Народно благостање

Страна 840

izma CG. Vukčević je učinio ue svome klijentu, ali je sebi jako naškodio. On je napustio odbranu tvrdeći da mu ulica onemogućava da VIŠI svoi Zadatak kako treba. Njegov izraz »uticai ulice« može se razumeti pre svega tako da će ona uticati na sud u toj meri, da se ne može očekivati presuda saglasna zakonu. To ne bi ni u kom slučaju mogao biti razlog za 2. Vukčevića da napusti odbranu. Sve što mu zakoni i njegova savest nalažu, to je da savesno vrši svoju dužnost branioca. Niko od njega ne traži da ispravlja sud. Advokat u svojoj službenoj dužnosti mora da primi sud takav kakav je. Sudovi često podležu uticaju ulice, jedan put u korist stvari koju brani advokat, drugi put na štetu. Takvo pravosuđe nije zdravo i vrlo je razumiljivo, da jedan advokat napusti poziv pod takvim okolнос та. Ali dok je on aktivan advokat, nema prava, niti ko od njega traži da ispravlja krivu Drinu, i upravo njegova је dužnost da je ispravlja, ali vršeći samo svoju dužnost kako treba. Ne da se zamisliti stanie po kome advokat ima pravo da bira procese prema tome kako se prema njima ophodi ulica,

G. D-r Vukčević je drukčije, izgleda, razumeo uticaji uliсе: Као jedan pokušaji da se ona supstituiše redovnom držaVnom sudu. ] toga ima u svetu. Linčovanje krivca je jedan oblik takvoga suda. Država je normalno dovolino jaka da spreči. ulicu да izriče praydu po svom nahođenju, jer je to jedna . protivpravna radnja. Ali ulica, i kad ovo · radi, obično odvaja branioca od krivca. Vrlo je redak slučaji do danas da je ovaj identifikovan sa krivcem. Ali sve i da je ovde tai slučai, sve da država nije u stanju da spreči da ulica uzme na sebe ulogu suda, ni onda ne bi imao advokat pravo da napusti odbranu koje se primio. To su profesionalni rizici advokata, retki ali mogući i od njih se ne sme da beži. Jer ako bi ulica postala tako moćna, da ugrožava ličnost ili imovinu advokata (deranžiranie njegovih nerava nije tako važna stvar) onda se može zamisliti, kakvoj bi tek opasnosti bile izložene sudije. Jer onda ne bi ništa logičnije bilo nego da i sudije dezertirailu od svoje dužnosti u interesu svog ličnog spokodjstva, koje je njima isto tako drago kao i g. Vukčeviću. Onda bi odista ulica postala jedini падležni sud. Ali kao što sud to ne sme da uradi, isto tako ne sme da uradi ni advokat, jer u odnosu na pravosuđe oni su u istom položaju. Oni su njegovi organi. Teorijski, advokat ne sme da odbije ni ponudu s motivacilom da se ženira ulice. On je dužan da brani. Praktično advokati, kad neće da brane, izvlače se drugom motivaciiom. Ali kad su jedan put primili tu dužnost, nikakve štete moralne ni materijalne, protiv Које. im uostalom država pruža punu zaštitu, ne mogu da služe kao povod za dezertiranje.

Slučai g. d-ra Vukčevića ·

Pojačana građevinska delatnost Tekstilna industrija zaposli- i Veći javni radovi izazvali su la je u oktobra o. g. 4.000 Veliko sezonsko zaposlenje novih radnika. Od oko 120 hiljada novozaposlenih radnika od januara do septembra о. 2. blizu tri četvrtine bio je sezonsko. Stoga se sa nastupanjem hladnijih dana i prestankom prađevinskih i drugih sezonskih radova molo očekivati znatno smanjenje broja zaposlenih. Podaci liubljansko# Ureda na koje smo se osvrnuli u. ranilim brojevima, pokazuju da se u Dravskoi banovini povećanje broja zaposlenih nastavilo i u oktobru i u novembru O.g. Podaci o broju osiguranih kod Suzora pokazuju da je u Oktobru o. g. Već nastupilo sezonsko opadanie prema septembru о. g. za 5.340. Svih osiguranih je bilo 646.300, više za 44.480 ili 7,44% nego u istom mesecu prošle godine.

