Народно благостање

Страна 84

boko uverenje da je francuski franak potpuno stabiliziran, da zbog toga ukida sva devizna ograničenja i zadržava samo zabranu u pogledu zlata. Tom prilikom je učinio pohvalu liberalističkom deviznom režimu, je: dino pogodnom za Francuze. Posle ovoga svakako ić teško i za g. Oriola da nepuna dva meseca docnijč pristupa režimu deviznih ograničenja, kakve je Francuska imala samo za vreme i odmah posle rata. |

Još je veća nedoslednost u diskontnoj politici današnje vlade. Njezina celokupna konjunkturna politika zasnovana je na režimu jevtinog novca, izričnim pozivom na primer Engleske ı Severno-Amerikanskih država, U kojima je jevtin novac bio glavni motor za privredni polet. Promena u guvernerstvu Francuske banke bila je motivisana potrebom da se povede liberalnija politika kredita, kako u pogledu odobravanja tako naročito u pogledu kamatne stope. Podizanjem službene kamatne stope ta se politika napušta; ogromna je razlika u kamatnom teretu koji će francuska privreda morati da snosi posle povišenja diskontne stope. Nas ič više no iznenadila fa mera. U trenutku kad se zaključuje zajam na strani, koji će, bar za izvesno vremć,

HI PRITISAK OGROMNOG

Mi smo već više puta pisali o uzrocima permanentne krize francuskog franka. Smatra se da je glavni

uzrok stanje državnih finansi|a. Nema ni jedne zemlje

u kojoj narod toliko polaže na ravnotežu budžeta i koji se toliko boji od monetarnih posledica neuravnoteženosti budžeta, kao što je u Francuskoj. Međutim nema parlamenta, koji se toliko malo brine o ravnoteži budžeta, kao što |e slučaj sa francuskim. Eto u tome leži glavni uzrok (premda su: oštar sukob između fašizma i narodskog fronta, događaji u Španiji, politika Nemačke i naročito poreski sistem Francuske takođe faktori koji {ako doprinose pesimizmu francuskog naroda prema francuskom franku). Kriza irancuskog državnog budžeta prošla je kroz najraznovrsnije faze od svršetka rata, ali izgleda da je ova danas najteža. Osuđujući

IV DEVALVACIJA, ZADUŽENJE

Profesor Žez piše u poslednjem broju »Journal де finances«, da za to postoje tri mogućnosti: dalja devalvacija franka, zaduženja na strani i inflacija. |

Mi smo u prošlom broju u pomenutoj 21051 уес dodirnuli pitanje o daljoj devalvaciji franka. O tome se toliko mnogo piše u Francuskoj, da je diskusija postala nepregledna. Radi se o ovome: zakonom od septembra pr. god., kojim je odlučena devalvacija franka, dato je vladi pravo da franak stabilizira na nivou koji ona bude našla za potrebnu između 49 i 43 mgr. zlata za 1 franak. U tim granicama dakle može da fluktuira franak i na stranim berzama, odnosno devizni kursevi na рапзкој berzi. U poslednje vreme tendencija je na niže. Očekuje se da će Francuska da stabilizira na najnižem nivou. To žele špekulanti, a i izvesni članovi vlade. Poslednji s motivacijom da bi se na taj način stvorio jeđan prihod državi od 8,5 milijardi franaka. U stvari morala. bi doći jedna nova uredba, po kojoj bi se vlada ovlastila da izvrši stabilizaciju na 43 mgr. i ponovnu revalorizaciju zlata Francuske banke (koja je u septembru izvršena na 49 mgr.) na 43 mgr. U toj diferenciji bi se dobilo 8,5 mili{ardi franaka u zlatu. Pristalice ovog gledišta kažu dalje, da bi država mogla mirno da uzme i sav novac iz deviznog fonda, bilo da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 6_

efikasno zaštititi franak, podiže se kamatna stopa, koja je sredstvo za korekturu bilansnog plaćanja samo u najnormalnijim prilikama i koja je potpuno izbačena iz upotrebe posle rata. Manipulacija sa diskoninom stopom može da kompenzira normalne ekonomske poremećaje u bilansu plaćanja, a ne i one iz psiholoških i političkih razloga. Na šta onda jedna takva skroz neefikasna mera, koja je od teorije odbačena posle rata zbog toga, što, sve i kad bi bila efikasna, izaziva povećanje kamatne stope u celoj zemlii a tom obimu, da je na kraju krajeva njen ekonomski uticaj više štetan no koristan? Uostalom, g. Oriol će biti isto tako jako pogođen u svojoj upravi državnim finansijama, ako ne i jače no:cela narodna privreda. Državna blagajna ima ogromne iznose blagaj|ničkih zapisa u opticaju, čija “ kamatna stopa reguliše prema diskoninoj stopi Francuske banke. Istoga dana kad ie povećana diskontna stopa od 2 na 4%, povećana je i kamatna stopa na blagajničke zapise sa rokom od 75 do 100 dana od 1"s na 3“s%. To je nepredviđeno povećanje državnih izdataka, koje takođe doprinosi pogoršanju stanja državnih finansija.

DEFICITA NA VALUTU

politiku deflacije i usvajajući politiku oživlienja privrede putem javnih radova i stvaranjem što veće obilnosti novca u zemlji, francuska vlada |e svesno ostavila budžet neuravnotežen sa motivacijom, da će pojačana ekonomska delatnost stvoriti višak prihoda, kao što je to bio slučaj u Engleskoj, Americi i Nemačkoj. Ali se pri tome nije vodilo računa o odnosu između veličine deficita i prešnost potrebe za nepokrivenim izdacima s jedne strane i maksimalne mogućnosti povećanja prihoda. Deficit u ovoj finansijskoj godini iznosi punih 30 do 35 milijardi franaka! Ova se suma ne može po-

- kriti iz povećanja prihoda, jer bi ovi trebali da se skoro

udvostruče, a takvog primera nema ni u najprospernijim periodama. Ostaje dakle stalno otvoreno pitanje, kako će se pokriti ta| deficit. .. i

NA STRANI ILI INFLACIJA?

preda, ako ga još ima, zlato Francuskoj banci, bilo da ga lombardira (izgleda da ga nema više od 2 milijarde, a ostatak od 8 milijardi je u papiru). Pošto država dobija zajam na strani, vele oni, to neka te devize posluže u buduće kao obrtni kapital deviznog fonda, a neka država, kojoj inače pripada tai devizni fond, uzme” 10 milijardi za svoje potrebe, što sa 8,5 milijardi od nove devalvacije čini više od polovine deficita и ovoj godini. |

Mnogobrojni su argumenti protiv OvOZ gledišta. Prethodno treba napomenuti, da se devizni kursevi u Parizu održavaju na nivou koji odgovara franku od 46 mgor. Velike promene ne bi bilo. Ali protivnici ove mere kažu da tu baš leži uzrok bekstvu iz franka, jer svet hoće da iskoristi i tu malu maržu devalvacije. I tu je zarada od 6,2%, a to se ne odbacuje! Dalje vele oni a naročito finansijski saradnik »Tempsa« g. Jenny, da se prvo moraju da pitaju Engleska i Amerika za mišljenje po tome, pošto postoji t. zv. trojni sporazum, koji verovafno obuhvata i paritete tih triju deviza bar privremeno. Otstupanje od tog pariteta mora da bude u saglasnosti sa ostalim dvema državama. o

Ali najglavniji argument protiv ove mere, koji podržava celokupna engleska i amerikanska štampa, le-