Народно благостање

26, децембар 1936.

u kasama povećalo se ха 12 miliona a zlato na strani smanjilo za 9. Devize koje ne ulaze u podlogu takođe su povVećane za 7,6 miliona, a povećanje od 9,2 miliona zabeleženo je kod kovanog novca. Zaimovi naprotiv pokazitiu зтапје-

Стање Народне банке у (милионима динара)

nje od 10,5 miliona dinara uglavnom Код eskonta. U раsivi imamo povećanie kod obaveza po viđeniu od 56 miliona dinara i to kod svih triju pozicija. Razna pasiva smanjila se za 6,9 miliona i usled svilu ovih promena opticai se smanjio za 86 miliona dinara. Ukupni opticaj obaveza po viđenju iznosio je 6,9 miliona dinara, a pokriće 29,86% odnosno 29.42%.

Beogradska berza EFEKTNO TRŽIŠTE

I Međunarodna situacija i berza

Škakliiva međunarodna situacija poslednjih godina pruža obično besistima argumente za podržavanje njihove teze. Danas se svakodnevno može naći u novinama dovolino materijala za dokazivanje, da je svetski rat neizbežan. To rade i naše besiste. Kad ih zapitate, šta misle o budućem razviću kurseva na berzi, obično odgovaraju, treba počekati dok se razbistri malo međunarodna situacija. Poslednjih dana obično se hvataju za englesko-talijanske pregovore odnosno Sredozemnog Mora. Kad bi međunarodna situacija bila merodavna

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

КОЉУЈМ

STANJE NARODNE BANKE NA ĐAN 22 DECEMBRA 1985 U stanjiti Narodne banke nema znatnih promena. Zlato

rane era 185 31. XII | 31.XI | 31. XII | 15 XII. | 22:KIL AKTMBA У 155 1934 1935 | 1936 | 1936 (Подлога :

зл, у касана и на стр.|| 17949) 17846) — — —

злато у касама — — 1336,9 | 1573.4) 1585.4

злато на страни — — 946) 33,1) 241

новч. у страној монети 0.0] 00.3 0,0 — — |

девизе — — – — — 1112)" 120:8)" 321 = = Укупно — | 1.906) 1905.5| 1464.3| 1606.5) 1609 5 Цевизе које не улазе у

подлогу — — — — = 54,5 1044! 331.6! 620,3| 627.8 Кован новац: |

у никлу и сребру— — || 239.9) 206.1! 329.9] 339.1| 3484 Зајмови:

на менице — — — — ||1808.8| 1528.8| 1523.0 1463 1 1452 5

на хартије од вреди, — 293 i 235 1 258 3 250,2 250 2

Укупно — || 2101.9| 1763.9| 1781.3) 1713,3| 17027 Хартије од вредности — 11.7| 169 49.4 117.1] 1171 Ранији аванси држави — 1715.5| 1686.6) 1670.6| 1662.4| 1662.5 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0] 600.0! 600.0! 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда — || 54.9) 106:4! 119.0| 132.9 1329 Вредности ост, фондова 17] 12.0 11.8) 29,9, 299 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 153.7) 153.5] 1540) 171.6 1717 Разна актива — — — — || 115.1) 276,4) 4644! 789,6| 193,4

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0! 180.0) 180,0| 180.0) 180.0 Резервни фонд — — — || 84.3| 112.4) 133.3) 146,8| 1468 Остали фондови — — — || 13.7| 20.5) 27.4| 306, 30.6 Новчанице у оптипају — || 4327,1! 4383,9) 4890.0) 5215 3 5179,2 Обавезе по виђењу:

потраживање Држеаве— 1.3 6.9 74 460) 541

жиро-рачуви — — — || 4744 5310) 6897) 858.2| 8817

разни рачуни — — — ||_549.2: 327.0) 6886 7847! 809.6

Укупно — || 1031.0| 865.8| 1385.7| 1688.9| 1745 4

ПО бВВЕЗЕ са роком — — | 1106.3] 952,9| 1934] 500| 500 Разна пасива — — — — || 222.9) 316.4|! 166.6] 471.0] 463,9 Оптицај и обав. по виђ ||5358,2) 5249,8| 6275 7! 6904.2| 6924 5 Укуп. подл. -|- 28':5% прин || — — | 1881'6) 2064.4) 2068 3 Злато -- 28'5% прим — || — — | 17:7.9)2021.9) 2037.3 укупно покриће — —| — — 12998", |2989% |2986% покриће у злату — —| — — |2737% |2028 / |2942

