Народно благостање
· Страна о
воље од стране Француске губиле су се из вида финансијске чинидбе, које су биле. и замашне. Сетимо се зајмова добијених од Француске. (два зајма из државне касе, велики стабилизациони зајам, монополски кредит). Треба "се сетити мораторијума трансфера добијеног од француских поверилаца 1982 итд.
"Размена добара између наше земље. H Француске никада није била активна по нас. Наш Трговински · биланс с овом земљом увек је био пасиван. Узроци томе не леже у увозном режиму Француске, "већ. ЈИ _прив Једној структури и географској удаљености њ а тржишта. То су показала и настојања чињена још пре рата, за време царинског рата с Аустријом. Уколико би неки производи н могли доћи у обзир, удаљеност тржишта даје предност земљама које повољније леже. На другој страни француски извоз такве је природе; да је у првом реду намењен земљама вишег стандарда и са већом куповном снагом. За нашу куповну снагу то су још увек луксузни артикли и стога није никакво чудо што је тај увоз у време кризе "почео, међу првима, рапидно да опада. То су углавном _" разлози због којих је робни. промет између наше земље и Француске увек био минималан. | Имајући на уму ове чињенице, ми се не можемо сложити са писањем наше штампе поводом закључења последњих трговачких аранжмана са Француском, По нашем мишљењу њихов је значај и сувише прецењен, Стање -и могућност размене добара нису посматрани у светлости „реалних економских могућности. То ће нам. потврдити и анализа најновијих уступака добијених од Француске.
Најважнији су споразуми о куповини пшенице и ретулисању увоза кукуруза. Првим споразумом Француска _ је купила 5000 вагона пшенице, а за две транше по 5000 вагона признала нам право опције до 15 фебруара односно 15 априла. Према уговореном начину плаћања код прве _транше две петине вредности робе биће плаћене у слободним девизама, а остале три ићи ће у клиринг. За другу траншу предвиђено је плаћање 80%, a за трећу. 100% у девизама. Поред нлаћања у девизама Француска нам је за пшеницу признала преференцијал који је од свију досадањих преференцијала, које уживамо у појединим земљама, највећи. Продаја шшенице предвиђена је на бази светских цена, које се обрачунава према ливерпулској берзи уз одбитак доминијалне царине од ! шил. за тону и 9 пенса на име остале разлике између цене с Ливерпул и Марсељ, односно, 6 пенса ако роба иде у луке Атланског океана.
Преференцијал за прву траншу пшенице од 20 фр.за друге две смањује се нарачун повећања процента плаћања у девизама. Према томе просечни преференцијал неће износити 20 фр. већ знатно мање. Одмах да напоменемо, да ми сматрамо да друге две транше уопште неће доћи до извршења. Ми не знамо колико још имамо пшенице за извоз, а с обзиром на садањи развој ситуације, не изгледа нам немогуће да се диспаритет између наше и континенталне цене одржи и у будуће. Садањи диспаритет износи око 15 дин. по квинталу, што значи да се за толико умањује вредност преференцијала. Ако би тај диспаритет и даље растао, он би могао једнога дана прогутати' цео износ преференцијала. На тај начин, практична вредност
споразума о продаји пшенице зависи од развоја диспари. |
тета између домаће и светске цене у Ливерпулу, која је узета за базу продаје.
Други фактор који такође треба имати у виду, то је, да је Француској изузетно ове године требала пшеница. Идуће године можда ће Француска понова морати да кубури са својом пшеницом. со
Најзад, ни плаћање једног. дела у. девизама He претставља у данашњим приликама нек „предност када се зна
_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ 1
не _ буду искориштен
"малног контингента за увоз оваца
од око '87 мил, да би, се могло говорити о изгледима за неко DOM по| већање извоза у Француску.
53
10 57
да бисмо сада сваку количину,. коју упућујемо У Фран-
цуску, могли продати 100% за девизе. 10 Аранжман о кукурузу претставља у ствари. обнов-
_љени спбразум од јуна 1938, који нам обезбеђује преференцијал од 4#0% на важећој царини на кукуруз у Фран-
дуској. Пошто ова царина износи 40 фр. за квинтал, то преференцијал претставља вредност од 16 франака. За наш
кукуруз обезбеђен је увоз 10% од глобалног: француског __контингента. Споразум је закључен на две: године. Плаћа-
ње кукуруза обезбеђено је такође 20% у девизама.
- "Ни овај аранжман не прететавља неку :нарочиту корист за наш извоз када се има на уму да наш извозни
вишак износи неколико десетина хиљада вагона. Сем тога,
ваља знати да ће се наш извоз кукуруза у Француску рентирати само у случајевима. када цена колонијалног кукуруза, који се увози без царине, буде релативно висока. У противном, може се десити да дати контингенти уопште
со а у =
Трећим аранжманом и су контингенти са којима ће наша земља моћи да рачуна код извоза у Фран-
цуску. Поред редовних контингената установљени су и
ванредни и то: за свеже шљиве 330 вагона у току тренег тромесечја 1937 године, 100 вагона за Јабуке, такође У трећем тромесечју 1987 године, и 100 вагона за олово,
„које ће се моћи да увезе у четвртом тромесечју. За четвр-
то тромесечје 1936 године контингент за кукуруз установљен је на 2500 вагона, а за прва три тромесечја 1937 године на 10% глобалног француског контингента. Контингент за увоз дрвета у Француску за наредну годину биће повећан са 20.740 тона на 30.000 тона, од чега 7.000 гона отпада на храстовину. Сем тога, за смоласто дрво француска такса за увозну дозволу редуцирана је са 64 на 12 франака по тони. Наш контингент за извоз дрвета у Алжир повећан је такође са 41. 980. на 45.000 тона уз обавезу да Француска поради на томе, да ну Алжиру буду снижене таксе на увозне дозволе. Затим, поред нор(36%. глобалног француског контингента односно 18.000 комада) добили смо и ванредни контингент од 17.500 ком. Увоз се мора обавити до 15 марта 1987. Овај контингент може се претворити и у“ овчије месо на бази 16 кг. нето по комаду. Контингент за пасуљ повећан је са 3 на 6%. глобалног француског увозног контингента, односно са 200 на 400 вагона. За рибље конзерве предвиђен је тромесечни контингент од 250 квитала односно 1000 квинтала за целу годину: Споразумом је предвиђена такође и могућност продужења рока за искоришћавање увозних дозвола уколико то не У учињено у предвиђеном року.
(Овај је аранжман од једине веће практичне важности за- наш извоз. У њему, као што видимо, играју главну улогу три артикла. То су: дрво, шљиве и овце. Контингенти претстављају наше максималне могућности извоза, а пи-
тање је колико ће: од тога бити и практично искоришћено.
Ако бисмо све искористили, то би представљало вредност фр. Та сума, међутим, далеко је-од тога,
Пт 5 Зе:
Четвртим аранжманом, који у ствари претставља допунски споразум уз трговински уговор од 1929, Француска је дала пристанак на деконсолидацију извесних ста-
вова наше увозне царинске тарифе, који су били везани
поменутим уговором. Ове царине односе се на турпије, тестере м перца за писање. Сем тога, овај аранжман садржи и наше тарифске повластице признате Француској
„треференцијалним споразумом од 7 новембра 1931" године, које се односе на шампањ, 'есенције, екстракте, тинктуре
-пудер, руж,
азне миришљаве. воде, затим. на помаде,