Народно благостање

ТЕ

2. јануар 1937

Друштва народа за Мађарску пише у свом извештају да је она у последњем тромесечју о. г. У просперитету, у каквом није била од свршетка рата. Он вели даље, да се то благостање манифестовало већ у првом тромесечју; национални доходак се повећао за 15%, доходак пољопривреде за 33%, а волумен индустријске производње скочио је за 65%, све према прошлој години; даље, да је тај талас благостања дејствовао на појачање потрошње шећера за 14%, пива за 13% и алкохолних пића за 7%.

Исто је тако силан полет у јужно-американским државама, захваљујући фантастичном скоку цена сировина и пољопривредних производа. Неке од њих су већ престале са трансфером, неке мисле да укину потпуно девизна ограничења, а Аргентина се наљази у благостању у каквом није била од пре десет година. У Јужној Африци благостање је узело застрашавајуће размере. Тамо се највише говори о »неограниченој пословној експанзији« и о мерама, које би се имале предузети да се она умери.

У С. А. Д. полет је дошао прилично доцкан према другим високо-индустријским земљама, али је утолико силнији. Водећи економски часопис у свету, лондонски »Тбе Есопопи5е«, пише у броју од 5 децембра под насловом »Благостање и бум« (под бумом се разуме сувише брз полет): »Привреда северо-американских држава је данас у високом благостању. Она је напреднија но што се то уопште мисли због и сувише брзога напредовања. Она је још у септембру 1934 године била у дубокој депресији. Карактеристичне појаве су данас: скок цена, скок надница, повећање дивиденде, повећање куповне снаге итд. А у броју од 19

децембра пише исти часопис, да је упадно да у

Волстриту влада извесна плашљивост према бескрајном поверењу у Ситиу, и додаје, да је привредна депресија толико штете нанела 1929 годи-

. не Америци, да је сасвим појамно што је свет

опрезан. Тежиште Рузвелтове економске политике данас је управљено на регулисање новчаног тржишта и тржишта капитала у циљу да се спречи

· шпекулативни полет, који се 1929 године тако зло

завршио. Али се нигде није тако сложио силан полет

_ са силним оптимизмом, као што је то случај у

Енглеској. О енглеском просперитету има најви-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 5 ше статистичких података; због тога ми сматрамо да их можемо изоставити. Ми ћемо навести само један податак који има секуларни значај. По последњим подацима Министарства рада број запослених радника у Енглеској износио је у октобру о.г. 11,1 милиона људи, а то је више но икад у историји Енглеске. Највећа досада позната цифра била је 10,3 милиона при максималном просперитету 1929 године. У истом извештају каже министарство, да је иста појава у Француској, северноамериканским државама итд. |

Ко прати озбиљнију светску штампу, тај може да примети да се на овом истом месту, где је последњих година писано о нечувеној економ-

_ ској кризи и претстојећем слому капитализма итд.,

налазе све чешће написи о питању, да ли је полет достигао свој врхунац, да ли се може очекивати обрт на ниже — што је неизбежно по закону O коњунктурном развићу капиталистичке привреде. У свима земљама се осећа напор државе да спречи нездраве израсли полета и да га обезбеди за што дуже време.

По себи се разуме да капиталистички привредни систем има и својих противника. Можда сад више него пре депресије. Још је вероватније да ће и он једнога дана да буде замењен новим привредним системом, као што је то био случај са његовим претходником, феудалним привредним системом и претходницима последњег. Али је свакако било вредно подвући искуство које смо добили из последње привредне депресије, једанаесте по реду у историји капиталистичког привредног система. А то је било потребно и због тога: што

ма људи који се чују и у јавности, па и код нас, а који обично у економској домени живе са задоцњењем од пет година. А као закључак нека послужи један цитат из дела »Илу Сарпанзт will not collapse« (Our view, of Те Ст1515),') које има карактер партијског програма енглеске сопијалистичке странке.

„Није потребно да се забављамо дуго песимистичким претеривањима јавних радника у свакој кризи; довељно је да кажемо да је свака периода привредне депресије имала своје пророке катастрофе... Међутим, историја нас учи да привредне кризе не воде у слом капитализма и да оне неће никад моћи остварити колективизам."

„Из уредништва

АНАЛИЗА ТРГОВИНСКИХ АРАНЖМ

СА ФРАНЦУСКОМ ~

Откако је наш извоз почео да нанлази на све веће

_ тешкоће на иностраним тржиштима, у нашој штампи, с вре_ мена на време, појављивала се врло оштра критика држа- | _ња Француске према нама у трговинско-политичком по-

гледу. Полазна тачка те критике био је пасивни, салдо

_ нашег трговинског биланса у размени са Француском. На

TO. ce надовезивало, да узрок опадања нашег извоза У

"Француску лежи искључиво у отсуству“ добре воље Код“ | ње. Критика је досегла врхунац после неуспеха прего-

вора за добијање посебних повластица за време. привред-

- Б_Х санкција према Италији. i

Овакво посматрање наших привредних веза са Француском резултат је двеју чињеница: с једне стране непознавања материје, а с друге гледања на проблем са н0литичког угла. Међутим, када се наши односи са -Фран-

-цуском посматрају у светлости економских чињеница, 04-

да ствари изгледају сасвим друкчије. Наш уредник. ука-

~ зао је на све ово: у броју 38 од 10 августа 1995. Те напо-

смене су и данас у пуној важности н то баш у вези са закључењем новог трговинског споразума. При оцени добре

i) The, Socialist Party of Graat Britain, febr. 1932, str. 7,

VJ UNA O LJU 3 > 5