Народно благостање

Страна 58

— Prema „The Economist -u, funta ima pred sobom tri problema: povlačenje inostranog kapitala, odliv engleskog špekulativnog kapitala u S. A. D-: i prebrz skok cena u Engleskoj. Prva dva pitania mogu se rešiti valutnim merama; treće је najteže, jer privredni polet u Engleskoi sve više se razvija u pravi. „boom”. ·

— Promet na zagrebačkoj berzi u 1996 ge. bio ie 1572 mil. din. prema 895,2 mil. u 1935 e. i 775,4 mil. u 19834 =. Porast u 1936 o. iznosi prema 1935 с. 79% i prema 1984 gp. 103%. Povećanje prometa -·u celosti otpada na poslovanje u devizama čiji je: promet porastao sa 672.6 mil. u 1984 preko 793,9 mil. u: 1935: e. na 1.514: mil: din. za 125% odnosno 90%: Obrt državnih hartija od vrednosti glaseće na dinare pao је за 65.5 ти. и 1984 1 56 ти. и 1985 2. па 23.8 mil. za 65% odnosno 59%, a državnih hartija na vrednosti glaseće na druge valute pao: je sa 24.8 mil. u 1935 ge. na 14.8 mil. u 1936 2, ха 41%, а рогазђао ргета 1984 2. za 5.1 mil., 50%. Akcije novčanih zavoda rađene su u 1986 zg. ха 1.3 ти. ргеma 1.8 mil. i 3.5 mil., u prethodnim godinama, a industrijskih preduzeća 1 mil. prema 705 hilj. i 754 hili. .din. Promet u valutama iznosio. je u 19836.g. 16.7 mil. prema 14.9 mil. i 22.9 mil. u prethodnim godinama.

— Bugarska povlači iz' opticaja novčanice od 500 i 1000 leva emisije od 19292 god. One krajem 1937 prestaju biti zakonsko platežno sredstvo. Bugarska Narodna banka zamenjivaće jih до 15 јапџага 1942 vod. |

— Postoji plan da se za vreme trajanja ovogodišnje

pariske svetske izložbe stvori naročit »izložbeni franak«, koji

bi posetioci dobijali za 15% ispod kursa.

— U leto 1986 bilo je 55,98% opticaja državnih hartija S.A.D. u rukama američkih banaka; ukupni iznos tih obvezгаса bio ie 18,38 milijardi dolara (prema 15,58 u 1935 i 9,93 u 1933). Kod štedionica je 18,40% uloga (1,85 milijarda dolara) bilo. investirano u državne hartije, prema 10,14% (992 mil. dolara) u 1933.

_— Њујоршка „банка Напду апа Нагтап констатује у своме извештају за 1986 потпуни фијаско политике сребра, јер ово није постало међународним платежним средством, што је био циљ америчких мера. Банка пред“ лаже да се закон о сребру укине.

== САД. купиле су у 1986 укупно за 382 мил. долара. сребра, тако да га сада имају у вредности од 1,9 милијарде долара.

JAVNE FINANSIJE

— Ruski budžet za 1937 predviđa prihode u iznosu od 97,78 milijardi гиђађа, 6. 2а 17,3% veće nego 1936. Za zemalisku odbranu predviđeno je 20,1 milijardi rubaljia (prema 14,9 milijardi u 1936).

e Државна хипотекарна банка одобрила је Сарајевској општини зајам од 15 мил. дин. уз 7% камата и са роком од 15 година.

— По изјави г. Ђорђа Рашића, управника Монопола, у нашој земљи се годишње троши 7 мил. г. дувана, т.). 1, кг. по глави. Ту сразмерно малу потрошњу он објашњава кријумчарењем дувана, које треба сузбити помоћу сарадње целог народа, Штета државе од кријумчарења је приближна суми од 500:милиона динара. - ;

= Дринска бановина конвертовала је свој зајам ол 20 мил. дин. код Државне хипотекарне банке. Амортизациони рок продужен је на 30 година, а камата је снижена са 8% на 7%. Према информацијама „Југ. Поште", одобрен је Дринској бановини нов зајам од 30 мил. дин.

