Народно благостање
У овој годиви на подруч“
Страна 842 |
интереса да се не покрену одједном велики износи фунти, којима располаже холандски фонд а који се цене на 9—10 мил. Међутим, непосредни утицај ових мера на новчано тржиште није велик. Ситуација у Холандији не показује никакве промене, јер је преузето злато употребљено за плаћање обавеза по ломбарду; истина, од тада су ове обавезе опет знатно порасле. У Енглеској је дејство преузимања злата врло ублажено смањењем новчаничног оптицаја који нема златне подлоге; стварно повећање сведено је тиме на свега 5 мил. фунти. Енглеска банка уступа фонду државних хартија у износу који одговара смањењу новчаничног оптицаја; фонд може ове хартије да прода на тржишту као и до сада. Повећање подлоге новчаница за 5 мил. фунти може се у сваком случају оправдати потребама насталим услед задоцњења божићњег посла. Свакако ће се влада трудити да спречи сваки пораст каматне стопе, свако ремећење политике јевтиног новца.
Има, међутим, и једна последица ових мера, којој се, бар у Енглеској, не радују. То је њихово психолошко дејство на девизна тржишта. Уступање толиких износа злата од стране фондова изазвало је, наравно, утисак да су они сада и убудуће дорасли свим евентуалностима, или бар да се осећају сигурним од одлива злата. Ово истицање сигурности само ће појачати притицање злата и тиме ј0:: више учврстити курс фунте'и холандске форинте. То. је уосталом, већ и наступило.
вране РОНЕ
Подручје новосадског окружног уреда, где је у септемiy новосадске Т. И. 3. ко- Ору O. T. било запослено коре забележен је највећи 99.900 радника и намештенипораст занатских радњи Ка последње две године има
од Уједињења веће оживљење привреде неКЕ го остали војвођански уреди. У септембру 0. г. је било 7.940 или 28,8% више запослених него у истом месецу
[SC JE
1933 r. a такође је и сезонски пораст запослености међу
најповољнијима. У октобру је овај уред од свих имао највећи пораст према прошлој години (за 11,75%).
Највећи број радника запослен је у текстилној индустрији (3.450), као кућна послуга (3.390), у трговини
(2.785), метално-машинској индустрији (2.686), а преко 2.000 запослују индустрије хране и пића, и камена и земље.
Према извештају Трговинско-индустријске и занатске коморе, који је поднет пленарној седници одржаној; i? децембра о. г., констатује се побољшање прилика на подручју Коморе: Нарочито је повољно дејство повећане производње и: цене не само пшенице и кукуруза, Hero и кудеље, паприке и шећерне репе. Рекордна берба кукуруза омогућиће да се товљење свиња знатно повећа, јер су изгледа за извоз истих повољни. На унутрашњем тржишту престало је срозавање промета, а у неким гранама осећа се постепено оживљење. Грађевинска делатност на селу знатно је порасла и земљорадник постаје опет. значајни фактор на страни тражње.
Нарочито видан знак побољшања у трговини и за"натству јесте повећање броја радњи. Крајем новембра о. г. било је 10.602 трговачке радње и за првих 11 месеци о. г. отворено је 1069 нових (према 863 у целој 1985 г.), а престало је 488 или 4,6%. Најјачи је прираст код Но-
· вог Сада, а опадање показује само једно место.
У занатству су прилике боље и у извештају. се каже да ни у једној години од ослобођења, није забележено
толико повећање броја занатских радњи као у овој го-
_ дини. Укупан, број, радњи. је износио 19.408, новостворе-
ј
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 52
них је био 1876 (у целој 1985 г. 1316), а затворених '695, те је прираст за 681 или 3,5%.
Индустријска предузећа, такође, показују прираст, регистрованих је било 40, а престалих 12. Највише је
основано кудељара (9). Број новчаних завода је остао непромењен. У извештају се каже да се већ осећају неповољне последице нове Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова, јер је са територије Војводине 5 новчаних завода затражило ликвидацију, 56 одлагање плаћања и l caнацију. Govoreći o regulisanju cena od strane nemačkog Zemaljskog staleža ishrane (br. 30 od 25 lula 1936), rekli smo па kraju da će posle tih mera morati da dođe do regulisania količina.
Naše predviđanje se sada obistinilo. Zemaliski stalež "ishrane je prinuđen da pristupi regulisanju količina. To se jasno vidi po predavanjima i saopšteniilma na njegovom Doslednjem kongresu, održanom krajem novembra u Goslaru. Slične dosadašnje mere bile su izuzetne, lokalne, povremene i ograničene na poneki privredni sektor ili poneku vrstu robe. Naiznačajnije bilo ie dosada regulisanje trgovine mlekom, i ono je i poslužilo kao obrazac za preuređenije tržišta DOljOprivrednih proizvoda uopšte. Jezgro rešenja tržišta mleka bila ie odredba da je za trgovanie svežim mlekom potrebna končesija; osim toga su proizvođači vezani za određena Sabirališta mleka i prodajna područja. Utvrđeno je koliko mleka svaki proizvođač ima na isporuči, čime je omogućena tačna podela upotrebe mleka i ођехђедепа prodaja po utvrđenim cenama. Proizvodnja i potrošnia nisu neposredno pogođene. Novo "uređenje funkcionisalo je bez teškoća, uglavnom zato, što ie proizvodnja svežeg mleka dovoljna da podmiri tražnju i što su sve OVe mere koristile proizvođačima, ne opterećujući potrošače. Međutim, pokušaji da se iste mere primene i na jajarstvo, propao je, jer one misu mogle da spreče povremenu oskudicu ili hiperprodukciju jaja.
Nemačka: kolektivizira :trg0= vinu životnim „namirnicama
Uprkos tome neuspehu, sada se pristupa »potpunom kanalisanju« (Vollkanalisierung) tržišta polioprivrednih DprOizvoda u istome duhu. To, međutim, nije ništa drugo do regulisanje količina, posledica i neophodna dopuna regulisanja cena. Dopuna ie utoliko nužnija što danas, u jeku autarkije, nije više potrebna zaštita cena poljoprivrednih proizvoda, nego, naprotiv, zaštita potrošača protiv porasta cena. Treba otkloniti opasnost da imućniji slojevi pokupuju svu robu (koje i onako nema dovoljno usled slabe ponude i utvrđenih cena), te da radnici, potrebni za izvođenie programa naoružanja, ostanu bez hrane. Glavni deo potpunog regulisanja tržišta sačinjavaće iskliučenje skoro cele trgovine; njeno me-
sto zauzeće organizacije za regulisanje tržišta čiji ie zadatak”
da što potpunije i neposrednije prikupljaju poljoprivredne proizvode. Organizacije će preuzeti dve funkcije: kupovanje robe od proizvođača, preko sabirališta, i nienu prodaju pottrošačima, — odn. trgovcima na malo, putem naročitih ureda za raspodelu. Istina, ovaj način dodeljivanja namirnica potrošačima predviđen je samo kod proizvoda kojih nema u dovolinoi meri, ali praktično će se ovako prodavati sve namirnice (jer se, u stvari, oskudeva u sVima). Od ovih »ustava« (Schleusen) — kako glasi poluzvanični naziv tih ureda već od ranije postoje sabirališta za mleko, mladi krompir i vriarske proizvode. Ovih dana otvorena Su i sabirališta za stoku za klanje. Už sabirališta mleka otvoriće se ponovo i ona za jaja. Ostali proizvođi doći će docnile na red. Od Ureda za raspodelu postoje za sada pored mlekarskih samo
još stočne pijace. Da bi vladali 0 оМ1 Рес su ovla-
| i 1