Народно благостање

"23, јануар 1937,

(51.640), Италија са 40.000 (40.000) u Француска са 22.000 (28.590). Велико проширење производње вештачке вуне, за којом далеко заостаје напредовање продукције вештачке свиле, тумачи се њеном јевтиноћом (она је за 50% јевтинија него вештачка 0 и много већим могућностима употребе. i

— У Енглеској је цена угља за кућну употребу повишена за 1 шил. по тони; од лета је овај угаљ, према томе, поскупио за 5 шил. по: тони, та. за преко 10%.

— У Бугарској је привремено обустављено издавање дозвола за оснивање предузећа за израду гумени“ производа и пречишћених животињских масти.

TRGOVINSKA POLITIKA

— MuaHuHcTap финансија решио је на предлог Коми: тета за извоз при Народној банци, да се од 98 јануара DO. г. не могу увозити из неклириншких земаља без претходног одобрења Народне банке за плаћање: амониум ни трат, готови лекови, хемијски и апотекарски производи, вештачке органске боје, свилене тканине, алуминиум, парне пумпе, парне турбине, моторна кола, моторне дресине и мотори за нафту, петролеум, бензин, газолин итд.

— Francuskom parlamentu upućen је nacrt zakona koji ovlašćuje vladu da naplaćuje Rkompenzacionu carinu. na robu, čiji se izvoz subvencioniše od strane zemlje izvoznice. Isto tako bi se carinila i ona inostrana roba koja se u•Francusku uvozi po 30% jevtinijoj ceni nego što su odgovarajuće cene na veliko u Francuskoi.

TRGOVINA

— Laipciški proletnji saiam otvara se u nedelju 28 februara i traje do ponedeonika 8 marta zakliučno. Sajam uzoraka traje do petka 5 marta, a tekstilni sajam do četvrtka 4 marta. Veliki tehnički i građevinski sajam traje do ponedeonika 8 marta, izuzev sajam za fotografiju, optiku i bioskop koji se zatvara već u petak, 5 marta.

— IJ S.A.D. u trgovini sve se više širi sistem filijaia velikih koncerna. Do sada su se ovi koncerni ograničavali na prodaju jeviine i srednje robe; sada, međutim, osnovana је i jedna firma koja će prodavati luksuznu drogerijsku robu, naročito po prvoklasnim hotelima itd. istovremeno se primeбије sve veće raspoloženje stanovništva prema sistemu filiiala. U Kaliforniji je plebiscitom ukinut porez na filijale.

Tome su mnogo doprineli kalifornijski koncerni koji šu pred.

sam plebiscit pokupovali sve neprodate količine voća ođ farmera i rasturili ih preko svojih prođavnica; posledica je bila da sd cene za farmere ostale stabilne. Slične namere ima sada glavni čikaški koncern namirnica. Trgovci pojedinci se spremaju da suzbiju ovo prodiranje koncerna osnivanjem SVOjih nabavljačkih zadruga.

— Na licitaciji hrastovih stabala Zemlišne zajednice Cigoć u Sisku „Šipad” je kupio 1546 hrastovih stabala za 862.500 din. Početna cena bila ie 560.000 din., a drugi pohudač „Drach” d. d. iz Zagreba nudio je nešto preko 600.000 din.

— Naš izvoz stoke u Italiju ioš je vrlo slab. Na pijacu u Rijeku doterano je u prvoi nedeljii januara svega 68 Коmada goveda iz naše zemlje, dok ie u istom vremenu iz Madarske stiglo 959 komada. Taliianske vlasti još nisu razdelile uvozne kontingente za našu stoku za prvo tromesečje о. g. što obiašnjiava neobično niske brojeve našeg izvoza.