novih radnika

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Kao i u ranijim mesecima najveći ог је kod Пао гтадзког (та 8.240) ı ljublianskog (7.890), a u procentima kod novosadskog” dG 15105. Бов (11,17%). 1 splitskog (11,09%). | Nastupile su Poraki ki пене promene jod ит privFednih grana. Poslednjih meseci stalno su pokazivali opadanje zaposlenosti novčani zavodi i hemijska industrija, dok je u oktobru smanjenje samo kod šumsko-pilanske (za 4.700 ili 10,95%) i industrije kamena i zemlje (za 958 ili 3,4%). Opadanje kod obe grane je sezonske prirode.

Tekstilna industrija je dobila novi polet, jer se broj radnika povećao za 7.347 na 58.693. Porast beleže i sve ostale privredne grane, a najveći je kod gradnji nad zemoljom (za 9.305) i gradnji puteva i železnica (6.130).

Prosečna osigurana nadnica je iznosila 22,14 din. i veća je od one u istom mesecu pr. g. za 0,42 d. a u sept. o. g. za 0,17 d. Sa nadnicom do 8 d. bilo je 87.076 osiguranika; od & do 924 din. 239.000, a preko 48 din. 77.672. Takođe se povećala i ukupna mesečna zarada na 357,7 mil. d. prema 326,6 mil. i 358,0 mil. d. Povećanje zarade je za 2% veće nego zaposlenosti (95% prema 7,4%), ali je manje od porasta troškova života.

веаљетитанватнининнененеун претварати Је : ~ : em -ЊО лавни задружни савез из

И задругарство је крену- дао је свој годишњи извело напред

штај за 1985 г. са податцима > бројном стању задруга M о резултатима пословања. а број задруга само се незнатно повећао са 7.000 у 1984 г. на 7.803 у 1985 г., а број чланова задругара са 8376 хиљ. на 918 хиљ. У току године, међутим, дошло је до интересантних промена у њиховом саставу. Број задруга са неограниченим јемством опао је са 3.038 на 2.098 док је број оних са ограниченим јемством порастао са 3.967 на 4.828. Узрок томе је назадовање кредитних за-

"друга и пораст броја произвођачких задруга. Кредитна

задруга је у већој мери упућена на кредит произвоБачке и потрошачке задруге. Неограничено јемство члаова је најсигурније, а у почетку задружног развитка, HE једина кредитна подлога. Кредитне задруге због тога се служе тим обликом. Друкчије је код произвођачких и потрошачких задруга. Код ових кредит, нако је важан предуслов, није у тој мери потребан. Неограничено јемство је у тим случајевима сувишно оптерећење чланова, које се избегава.

Кредитних задруга било је у 1985 години 3.088 према 3.104 у претходној години. Насупрот њима произвоБачке задруге показују бројни пораст. У области земљорадње било је у 1985 години 658 произвођачких задруга према 581. у претходној години, а у области сточарства 561 према 467. У задруге које служе пољопривредној производњи можемо још убрајати машинске чији је број био скоро непромењен са 65 у 1985 г. према 64. Укупан број земљорадничко- -произвођачких задруга се повећао са 1.048 на 1,284. Набављачко_ задругарство показује пад са 1.901 на 1.781. Назадовале су бројно и здравствене задруге са 108 на. 100. Број аграрних заједница је порастао са 418 на 425. Сразмерно су се најјаче умножиле осигуравајуће задруге са 9 на 98, од ког броја највећи део отпада на

задруге За осигурање стоке и то 92, од којих 90 новооснованих припадају Средишњем савезу хрватских сељачких задруга.

Број. осталих "задруга био је следећи: станбених 8 према 90, оштампарских "28 према 27, задружних електрана 52. према 49, занатско произвођачких ба UDMA. 1 И 1 разних 148 према (1288 “ ; :

"Укупан обрт. код ревизијских адружних | · савеза учлањених код Главног задружног савеза био је у 1935