Народно благостање

23, јануар 1937. љања споразума може да буде само оживљење међусобно размене држава чланица, које лако може да нде на штету земаља, неучесница У овом споразуму. То даје објашњење за: неповољне коментаре, које је Колајнова нницијатива имала у немачкој штампи. Немачка, можда, неће битни једина; која ће правити сметње остварењу плана северних држава. За то јој се пружа моћно средство у клаузули највећег повлашћења на основу које се погођене државе могу одупрети сваком евентуалном преференцијалном посту“ пању, које чланице конвенције у Ослу буду за себе резервисале. То су опасности које могу довести у питање успех покушаја северних држава. Даљи развој ће показатн, да ли ће оне ипак наћи пут до познтивних резултата. Bau "moe e"—•=——" |_ Sionjzfurfer 2Јебипо“ Аопоsi jedan парб, U Коте se očigledno izražava poluslužDeno gledište Berlina o našem izvozu u Nemačku i njegovom deistvu na platežni promet. Zbog toga držimo da treba čitaoce da upoznamo s glavnim mislima napisa.

„Interesantno je da su, sem izvoznika, i zvanična mesta, naročito Narodna banka u Jugoslaviji, pokazali uznemirenost zbog pada klirinške marke. Često se tražilo da se izvoz u Nemačku prilagodi jugoslovenskom uvozu, kako bi se izbegli klirinški saldo i jači pad marke. Još za vreme oktobarskih pregovora u Drezdenu Jugosloveni su bili mišlienia da će Jugoslavija usled povećania uvoza nemačke robe prošlog leta imati uvozni višak i na osnovu toga su tražili što veća olakšanja za uvoz jugoslovenske robe u Nemačku. Ta-

šta misle Nemci o pitaniu našeg izvoza u Nemačku

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 58.

da se radilo o plasmanu lako pokvarive robe iz Jugoslavije, naročito voća, i Nemačka je jugoslovenskim želiama, kao i pre, izašla u susret. Pošto je Jugoslavija prodala svoje voće (u čemu je imala više interesa nego Nemačka) Narodna banka počinje da provodi ograničenje izvoza artikala u kojima je Nemačka jako zainteresovana. Sadašnja privredna situacija Jugoslaviji omogućava da žito, drvo i dr. plasira na drugoj strani. Treba, međutim, imati na umu da Nemačka svoje privredne odnose s Jugoslavijom tretira sa gledišta saradnje za duže vreme i da je izbegavala iskorišćavanje prolažnih nezgoda svoga partnera. Ovu nemačku lojalnost više puta su priznali i odgovorni faktori jugoslovenske trgovinske politike. Ako Jugoslavija hoće da uzajamne odnose stavi na drugu bazu, Nemačka neće moći da ne preudesi svoje dr. žanje. ? |

Stanje klirinškog prometa za sada ne daje povoda za uznemirenje... Najveći deo sadašnjeg viška otpada na već izvršene nemačke isporuke, za čije su plaćanje predviđeni duži rokovi. Salda bi odmah nestalo da Jugoslavija nemačke mašine odmah plaća ili pristane na duže termine za “voće, žito i dr. Postojanje salda i njegov porast u mesecima posle žetve uslovljeni su prirodom robe u razmeni. Klirinški čekovi deluju u pravcu izravnanja trgovinskog bilansa; čim njihov kurs padne, izvoz se otežava, a uvoz olakšava. Ako se zbog ovih neizbežnih promena budemo nervirali i pomoću mera ograničenja tražili stabilizaciju, smanjenje volumena razmene robe bi bilo neizbežno. Do sada su jugoslovenski faktori bili istog mišlienja kao i nemački, da smanjenje volumena treba izbeći u obostranom interesu«.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Usled porasta cena Žitarica holandska vlada ukida subvencije Žžitarima.

— Bugarska je u 1936 godini izvezla povrća za 450 mil. leva. -

— U Bugarskoj se čine veliki napori za unapređenje živinarstva. Sada na kvadratni kilometar otpada oko 100 kokošaka, a računa se da bi se ovai broi mogao bar utrostručiti. Osim toga, ističe se da je potrebna što bolja selekcija rasa radi povećania plodnosti; kokoške u Bugarskoj nose prosečno 60 jaja godišnie, dok bi se racionalnim gajenjem živine moglo postići oko 120 na godinu.

| — Bugarska država sagradila je ı stavila već u upotrebu najveću hladnjaču na Balkanu. Sagradena je na Dpoyvr-

šini od 2.200 kvadratnih metara i ima tri velika kompresora.

od po 170.000 kilograma. Pored hladnjače za meso predviđena su i posebna odeljenja za jaja, sir, kaškavali, buter i konzerve. Hladnjača će služiti za održavanje u svežem stanju namirnica, određenih bilo za izvoz bilo za unutrašnju potrošniu. — U Čile radi se mnogo na podizanju novih hladnjača za meso i voće. Hladnjača u Valparaizu proširuje se za 50%, tako da će moći da primi oko 1,200.000 kg. mesa. U Antofagasti je opštinska uprava odobrila kredit od 2,400.000 čil. dolara za građenje hladnjače. Hladnjača za voće podići će se u Lontue, u srednjem Čile.

— Rumunska vlada podnela je parlamentu 2аКопзк!

predlog o osnivanju Agrarnog instituta, koji bi kreditirao

poljoprivredu. Pola kapitala Instituta imala bi da uplati drža-

va, a pola ustanove, koje stoje u direktnoi vezi sa poljoprivredom. — Министарство правде издало је тумачење Уредбе O ликвидацији земљорадничких дугова по којој прописи Уредбе важе и за оне случајеве где је дужник повериоцу уместо плаћања камате уступио земљу на уживање. Дужници ће своје дугове отплатити по прописима Уредбе, а поверилац ће уступљену земљу вратити дужнику.

— Дужник земљорадник по Уредби о ликвидацији земљорадничких дугова мора по тумачењу Министарства правде да надокнади досуђене судске трошкове настале у времену од 20 априла 1932 год. до 25 септембра 1936 год. као и издатке за таксе, извршене протесте и регистрације земљорадничких меница. Дужник није дужан да надокнади трошкове ако није дао повода тужби и ако је одмах на првом рочишту признао дуг. Дужник тако исто није ду: жан да надокнади трошкове по Закону о извршењу H OCHгурању, стечајном закону и закону о принудном поравнању ван стечаја. :

— На територији Бачке и Барање експроприсано је за аграрну реформу 219.987 кат. јутара од чега је 31.954 продато за 10,5 мли. дин. 187.983 јутара налазе се у поседу аграрних: интересената. Коначно су уређени поседовни од: носи још на 13.331. кат. јутро које је факултативно откупљепо. Затим на 31.954 кат. јутра која су откупљена на ос“ нову финансијског закона и 20.549 на територији града Суботице за које су донесене експроприационе одлуке. За 133.291 кат. јутро треба још донети одлуке.

— U Promini u Severnoi Dalmaciji osnovana ie prva vinograđdarska zadruga i zadružni podrum tog kraja.