Народно благостање
__ Страна 844 ПР скдј повећала се за око 150 вагона, т. ј. на 4,5 кг. годишње по становнику:
вас: __ Почетком децембра 1936 у С. А. Д. је произвоБено за'138,9% више електричне енергије него у исто ввеме -1985. :
HOBUAPCTBO,"
s. = U. Holandiji ulozi kod poštanske štedionice i privabnh štedionica od 1934. stalno opadaju; poslovne godine 1938/86 god: povučeno je za 99,5 mil. hol. for. više nego što je. uloženo. Od toga na poštansku štedionicu otpada 13,4 mil. (prema 2,7 mil. manika- godinu dana ranije), a na 286 privatnih zavoda. 16,L mil. (prema višku uplata nad isplatama od
hol. for. u 1934/35).
š = Švajcarsiko društvo »Thesaurus Continentale Effektengeselischaft? otvara upis 4% zaima od 2,5 mil. fr. koji će „poslužiti za konverziju 5% zaimova iz 1999 i 1930, od kojih svaki iznosi 5 mil. fr.
= = MuHHcTap dHHaHcHja HponHcao je курсеве за следеће пржавне и државом гарантоване хартије од вредности по- "којима се оне примају у кауцију: 7% Блер за 100 Пол ном. 77 дол, 8% Блер 87 и 7% Селигман 89.. | Ба - Два седишта на њујоршкој берзн продата су ових дана једно за 104.000, а друго за 105.000 долара, према 7 000 колико је стала последња трансакција. |
LM енглеском ocHrypaBajyheM банкарству дошло је: после абдикације Краља Едуарда УШ до спорних случајева. У питању осигурања против неодржавања односно одлагања крунисања. Како ће се крунисање обавити, нако са другим краљем, спор је настао само у оним случајевима где је РМ ИН Бреда Едуарда директно поменутб. =
_ – _ Удружење банкарских и осигуравајућих предузећа у Новом Саду тражило је да се формулари за обрачун земљорадничких дугова између Привилеговане аграрне банке к новчаних завода, саставе споразумно са стручњацима из кругова приватних банака, пошто су од Привиљетовање аграрне банке прописани формулари неупотребљиви у пракси. == У Шпанији постоје сада три валуте: нежигосане новчанице Шпанске банке, које издаје влада у Валенсији, жигосане новчанице владе генерала Франка, и новчанице каталонске владе, штампане недавно у износу од 25 мн-
лиона пезета, које су У "оптицају само у Каталонији.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
сви. = Мариборска градска општина добила је зајамод Државне: хипотекарне. банке од 18 мил. дин.
|. == Француска је Пољској одобрила 3% зајам од 2,6 милијарде: франака место 2 милијарде, колико је било уговерено пре девалвације. Износ од: 00 мил. фр: ON се" Пољској одмах.
— Аустралијски 35 | % Унутрашњи зајам од 7,5 мил. фунти стерлинга по курсу од 97: /2% није успео. Уписано је свега. 55 мил. фунти. Сматра се да је узрок овоме неуспеху, осим у неизвесности у вези са последњом уставвом кризом, пре свега експанзивност аустралијске привреде која апсорбује скоро сав расположиви капитал, н то са знатно већим укамакењем него што је нудила држава. ;
— Пруска ODBIO CPC дирекција расписала је задам. год 200. мил. марака уз 49% ради конверзије 47 | O. „ТИХ. пруских благајничких записа Од. 1934 у у износу од 150
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
- 52, 32 il,
мил. серија |, која приспева 1 фебруара. 1937. Нови зајам ће стога бити у првом реду понуђен имаоцима благајнич-
ких записа за замену и то по курсу од 97 95%. Остали део |
ће се уплаћивати готовим новцем по курсу од 97,50%. Нови зајам је са роком од 20 година. Упис ће O од 9 до 15 јануара. у пе = _ — Предлог буџета града Нове La 3a за уза предвиђа расходе од 23 мил. дин, од чега отпада на личне 914.000 а на материјалне 1,4 мил. динара. Редовни приходи предвиђени су са 1,8 мил, а округло ·-500.000 треба да се покрију наметом од 73% на државни:основни норез. Предлог обухвата и градску електрану. -— Министар. грађевина. одобрио: је: 1,8 мил: дин,- за регулационе: радове на реци Мури у Дравској бановини. — Предлог буџета града Вировнтице предвиђа расходе У износу од 2,5 мил. према 2,4 мил. дин. у претходној години. Предвиђено је повећање намета са 80% на 100% на основу државних пореза. — 35/,% зајам кантона Граубинден у износу од 10
мил. фр. потпуно је уписан.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Удружење банкарских ни оснгуравајућнх предузећа у Новом Саду упутило је врло интересантну документацију неоправданости линеарне заштите земљорадника Министарству трговине и индустрије. Од наведених 17 примера најкарактеристичнији су следећи: средњи поседник са 28 и по јутара земље, чији катастарски чист приход износи 12.000 динара, заштићен је због укупног дуга од 3,600 дин. земљорадник са поседом од 15 јутара и катастарским чистим приходом од 7.000 дин. заштићен је због 4.000 дин. дуга, са 12 јутара поседа и 5.000 чистог прихода заштићен је због 2500 дин. дуга.
—- Турски други петогодишњи план предвиђа за унапређење воћарства 1,5 мил. турских лира. Нарочита пажња обратиће се гајењу јабука, брескава и винове лозе, дуж Црног Мора, где ће се подићи око 10 предузећа за прераду и конзервирање јабука и брескава. Трошковн око подизања ових фабрика изнеће око 600.000 турских лира. Турски извоз воћа треба кроз 5 година да достигне ви сину од 10 мил. лира.
— Бугарска берба дувана цени се ове године на 36 мил. кг. тј. за 83 мил. кг. више него лане. Међутим, каквоћа дувана је много слабија него прошле године, тако да за извоз неће бити много више робе него лане. За нови дуван показују интереса пре свега Пољска, Италија н Не. мачка. Залиха лањског дувана скоро више н нема.
— Према решењу Министра финансија следеће године ће се у земљи моћи засадити 1.479,643.000 дуванских струкова. Од тога припада 1.063,077.000 Вардарској бановини, Моравској 71,448.000, Дринској 30,000.000, Дунавској 65,294.000, Приморској 201,824.000 н Зетској бановини 48,000.000. струкова. Поред тога чланови Вардарске задруге моћи ће за извоз засадити 20,000.000 струкова типа Јака у реону Дуванске станице у Скопљу. ата
— У Грчкој цени се овогодишња берба поморанџи на 500 милиона комада. према 350' мил. лане и просечно 900—8300 мил. последњих 10 година. МА а 0
— U Rusiji popisano je krajem novembra о. 8. 16,6 mil. konja; od toga broja na privatno vlasništvo otpada 17 mil. grla.
— U Bugarskoj je u prvih 10 meseći o. g. proizvedeno 2100 kilograma ružinog ulja, prema 2700 u celoj 1935,"39200 u ćeloj 1934 i 3000 u 1938. Izvezeno je 1512 kg. za 37,44: mil. leva, prema 1650 za 44,54 Ti 1218 za 85,55 mil. i }413 za
а