Народно благостање

___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

– Бро – 4

" Страна 56

— Kahada je u 1936 izvezla oko 245 mil. bušela pšenice та 281 mil. dolara prema 165 mil. bušela za 137 mil. dolara u 1935. Vidlive zalihe su se smanjile na 120 mil. Uprkos rdđavoj žetvi bio je ukupni dohodak polioprivrede sa 747 mil. dolara za 10,6% veći nego 1985. god.

· __ У Чехословачкој било је крајем 1936 год. 4,4 мил. комада свиња, према 492 мил. пола године раније. Као нормалан број узимају се 46 мил. комада. У ТОКУ. године · увезено је 360.000 свиња.

INDUSTRIJA.

· _— 1 Petrovgradu održana ie osnivačka skupština Zadruge za iskorišćenje uljanih biljaka za Dunavsku banovinu, čiji je cili da podigne fabriku ulia u Petrovgradu.

— Svetska. proizvodnja gvožđa iznosila je, po »Тће Economist«-u 1866 god. 8,9 mil. tona; od toga ie na Englesku otpadalo 4,5 mil.; 1913 god. 77,9 mil. tona (103 mil.); 1999 god. 97,4 mil: tona (7,6 mil.); 19936 god. 90,1 mil. tona (27 mil.). Odgovarajući brojevi za čelik su: 0,3 mil. tona (08); 75,2 (7,7); 1184. (9.6), ı 12) (117).

— Bugarska je u 1936 izvezla 3.937 tona suncokretoуов ulja za 45.05 mil. leva prema 1.721 tona za 16,92 mil. u 1935. U zemlii još ima neprodatih oko ]10—-13. 000.000 kilograma ovoga ulja. Dobiianiem ulia iz semena suncokreta, kojega godišnje ima oko 120 mil. kg., bave se 50 modernih rafinerija i oko 600 primitivnih malih radionica.

—- Бечки хемичар д-р Херберт Краус пронашао је ново средство за прање „хенд-лев" (Напа-Паме), које се добија од нафталина н других деривата мркога угља. Уштеда масних састојака, према сапуну, износн 66%, Хенд-лев много боље скида минерална уља, катран и чађ него сапун и врућа вода.

— Dve fabrike motorhih točkova u Čehoslovačkoj nameravaju da počnu sa proizvodnjom tehnički savršenih pomoćnih motora Za bicikle. Pošto se na takve motore ne plaća nikakav porez niti je potreban Šoferski ispit, očekuje se уло dobra prođa.

— У Чехословачкој се спремају велике лабораторије за извођење експеримената са синтетичким каучуком.

— У Чехословачкој је оживела инвестициона делатност у електричној индустрији. Постојеће електране нису више у стању да у довољној мери одговоре повећаној потреби.

— Jedna američka grupa, koju u Bukureštu zastupa g. Hodler, ponudila se da svoja vezana potraživanja u lejima investira u jednu novu fabriku automobilskih guma. Ministarstvo trgovine i industrije pristalo je. Američka potraživanja iznose oko 130 ти. Јеја.

— U Madarskoi nameravaju da podignu fabriku sinteiičnog benzina sa godišniim kapacitetom od 1500 vagona. Potreban je kapital od 10 mil. penga.

— U Čehoslovačkoj vodi se živa propaganda za upotrebu drva kao goriva mesto uglia. Naročita pažnia obraća se pitanju prepravke instalaciia centralnog grejanja za loženje drvima, i za izradu odgovaraiućih novih modela kuhinjskih peći.

· U Bugarskoj 197 firmi i privatnih lica raspolažu pravima istraživanja i iskorišćavanja rudnika. Najviše ima koncesjje za kameni ugali (33) i mrki ugali (82); 9 su za antracit, 7 za so, 2-za bitumen, a 44 za ostale rude.

— „MVerMnpaua” a. p. ca седиштем у Београду, које се од 1984 г. налазиле у ликвидацији, поново ће почети са радом не само у шумској индустрији него н у рударству.

— Подрински удружени рудници који ваде и топе руду, у околини Крупња, обуставили су рад. | |

= За првих !! месеци производња угла код нас износила је 4 мил: тона према 3,9 мил. у истом периоду 1985 године и 3,8 мил. у 1984 год. У новембру 1936 год. произведено је 471.000 тона угља према 464.000 тона у октобру. 99.459 тона бауксита према 22.766, бакарне руде 47.210 према 47.680, цинкове руде 63.370 према 64.226 и гвоздене руде 44.201 према 49.188.

