Народно благостање

23. јануар 1937

-_ Промет сушачке луке у 1986 г. износио ie 514.313 тона према 566.112 тона у 1985 години од чега је. отпало на промет са иностранством 456.747 тона а на. промет са домаћим лукама 57.566 тона. Од артикала најјаче су суде: ловали у промету дрво, затим цемент, оловна руда, кудеља и т. д. По заставама учествовало је највише у промету југословенских бродова са 34%, талијанских 31%, грчких 8%, немачких 6%, енглеских 6% и 14% других народности. По, промету Сушак је у 1936 години био друга лука иза Сплита:

_ __У Бугарској има око 6250 аутомобила, према округло 5.000 крајем 1984. Највише се увозе из Немачке к (ĆAR. JI путничких аутомобила.

— Međunarodni indeks pomorskog podvoza porastao ie u decembru za 14,9% na 99,48. Najveći je porast na prugama po Pacifiku i Australiji (20,49%), zatim za Južnu Ameriku (13,33%), Evropu (13,79%), Indiju i Afriku (13,16%) i Severnu Ameriku (8,33%).

— Podvoz za cement, upućen u Južnu Ameriku, poskupio je sa 7,6 na 8,6 šil. po toni. Od 1 maja o. g. poskupiće na 10 šil.

— lfalila gradi tri broda za prevoz паге: зуак се imati nosivost od 19.600 tona.

| — Francuska namerava da uspostavi redovan parobrodski saobraćaj između Marselia i Odese, koji ie ukinut pre 22 godine.

— Ford je patentirao jedan nov fip automobila, kod koza se motor nalazi neposredno iza desnog zadnjeg točka. Kako firma obijavliuie, ovo premeštanie motora omogućuje lakše upravlianie i mirniju vožniu.

— Подвоз за аргентинско жито поново је поскупио за 2 шил. по тони. Пораст је проузрокован великми куповинама: жита од стране Италије.

— Пословни авиони Бата, Злин, прелетели су у 1986 год. 581.000 км према 322.000 у 1985 год., тј. за 39% више. Сви злински авиони (приватни и фабрички) прелетели су укупно 709.000 км. Целе године није било ниједног несрећног случаја.

— У Русији се ради на пројектовању канала између Волге и Дона. Рачуна се да ће промет овим каналом износити годишње најмање 15—17 мил. тона, јер ће он поред осталог, служити нарочито за превоз донског угља на север и дрвета из шума у долини Каме на југ.

fi

КОМЈОМКТОКА

— U 1986 2. osnovana su 44 nova akcionarska društva sa glavnicom od 158 mil. din. prema 49,6 mil. din. u prethodnoi godini, a 33 društva povećala su svoju glavnicu za 202,8 mil. prema 102,7 mil. dinara. Smanjena ie glavnica za 145.8 mil. dinara. Povećanje kapitala, uloženih u akcionarska društva u 1936 g., iznosilo jie okruglo 210 mil. din. prema 152,9 mil. dinara. Najviše je kapitala plasirano u prošloj godini u rudarsku jndustriju sa 6 novih preduzeća i glavnicom od 71 mil. din., zatim u industriju prehrane sa 3 preduzeća i glavnicom od 26,5 mil. din., u akcionarska društva za parcelaciju zemlje sa 4 preduzeća i 18,7 mil. din., u tekstilnu industriju sa 3 preduzeća ı 5,5 mil. din., hemijsku 2 preduzeća i 5,} mil., drva 1 preduzeće i 1 mil., mašinsku 1 preduzeće i 1 mil., akcionarska društva za frgovinu 17 preduzeća i 13,7 mil., i razna društva 7 preduzeća i 10,4 mil. dinara.

— »The Economist« smatra da 16 današnja oskudica če-

lika prouzrokovana smanjeniem proizvodnje za vreme rata,

manjom DOO DON posle rata i teškoćama oko nabavke ka-

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

— У Москви је у децембру 1936 било укупно 24.616

_ поена.

