Народно благостање

Страна 74

Јесте, рећи ће неки од наших новоскованих средње-

"сталежаца, али се тим губи на броју. А за успех идеје

важан је број па ма и по цену гладовања чланова. 'У том лежи ситна разлика између наших и средњосталежоваца ин оних у другом свету.

вевееаинтниииштшштавтаениена о Оаока пехарозјепози и ро-

Kretanje nezaposlenosti u jedinim zemljama, ако је ponajvažnijim zemljama sveta smatramo sa konjunkturno-po| litičkog gledišta, pruža vrlo in-

inae OG Simane | Te GGan0nU Sliću: Арзолшпа 1

relativna visina. nezaposlenosti smatrala se za vreme krize kao važno merilo jačine krize. Ali ekonomski polet u pojedinim zemljama pokazao ie, kao što smo to izneli u napisu »Nezaposlenosti nikako da nestane«, da se nezaposlenost nije u tol meri smanjila kao što su se pobolišale privredne prilike. Izuzetak čini Nemačka, gde se broj nezaposlenih smanjio u najjačoi meri zbog naročitih mera (prinudna radna služba) i uvođenia opšte vojne obaveze u 1935 годин.

· Kulminaciia nezaposlenosti bila ie u Nemačkoi u 1932 god: sa 5,6 mil. priiavlienih nezaposlenih, koji se broi smanjio postepeno na 2,1 mil. u proseku 1985 god. i ] mil. u oktobru o. g., dakle za 82%. Ni u jednoj drugoj zemlji smanienie brojla nezaposlenih nije bilo tako veliko. U Engleskoi, kao izrazito industrijiskoi zemlii, broj nezaposlenih se smaпио за 2,3 ти. Нса и:1982 с. kada ih ie bilo naiviše ma 1,7 ла 1935=g #+1,4- mil: u. oktobru: o. g., za okruglo 40%. U S. A. Đ. bilo je u avgustu o. g. 10,8 mil. nezaposlenih, najviše od svih zemalja, prema 13 mil. u 1933 godini. Smanjenje iznosi 33%. U. Belgiji bilo ie u septembru о. g. 127 hilj. nezaposlenih prema 284 hilj. u 1934 с. Smanienje prema naivi5ој tačci, iznosi. 40%... U Francuskoj, Švaicarskoi i Holandiji

НАРОДНО БЛАБОСТАЊЕ ____________Број5

ђгој пехарозјетаћ se samo neznatno smanjio u toku ove godine prema prethodnoj. U ovim zemliama ie broji nezaposlenih bio najveći u 1935 o. Ali u tim zemljama konjunkturni polet bio je do skora sputavan monetarnim razlozima, a osim toga u njima nezaposlenost nile ni igrala onu presudnu 1lOgu, kao u napred navedenim visoko industriiskim zemljama.

Kod svih zemalia, izuzevši Nemačku, broi nezaposlenih u oktobru o. с. premaša stanie u 1999. Ali u slučaiu Меmačke videli smo da se broi nezaposlenih smanjio iz razloга koli delom nisu privredne nego voine prirode.

Istina, broji zaposlenih se povećao. U Nemačkoj njihov broi iznosio je u septembru o. с. 17,9 mil. prema 17,6 mil. u 1999 g., u Engleskoj ]1 mil. prema 9,8 mil. u 1999 g., u S. A. D. 7,3 mil. prema 8,8 mil. Indeks zaposlenosti bio je u avgustu o. g. u Belgiji 88,3 prema 100 u 1929 oe., u Francuskoj u septembru o. 2. 75,1 prema 100, u Švaicarskoi u junu O. 2. 70 prema 100 i Holandiji 73,4 u avgustu o. g. prema 100.

Broj zaposlenih je, dakle, samo u Nemačkoi i EngleSkol premašio. broj iz 1929 e Ц 5. А. DP: Već to nije slučaj, kao što nije ni u ostalim zemljama. Karakteristično je, da je industrijska proizvodnja u svim zemljama jače porasla nego što je porastao broj nezaposlenih. Nesumniivo da račionalizacija, razne metode za uštedu rada u mnogome omogućuju eliminisanie radne snage. Karakteristično je za privredni Dolet da povećanje рготуодпје пе iziskuje srazmerno povećanje radne snage.

S druge strane videli smo. da se nezaposlenost takode ne kreće paralelno sa pobolišaniem privrednih prilika; ona je mnogo veća nego u 19929, dok je proizvodnia u mnogim zemliama dosticla, pa i premašila, stanje od 1999 g. Briga za nezaposlene postaće za pojedine zemlje stalna.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Berba vina u Južnoni Banatu dala ie 3,200—3,500 Ћ1. vina od čega 60% otpada na Vršac. Cena vinu je 1.50—29.40 din., a vinskom destilatu 13.75-—14.75 po hektolitarskom stepenu. — Turska vlada dodeliće 100 miliona lira tokom sledećih šest godina iz budžeta za podizanje poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Ova sredstva utrošiće se prema utvrđenoni programu, koji se sastoji iz četiri glavna деја: пауодпјауапја, рофштапја zadružnog obrađivania zemlie pomoću racioname upotrebe mašina i oruđa, unapređenia šumarstva i sprovođenia agrarne reforme.

ИНДУСТРИЈА

= »Zagrebačka tvornica cipela« povećala je glavnicu sa 25 mil. na 8 mil. din. izdavanjem 500 акаја ро 1000 ат.

— Ministar šuma i ruda naredio je da otpočne ponovno eksploataciia rudnika Suhača kod Sanskog mosta.

— Koncesiju za jiskorišćavanje nalazišta nafte u Aleksandreti dobilo |e francusko pretstavništvo engleskog Irak petroleumskogp: društva. Bušenja na ovim nalazištima dala su veoma dobre rezultate.

— Fabrika nameštaja Nikola Borota d. d. u Sremskoj Mitrovici obustavila je rad i otpustila 160 radnika.

—- Tekstimi radnici u Mariboru odlučili su da podignu tekstilnu fabriku u 'Prajerskom kod Maribora.

— U Beogradu ie osnovano »Jugoslavensko istraživačko a, d.« Sa Dlavnicom od, IO) mil: din:

— Према провизорним подацама износи производ ња злата у свету 35 милиона унци у 1956 години према 30,984.000 у 1985 години.

— Према утврђеном програму у Русији је требало за 1986 год. да се произведе 131 мил. тона угља, а произ ведено је стварно 1238 мил. Производња нафте и земљаног гаса изнела је 29 мил. тона, лигнита 13 мил. тона. Индустрија за прераду нафте остварила је програм.

— Чиста добит америчке индустрије аутомобила износи око 9287 мил. долара у 19836 или 43% више него у 1985 години. Исплаћена дивиденда износи 255 мил. долара, према 108 мил. у: 1985.

— На јесењем прашком сајму били су изложени примерци посуђа од хартије, које се увелико производи у Че хословачкој. Употреба сваковрсног посуђа од хартије брзо си шири, јер се не пере, већ баца после употребе...

— Турска је последњих година набавила велик број аутомобила из Аустрије н Русије, а сада се подижу н гараже за оправке аутомобила, са употребом машинског магеријала израђеног у Русији.

ТРГОВИНА -

— Рејтоуагафшпзка штоупа općina prodala je ma licitaciji 23. decembra 1936 gp. hrastovih stabala та 9,6 ти. din Ostalo je neprodano 11.235 kubnih metara stare hrastovine u vrednosti od 3,9 mil. 6