=— О4 4 јапџага o. g. uplate u kliring sa strane ovla· Šćenih zavoda sa Nemačkom vrše se pomoću novih obrazaca koji se sastoje iz 4 lista.. Obrasce treba popuniti pisaćom mnašinom naznačujući tačno naziv nemačke firme.. Studentske uplate i vraćanje turističkih isplata treba naznačiti u gornjem

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 57

desnom uglu. Za uplate na dinarski račun Nemačke obračunske kase važiće stari obrazac.

| — Za uplate kod Nar. banke za robu uvezenu iz 5уајcarske upotrebiće se spiskovi koji se upotrebljavaju za Mađarsku. — Ubpisana je u trgovački register firma „Tehnička uniia gradilačka grupa u Jugoslaviji d. d.” u Zagrebu sa. glavnicom od 1 mil. din., od čega se uplaćuje 500 hilj. din., s tim da se ostatak akcija emituje kad to bude odlučio upravni odbor. Svrha, društvu je da posreduje u spolinoi trgovini. Za članove uprave izabrani su g. g.: Milan Danić, d-r Juraj Korenić, d-r Juraj Pećarević, Marko Jurinčić i Marcel Skruli, svi iz Zagreba.

— Једна фирма у Корушкој извезла је у 1936. конзервисаног воћа у Енглеску у вредности од 11.000 шил. Ово је први пут да Аустрија извози конзерве воћа.

— Витшмја ргестоуага са. Сећозоуаскот o jednom bankarskom kreditu od 500 č.kr. kojim bi зе finansirale rumunske porudžbine kod čehoslovačke industriie ratnog materijala. — Računa se da će Austriji do sledeće žetve trebati 20.000 vagona pšenice iz inostranstva. Oko 50% ove količine ona je već kupila od Madarske. Na osnovu rimskih protokola Austrija ima prava na još 5.000 vagona mađarske pšenice; ostatak od 5.000 vagona kupiće verovatno delom u Americi, a delom opet u Mađarskoj. Raži biće potrebno isto 20.000 vagona; od toga ije polovina već kupljena u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Ostatak će se uvesti iz istih zemalja, a zatim i iz Litve i Fetonijie:

SOCIJALNA POLITIKA

— Ministar šuma i ruda odredio je da se prinos kod glavne braftinske blagaine u Zagrebu povisi od 1 januara 0. 2. u prvom razredu opasnosti sa 2,5% na 3% zarade, u drugom razredu sa 2% na 2,5%, u trećem razredu sa 1,5% па 9% i u četvrtom razredu sa 1,95% na 1,75%.

— У Белгији се од фебруара о. г. уводи у угљенокопима радна недеља од 45 часова. Да би спречила оскудицу угља, која би услед тога могла наступити, влада је решила да потпуно укине ограничења увоза.

= Француске железнице уводе радну недељу од 40 часова.

NOVČARSTVO

— Ustanove za socijalno osiguranie u Čehoslovačkoj raspolažu sa ukupno 15,9 milijardi č.kr. Od toga su 3,7 mili-

.jarde č.kr. investirane u državne hartije, 1,5 milijarda u dru-

ge pupilarne papire; 1,75 milijarda otpada na zaimove državi, a 1,9 milijarda pokrajinama, srezovima i opštinama. Hipotekarni zajmovi za polioprivredu i građenje stanova iznose 4,9 milijarde, krediti za melioracione radove 300 miliona, a zajmovi industriji i zanatstvu skoro 400 mil. Prosečno ukamačenije je 41/2%. | — U Bugarskoi ie kod Poštanske štedionice o Novoi godini 1937 bilo uloga 2.500 mil. leva, prema 2.252 mil. gOodinu dana ranije. Ulagača ima oko 550.000, većinom seljaka, zanatlija i privatnih i državnih nameštenika.

· — Poljska poštanska štedionica imala je krajem 1986 god. 895,7 mil. zlotih uloga, za 14 mil. više nego godinu dana

· ranije. Ulagača je bilo 2,8 ти.

— Прва хрватска штедионица одлучила је да ослободи од 15 0. м. сва потраживања по текућим рачунима која 28 априла 1982 год. нису премашила износ од 10.000 дин. и даљих 10% од улога на штедњу који тог дана нису прешли 5.000 дин. До 15 јануара било је ослобођено 30% тих улога што са садашњом квотом чини 40%.