Народно благостање

6. фебруар 1937.

у. Bajkić,

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Страна 83

FRANCUSKA PRIVREDA U ZAČARANOM KRUGU

I KONTRASTI U FRANCUSKOJ PRIVREDI POSLE DEVALVACIJE

Пеко Holandija i Švajcarska nisu imale uopšte nameru da devalviraju, već su to morale učiniti Zbog Francuske, ipak je devalvacija kod njih savršeno uspela u svima pravcima: valutnom, spolino-trgovinskom, konjunkturnom i ft. d. Ni u Francuskoj devalvacija nije bila bez uspeha, kao što se vidi u glosi u današnjem broju pod naslovom „Oživljenje privrede u Francuskoj”, ali ona nije ni u tome opsegu, ni na celoj liniji. Devalvacija nije uspela baš u onoj oblasti, gde |e najviše očekivana, naime novčanog tržišta i tržišta kapi-

tala. Izvršioci devalvacije izjavili su da se od nje može -

očekivati sa 100%-ftnom izvesnošću povratak pobeglog kapitala iz inostranstva, povećanje zlatnog stoka (koji se za godinu i po dana smanjio za 32 mili|arde franaka) i usled toga pojevtinjavanje kamatne stope, kako za privredu tako i za državu, koja je u poslednjim godina-

ma bila u Francuskoj nenormalno visoka. Kao da je.

nekakva viša sila htela da karikira devalvaciju udesivši da službena kamatna stopa Francuske banke bude povišena od 2 na 4% za eskont i od 3,5 na 5% za lombard onog istog dana, kad je guverner g. Laberi, na redovnom zboru akcionara Francuske banke, podnoseći izveštaj O njezinom radu u 1936 godini, kazao između ostalog:

»Banka je snizila kamatnu stopu koja je išla do preko 6% na 3%, zatim na 2,1% a 15 oktobra. na 2%. Ova se kamatna stopa danas praktikuje. ето. зе, da je u istoriji banke ona bila u primeni svega četiri puta. Francuska je dakle vrlo retko mogla da se koristi kratkoročnim kreditom pod ovako povoljnim okolnostima. Banka će da pruža i dalje što šire i veće Olakšice trgovini, industriji i poljoprivredi. Ona je čvrsto odlučena da drži eskontnu stopu na tako niskom nivou

kako je to uopšte mogućno prema РОА ОЈ АГ

ciji«.

Ne može se poricati ni to, da je i berza oživela posle devalvacije. Indeks berzanskih kurseva bio je u porastu već u septembru — pre same devalvacije. Svakako iz špekulativnih razloga;,.u. očekivanju devalvacije koja je bila neizbežna. Ali se ona produžila i u okto-

· bru tako da |e porast indeksa kurseva za septembar

oktobar iznosio: za obligacije 10%, za akcije 42% (poslednje bi odgovaralo: kvoti devalvacije od 43%), a za vrednosne papire glaseće na stranu valutu za 58%. Do kraja godine zabeležen je slab pad obligacija, dok su domaće akcije i dalje skakale (do 61%), inostrani efekti čak do 75%. Dok indeks kurseva obligacija krajem 1036 raste samo za 0,7% prema 1935 godini, dotle skače indeks kurseva domaćih akcija za 23% a inostranih efekata za 90%.

Očigledno da je berza bila u poletu prouzrokovanom devalvacijom; ali, ako se ovaj polet malo bliže analizira, onda se dolazi do zakliučka koji je veoma nepovoljan i koji je u potpunom skladu sa krizom koja je nastupila u Francuskoj poslednjeg meseca. Obligacije su se jedva pomerile s mesta, dok su akcije po-

'kazale veliki skok, a one glaseće na stranu valutu još

veći. Šta to znači? Znači da je s jedne strane eskontovano privredno. oživljenje, a.s druge pad kupovne snage novca. A kad se ima u мац да је za 90% prema prošloj godini skočio kurs akcija papira glasećih na stranu valutu, onda je očigledno da celokupan pokret na berzi nije ni u kakvoj vezi sa devalvacijom; on nosi sve karakteristične znake bekstva iz valute.

Поле одаупо javna tajna. Manje se znala činje-

nica, koju smo istakli u prošlom broju, a u glosi »Finansiske kombinacije u Parizu«, da je Francuska u me-

·đuvremenu izgubila novih 8 milijardi franaka zlata sa-

mo iz deviznog fonda (koji je dobio na manipulaciju 10 milijardi od revalorizacije zlatne podloge, od čega mu je ostalo svega 2 milijarde). Može se dakle reći da devalvacija ne samo da nije unela nikakvo poboljšanje u oblasti valutnoj, već da se šta više proces bekstva iz

· domaće valute u poslednje vreme pooštrio. Ni to nije

bila nikakva tajna, da Francuzi beže u poslednje vreme:sem u akcije još i u engleske novčanice. Njih ima neobično. mnogo tezauriranih u Francuskoj. Toliko mnogo, da se to oseća na kreditnom organizmu Engleske. II NEDOSLEDNOSTI G. ORIOLA

Vlada namerava da. suzbije tu već nekoliko godina staru pojavu putem · zajmova na strani. Ministar finansija g. Oriol je izjavio, da je. zaključenje. zajma u Engleskoj od 40 miliona funti. sterlinga za račun 26-

lezničkih kompanija početak ст ve serije. finansijskih

operacija ove vrste i da se račul sko, švajcarsko i amerikansko tržišfe.. "Меди т пе može se unapred znati, da li će, one. uspeti, Zbog loga se u Francuskoj već uveliko govori: o: pretstojećem VOđenju vrlo strogog režima deviznih ograničenja. Mi pak mislimo da za momenat od toga neće biti ništa. Prvo zbog toga što će vlada da. sačeka držanje kapitalista

prema franku posle operacije u Londonu i drugo bog.

toga što jč merama.

'Oriolu. lično vrlo teško da jj

nansija, iako |e on bio godinama vrlo aktivan član finansijskog odbora Narodne skupštine.. On je išao iz jedne krajnosti u drugu u svojoj monetarnoj i finansij-

·skoj politici. Odmah po dolasku na vladu u junu me·Secu prošle godine izjasnio se on za slobodu devizne

trgovine i za održavanje stabilnosti valute po svaku cenu. Sa tom parolom apelovao je on na sitne štediše da upišu t. zv. »Bebi-bonove«. I mali su se odazvali. Kako bekstvo iz franka nije nikako prestajalo, to ie on prvo zapretio bankama, da će preduzeti naistrožija Ograničenja u pogledu deviznih transakcija, pa |e najzad i pristupio tim merama via fTacti, i. |. tražeći. od banaka da bez zakonske podloge kontrolišu plaćanja. na

|. strani. Kad |e došla devalvacija, on je taj niz mera do- O 5.00 punio potpunom zabranom uvoza i izvoza zlata: Među| Za gi Опоја зе пе može da kaže da је imao određen finansijski program kad je: došao za ministra. fi<

tim, pre mesec i po dana iznenadio je on celu javnost

·jednim govorom:.na radiu, u kom je izjavio svoje du-