— Канада намерава да отвори упис два конверзио„на зајма; један би био од :30: мил. долара по 2: (% на 7

година, а други од 50'мил. долара по 3%- на 30: година.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | _____Бр: а

(Овим зајмовима замениле би се 5% обвезнице ратног зај-

ма чији рок истиче у марту 0. TI.

— U зуојој ргезјопој besedi pred Dori io izla-:

vio је švedski krali da je blagostanje zemlje i prošle godine poraslo. Državni prihodi rastu; u 1937/38 računa se sa porastom prihoda za 59 mil. šv. fr., i novi budžet zato predviđa znatne iznose za amortizaciju državnih dugova. Budžet је izravnat sa 19291,4 mil. šv. kr.; od toga je 170,6 mil. predviđeno za potrebe zemaliske odbrane; osim toga su poVećani izdaci u socijalne svrhe, povisiće se plate državnim činovnicima i nastavničkom osoblju i preduzeće se veći javni radovi radi elektrifikacije Železnica, povećanja broja električnih centrala i proširenja telefonske i telegrafske mreže.

— U Čehoslovačkoj će se 1 aprila o. g. povisiti plate činovnicima, odn. delimično ukinuti poslednia uredba o smanjenju prinadležnosti.

— Kanton Bern otvorio ie upis 3% konverzionog zajта од 25. mil. Ir. na 25 софтпа, ро Кигзи од 98,4% ı sa какзот о4 0,6%. Хајат će poslužiti za konverziju 4:/2% zaima od 25 mil. fr. iz 1923, čiji rok ističe u oktobru 1938. Novi zajam je u potpunosti preuzet od banaka.

— Holandska Indija otvara upis jednog 3% zaima od 150—900 mil. hol. for., po kursu od 96%/a, na 30: god., koji

ima da posluži za konverziju 41/a% zaimova iz 1930 i 1981.

Za zajam jamči holandska država. Smatra se da Holandija preko ovog kolonijalnog zaima želi da sondira teren za sopstveni veliki konverzioni zajam, koji bi iznosio 1,6 miliјагди ћо!. for.

SAOBRAĆAJ

— Zagreb ima 58 ielefonskih liniia, od čega su 8 sa Beogradom i 92 sa Liubljanom. Telefonska veza je nedovolina. Zagrebačka centrala ne može da ukopča više od 4.000 jedinica dnevno, dok je potreba mnogo veća. Računa se da gubitak mesečno iznosi oko 5000—6000 razgovora u zemlji i 1000 sa inostranstvom. I u samom Zagrebu je centrala preopterećena. Od 8000 broieva izdato је 7700, а preostalih 300 se ne mogu izdati zbog preopterećenosti centrale. U tele-

fonskoj centrali čeka 2000 molbi za uvođenje telefona. Osim

proširenja telefonskog saobraćaja u samom gradu, potrebno je pojačanje telefonske veze sa Sarajevom, Crnom Gorom, Južnom Dalmacijom i Voijvodinom.

— Čehoslovačke državne železnice izdale su od početka decembra 1935 do kraja novembra prošle godine 130 mil. č. kr. za obnovu voznogza parka. Naiviše je nabavlieno novih lokomotiva (38,5 mil. č.kr.) i normalnih putničkih Yagona (39,75 mil. čkr.); za prepravku starih lokomotiva izdato је 13,5 mil. čkr., za motorne vozove i autobuse plaćeno ije ukupno 98 mil. čkr.

— „Угар" а. д. за шумску индустрију у Травнику обвезао се, да ће изградити пругу уског колосека са правом јавног саобраћаја, која би после 15 година (1952) прешла у власништво државе. Пруга би се изградила од Бугојна до Горњег Вакуфа, а држава би је продужила до железничке станице Рама. |

— Према подацима које доносе „Новости“, из Загреба отпутовало је у 1986 г. 2,2 мил. путника према 2 мил. у претходној години, а у Загреб допутовало близу 2 мил. путника. Возова је стигло и полазило 28.840 путничких, 14.237 теретних, 5057 брзих, 1.464 екпресних и т. д. Велики промет на загребачкој станици чини њену модернизацију

"неопходном. У текућој години саградиће се подземни ход-

ници и перони између пруга. Посао на станици обавља се са 1500 намештеника, због тога што НИЈЕ O MexanHзација посла: 8