Страна 59

pitala za nove investicije za vreme krize. Značajno je da se za vreme konjunkture u 1999 proizvodnja čelika nije nimalo isticala; tek sada, 1936, ispoljila se iača proizvodnja investicionih dobara. Opšti privredni indeks bio je 1924 god. 89,5, 1999 год. 100, 1982 god. 85,5, a 1936 god. 107; indeks do-· maće potrošnje gvožđa i čelika bio je istih godina: 89, 100, 61,5 i 127. »The Economist« misli da taj znak odgovara teoTriji o konjunkturi, ali preporučuje opreznost i umerenost, jer je potreban rad na duži rok.

— Indeks posete bioskopa u Čehoslovačkoj već je porastao na nivo pre krize, dok onai ostalih preduzeća za zabavu još uvek zaostaje. Indeks bioskopa (1929—100) bio је u septembru 1935 cod. 81,5, a godinu dana docnije 97,3; kod ostalih zabavnih preduzeća odgovarajući brojevi su 68,8 i 74,5.

— Svetski finansijski i berzanski krugovi složni su u prognozi da će 1937 godina biti vrlo povolina, ako politički događaji ne unište privredni prosperitet koji ie na naibo-. liem putu.

— У Новом Саду у 1936 год. подигнута 341 зграда, према 382 у рекордној 1982 г. и по Мбу претходним двема годинама. Услови за грађевинску делатност били су повољни. Цене земљишта, наднице и цене грађевинског материјала биле су ниске, тако на пр. за. 1000 цигаља плаћало се 240—9245 динара.

— У С.А. Д. рачуна се у 1937 са порастом грађевинске делатности за 30%. Рачуна се да ће се изградити станова за 38% више него 1936, радионица за 62%, хотела за 48% и дућана за 33%.

— Indeks privredne delatnosti u Kanadi iznosio je sredinom decembra 113,9 prema 99,7 godinu dana ranije, tJ. za 14,2 više. Naiveći je porast u atlantskim provincijama (18,1%), usled povećane kupovne snage polioprivrednika, a najmanji u Ontarijiu (9,4%). | — Kanadski nacionalni dohodak izneo je u 19936 god. 4.590 mil. dolara prema 4.094 mil. u 1995, za 10,4% više. Naiviše ie porastao dohodak u šumarstvu (za 19%, sa 180,5 mil. na 214,8 mil.), rudarstvu (za 15,4%, а 3123 mil. na 360,93 mil.) i poljopirvredi (za 10,6%, sa 675,5 mil. na 747 miliona).

— У С.А.Д. цени се производња пољопривредних машина у 1936 на 450 мил. долара, тј. за 35% више. него 1935. Рачуна се да сада има у употреби трактора 1,5 мил. комада према 1,29 мил. пре годину дана. Крајеви, погођени лањском сушом, поручују, истина, мало вршаћих машина и жетелица, али зато се тако много траже пумпе, резервоари воде и ветрењаче.

— Индекс цена у Француској (јули 1914—100), порастао је у првој јануарској недељи за 6 поена на 502. Према добу пре девалвације франка пораст износи 98 Тиме је прилагођење међународном нивоу цена скоро завршено. То се види по индексу цена у злату. (1918/14—100). Од краја септембра до краја децембра 1936 овај је порастао у Енглеској са 65 на 70 и у САД. са 69

· на 78, док је у Француској пао са 83 на 72.

JAVNI RADOVI

— Na sednici za koordinaciju javnih radova u Одецеnju za vrhovni šumarski nadzor Ministarstva šuma i ruda došlo se do rezultata, da su radovi o uređenju bujica u južnim krajevima hitni i da država treba da zaključi zajam Za uređenie bujičnih područja.

ZAD RUGARSTVO

— U Zadružnom savezu u Splitu bilo. je зхабапјепо и,

· 1936 =. 231 zadruga prema 214; 199; 186 i 177 u prethodnim