— 15 ов. м. отворена је фабрика целулозе у Дрвару која запослује 1500 радника и искоришћује цео свој капацитет. | — U Zagrebu osnovano je akcionarsko društvo za irgovinu i proizvodniu tekstilne robe pod imenom „Teksad” a. d. sa glavnicom od 1] mil. din. od čega se izdaju akcije samo za 500.000. din. O emisiii druge tranše oi3 500.000 din. odlučiće upravni odbor.

= Светска производња нафте порасла је у 1936 на 1799,4 мил. буради, тј. за 94%. На првом месту су С. А. Д. (за 21,#% на 1.100 мил. буради); затим долазе: Русија (за 6,898 на 198 мил.), Венецуела (за 8,d% на 161,8 мил.), Румунија (за 5,9% на 66,1 мил.), и Персија (за 10% на 62,6 милиона).

— Џ Епрјезкој је cena benzinu porasla za |» penija па 1,61, šil. po galoni (galona — 5,954 litara).

— U Parizu su uvoznici benzina i rafinerije povisiji cenu benzinu za 6 santima na 2,45 fr. po litru. Oni ovo poskupljenje obraafažu troškovima koii im nastaju usled obaveze da preuzimaiu sintetični benzin.

— U 1936 ie u Južnoj Africi izvađeno zlata 11,34 mil. unci, prema 10,78 mil. u. 19985 i 11,55 mil. u 1932. Vrednost proizvodnie, medutim, skoro se podvostručila; u 1982 1тпоsila je 4859 mil. funti (85 mil. unca), a 1936 god. 82 mil. funti. Broi radnika se povećao sa 277.000 Кгајет 1935 na 302.000 krajem 1936, što se objašnjava prošireniem prerade usled iskorišćavania i rude slabijeg kvaliteta.

— U Kanadi je u 1936 proizvedeno 3,2 mil. tona novinske hartije prema 2,75 mil. u 1935. Krajem 1936 radila ie papirna industrija sa 85—90% kapaciteta. U 1937 računa se sa daljim porastom proizvodnje za 5—10%. Konjunktura ie prouzrokovana povećanom potrošnjom hartiie u Americi.

— Dženeral Motors Kompanija prodala je u 1986 god. 2,037.690 automobila, prema 1.715.690 u 1935, 1,240.450 u 1934, 869.040 u 1933, 562.970 u 1932 i 1,899.970 u 1999. Otprilike pet šestina je prodato u S.A.D.

— Medunarodni kartel bakra ukinuo je sva ograničenja proizvodnie ovog metala. Računa se da će proizvodnja porasti za oko 15%. | | — Irak podiže državnu tkaonicu i predionicu vune, radi зпађдеуапја vojske i žandarmerije uniformama.

= Енглеска је за првих 10 месеци 1936 увезла из Индије 110,28 мил. јарда јутене тканине према 52.97 мил. у истом раздобљу 1985, а врећа 62,66 мил. комада према 40,25 мил. Енглеска индустрија јуте осећа се угроженом јер није у стању да конкурише јевтиној индијској роби; зато су и подузетници и раднички синдикати DO од владе да ограничи увоз.

= Светска пронзводња вештачке вуне износила је У 1936 год. 140.000 тона, према 60.450 у 1935, 24.250 у 1984 и 3.770 у 1929. Више него трећина производње, 59.000 тона отпада на Италију (према 35.000 у 1985); затим долазе Не: мачка са 45.000 (15.600), Јапан са 22.680 (5900) и Енглеска са 13.500 (4500). Мање него светска производња вештачке вуне напредовала ј6 она вештачке свиле. Ове је у 1986 произведено 450.000 тона према 430.000 у 1985, 347.165 у 1934, 190.130 у 1929 и 1-—11.000 пре рата. Међу произвођачким земљама прво место заузимају С.А.Д. са 131.540 тона према 110.200 у 1985, а затим долазе: Јапан са 115.000 (99.660), Немачка са 55.000 (46.600), Енглеска са 52.200