Crpama 847

KTVPA

za kurseve, onda bi kolosalna hosa kurseva na svima važni-. jim svetskim berzama za poslednjih 16 meseca bila ne samo” neobjašnjiva, već besmislica. Poslednjih mesec dana skočili su – državni papiri u Beigiji za 4 poena. Očigledno da spoljnopolitička situacija nema uticaja. To je i logički. Ko se boji svetskog rata, taj kupuje zlato i beži uopšte iz novca. Ne drži hartije onaj koji misli na mogućnost rata. Međutim kapitaliste u svetu toliko malo vode računa o tome, da su Dpočeli u toj meri da se angažuju za hartiju od vrednosti, da se u Engleskoj, zemlii koja se malo meša u ekonomski život, uveliko diskutuje o merama protiv raznih agenata najraznovrsnijih hartija od vrednosti, koje publika guta kao alvu. (O ovome ćemo se opširnije pozabaviti u idućem broju).

Uostalom, težište ratne opasnosti preneseno je odavna sa Srednie na Zapadnu Evropu. Tamo je nebo mutno. Naše je sve vedrije. Kako je to lepo primetio jedan političar u Engleskoj, kad se velike sile zavade, onda se udvaraju malim. Mali su van opasnosti rata — ukoliko dobrovolino ne budu hteli da prave društvo jednoj ili drugoj zaraćenoi državi. Ako bi taj rat nastupio od nas će zavisiti, hoćemo li ga iskoristiti, kao što su radile pametne države 1914/18 соdine, ili ćemo smatrati, shodno onom dialogu Križanićevih seljaka, da bez nas ne može uopšte biti rata. |

П Faktori hose i bese

Pisali smo u prošlom berzanskom izveštaju da je zatišje na našoj efektnoj berzi rezultat činjenice da veliki praznici bacaju senku unapred. Ako ima još koga koji ne Veruje u taj uzročni odnos, onda da pozovemo u pomoć jednu

jaču silu. U dobro poznatom berzanskom listu »L'Echo de la

Bourse« u broju od 21 decembra stoji od reči do reči: »Sa približavanjem kraja godine i praznika operatori na berzi, sviju vrsta pokazuju tendenciju rezervisanja. Ovo Važi ne samo za naše tiržište, već i za većinu glavnih finansiiskih tržišta u svetu«.

Da pomenemo danas ioš jedan uzrok zatišiu na efektnoi berzi. To je silan ekonomski polet kod nas u kampa- | nji u 1936/37. Pri ovako obilatoj žetvi i berbi i pri ovako visokim cenama sasvim je prirodno, da je potreban mnogo veći kapital za normalan tok poslova naše narodne privrede, no što je to bio slučaj poslednjih godina. Trgovac pre svega potrebuje mnogo veći obrtni kapital, a isto tako i industriialac i proizvođač uopšte (sem poljoprivrednika), pošto su skočile cene sviju sirovina. Poslednjih godina kod nas je bila praksa, posle ogromnih gubitaka koje su pretrpeli poslovni ljudi usled sistematskog pada cena poslednjih godina, da sa nastupanjem zime likvidiraju sve poslove i time oslobode SVOје kapitale. Ove godine ie toliko snažna hosa i toliko mnogo izgleda za dalje skakanje cena, da ništa nije prirodnije no da se slobodni kapitali sve jače ulažu u robne zalihe, bilo radi blagovremenog pokrića, bilo radi iskorišćavanja diferencija cena. I da niije kod nas u poslednie vreme povećam opticaj novčanica, situacija bi bila još zategnutija. Izostaju dakle sa berze nalozi, koji su se redovno u ovo doba pojavlivali od strane kapitala, koji je ostajao bez posla. Naši berzijanci ne vole da prodube stvar, oni posmatraju površno, stoga su se zbunili zbog smanjenih naloga i počeli usled toga sami sebe da plaše. Međutim jedan veliki deo tih naloga zamenjen je drugom rukom i otuda imamo pojavu, da je na beogradskoj berzi čiji posetioci imaiu docnije praznike pokazuje u ovoj poslednjoj nedelji znatno oživljienje. To se vidi već na kursevima. Svi su čvrsti. Ali se to ioš mnogo više ogleda u raspoloženju na berzi, koje se iz osnova izme- · nilo. Posle izvesne depresije koja je išla tako daleko da su čak neki berzijanci počeli da izostaju sa berze, nastalo ie роnovo raspoloženje i poverenje. I ovoga puta je Ratna šteta. bila ta koja je prouzrokovala obrt. Ona je u početku nede-