7-XII S-XII 9-XI| 10-XIH ·•1-XI} -14-XIH 15-1I 4% 1895, 130 130 133 18225 — —>_ 1937 5% 1902 125,50 129 135 128 184. 128 129 4772% 1906 115 119 115 115 119: | 190.50 190 41/2% 41909. 113,50 120 116 115 119 | 190/50 195; 47% 1910 115 115 |J РО 216 118 117 47/2% 1911 115 115 11350! 15 115. а - MHZ 5% 1913. 126 129,50 130 124 128 127,50 199,50 7% 1931 190,50 198 198 198 98 198. 105 5% Фунд. 1983 97 97 97 97 97 97 97 Курсеви наших папира на Њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8 Блер 7% Селигман 16 децембра 23: —23%)8 287 је 208 ОДА 297.
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ ·
На девизној берзи унела је марка несигурну тенденцију. Њен курс је пао за близу 40 пара на 13,34. Једна од последица тог наглог пада јесте, да је после дужег времена термински курс, за ултимо децембар, изнад курса ефективне робе. Истина ажио није велики, 7 пара према курсу од 18,38 али само његово постојање показује да се сматра да је курс достигао најмању тачку. Робе има у изобиљу. Пристижу и клириншке авизе, које су изгледа биле од важног утицаја на образовање курсева. При падајућим курсевима обрт је прилично жив. Марка је рађена за 13 мил. дин. према 18,1 мил. у претходиј недељи. Беч је непромењен. Понуда је прилична. Обрт је нешто већи него претходне недеље и износи 5,8 мил. дин. према 5,4 мил. МИ грчких бонова има доста, они су рађени по стабилном курсу за свега 445 хиљ. дин. према 480 хиљ. Фунта је чвршћа због веће тражње, она је рађена за 8,8 мил. према 6,8 мил. дин. У осталим девизама већ неколико недеља нема поста. Код Пеште чека се потписивање трговинског:и плат-
ног споразума који треба да омогући живљи промет. Ма-,
дрид је због грађанског рата потпуно занемарен. Кли-
риншки чекови на Милано од пре санкција не наилазе на тражњу. Увођење турских лира, о којима смо прошле не-
деље обавестили читаоце, још није деловало на курс. Курсеви су били следећи:
Ti Лонлон Берлин Беч Пешта Мадрид O 11-XII 239,50 1371, 26 852— = = = 31—
14-ХП 23955... 1376.70. 88224. — = | - 3555
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ |
Бр. 51
15- ХИ 04050. 97070 SD __
16-XII 240.05 1348.88 88248 — = __ 3175 17-ХН 240.25 1388.87 831.69 —. — — 31.65
Обрт је био 29,8 мил. дин. према 27 мил. и 18 мил. у претходним недељама.
Западне девизе поправиле су се према швајцарском
фравку.
Курсеви на циришкој девизној берзи били су следећи: _
27-X 19-XI 26-XI 3-XII 10-XIL- 16-XII
Амстердам 234.80. 235— 235.90 236.60 236.70 23690 Лондон 2127: | 21265 5! 2130. 2184 2182 21 34: Њујорк 435:ј8 485: 495— 495 4351 435 Берлин 17475. 175— 175— 175— 175—– 175Париз , 20.28 20:28 20.92 20.30 20.97 20:30 Праг 15.40 15:99 15.40 15.40 15.38 15.34 Београд . 10— 10— 10— 10 10— 10—
На приватном девизном тржишту у Београду чуло се за следеће курсеве: фунте 240, француског франка 228, долара 43 и швајцарског франка 11.25. Ситуација је мирна.
Робно тржиште
Сировине. — На светском тржишту сировина влада непрестано чврста тенденција. Према истом времену у прошлој години цене појединих сировина скочиле су и то: каве 51.1%, соје пасуља 25.5%, ланеног семена 10.1%, памука 7—11% према провенијенцији, маниле—кудеље 45.5%, вуне 18%, каучука непуних 45%, бакра непуних 95%, калаја 7%, цинка 17%, олова 46%. Шећер и јута једини су артикли чије су цене према прошлој години нешто мало попустиле.
Птеница. — Ова недеља на светском тржишту пшенице донела је велико изненађење. Курсеви на свима берзама скочили су за 5—7%. У вези с тим дошло је до наглог пораста премије за промптну робу. Такође је карактеристично да су се курсеви јануарског, мартовеког и јулског термина у Винипегу и Ротердаму скоро изједначили, што је у годинама пре кризе била ретка појава, сем у случају катастрофалног подбацивања жетве. Упоредни преглед терминских цена на најважнијим светским берза-
· ма половином недеље овако је изгледао:
Децембар Јануар Јули 1937
Ливерпул шил. 100 фунти - 9J35/ O 8/63/8 Винипег центи бушел 1195 117
Чикаго центи бушел 1327 јв 1165 Ротердам хол. фор. 187 | 8,10
Као узроци овако наглом скоку цена наводе се: велика заузетост бродарских простора и пораст подвозних ставова у свима релацијама; знатно повећање тражње Енглеске, Италије и Немачке, док је понуда у промптној роби врло ограничена; продаја великих количина нове аргентинске жетве што ранијих година није био случај. Увозна потреба Италије цени се за ову кампању на 200.000 вагона од чега је већ увезено око 100.000 вагона. Она на-
ставља и даље са куповинама у Аргентини и Аустралији...
Немачка такође жури са увозом. И Француска настоји да увезе што' већу количину пшенице. Јапан се појавио на аустралијском тржишту и претпоставља се да ће купити знатно веће количине но што је изгледало у прво време. Аустрија је принуђена да пшеницу купљену за пролеће увози већ сада па је због тога снизила увозну царину са 8 на 7.50 зл. кр. -
Насупрот овако великој тражњи понуда је, нарочито промптне робе, релативно врло мала. Подунавске земље не нуде скоро ништа, те су увозничке земље упућене искључиво на куповину у прекоморским земљама.
Ситуација на домаћем тржишту постаје све интересантнија. 12 децембра истекле су све извозне дозволе дате приватницима, те је на тржишту једини купац Призад;