Народно благостање
|
Страна 86
nika, računajući tu i rudarske. Kod radničkih komora zabeleženo je oko 350 tarifnih pokreta i štrajkova sa oko 87.300 učesnika, od čega dje blizu ijedna petina rešila spor bez štrajka. | |
Ne računajući železničke i još neke državne radnike, u našoj zemlji ima oko 700.000 zaposlenih radnika u letnjoj sezoni. Prema tome prošle godine je bilo u tarifnim pokretima oko 15% svih radnika, te ie udeo znatno niži nego što se to moglo računati prema svojevremenim izilavama Zainteresovanih krugova.
Najveći procenat radnika ie štrajkovao ili bio u pokretu
u Sloveniji (19.514 ili 21,758% radnika). Bilo ie 48 pokreta od kojih su se 19 završili bez štraika. Na drugom mestu је родručje zagrebačke komore за 29.093 učesnika ili 18,84%. Na teritoriji beogradske Radničke komore, koja obuhvata Srbiju i Crnu Goru, broj učesnika je iznosio 22.784 ili 12,92%, kod splitskog 1.885 ili 10,0%, novosadskog 8.989 11 9,7% i sarajevskog 5.010 ili 7,9%.
Ako uzmemo područje zagrebačke Radničke komore,
· za koje podatci po privrednim granama nisu izneti, onda po-
lovina svih radnika koji su bili u pokretu otpada na sezonske u građevinskoi i industriji Ramena, a na području beogradske Radničke komore dve trećine. To je nazvažnija Каrakteristika prošlogodišnjih štraikova. Još znatan broj učesnika otpada na privredne grane sezonskog karaktera (na pr. metalno-mašinsku, šumsko-pilansku ind. i dr.).
Najveći razmer imao je štrajk tekstilnih radnika u Sloveniji, sa 8.500 učesnika i 60% 3svih zaposlenih u ovoj grani. Takođe je ı na područiu zagrebačke Radničke komore veliki broi tekstilnih radnika štrajkovao. Inače, na svim ostalim područjima gro otpada na zanatstvo, gde је naiviše pokreta i štraikova bilo kod stolarskih, pekarskih, krojačkih, mesarskto-kobasičarskih i berbersko-frizerskih poslova. Na teritoriji beogradske Radničke komore štrajkovalo je 38,2% svih berberskih radnika, 51,1% drvodeliskih u Sloveniji i 30,0% kod novosadske Radničke komore i oko 50,0% zanatskih radnika kod splitske Radničke komore.
Znatno manje je bilo štrajkova ioš kod industrije hartije, hemiiske i kože, a veliki broi industrijskih grana nije uopšte bio zahvaćen radničkim štrajkovima.
U izveštajima se konstatuje da je sasvim neznatan broj štraikova i tarifnih pokreta propao, dok se ogromia većina završila s uspehom, bilo da su povećane nadnice, smanjeno radno vreme ili skloplien kolektivni ugovor. Nedostaju podatci o broju i karakteru zaključenih „kolektivnih ugovora, kao i oni o povećanju nadnica. Glavni cili radničkih pokreta, kaže se u pomenutoj knjizi, bio „је sklapanje kolektivnih ugovora i podizanje životnog standarda radnika preko povećanja nadnica. Ipak, prema podacima okružnih ureda, porast prosečne nadnice nije do avgusta prošle 20dine. nastupio kod većine ureda, samo je usporen pad. Ali je
u letnjim mesecima došlo do porasta prosečne nadnice. G.
Krekić kaže da je krajem oktobra prestao porast nadnica, dok su troškovi života još brže rasli.. Ј
Mi ne raspolažemo podatcima iz kojih bi se moglo videti da li je krajem oktobra zaustavlien porast nadnica. Kao što nam pokazuju gornji podatci, više od polovine radnika, čije su nadnice povećane, bili su sezonski i većina od njih je ostala bez posla kad je prestala građevinska delatnost i nastupili hladniji dani. Ovo će svakako uticati na pro-
sečnu nadnicu, koja će, možda, prema naipovolinijim letnjim:
mesecima popustiti. Ali s. druge strane treba imati u Vidi. da će poboljšanje privrednih „prilika kod. niza privrednih grana i dalie povolino uticati i na povećanje: nadnica. Ono nije izostalo ni u toku prošle godine, kad još nije bilo tarifnih
pokreta i štrajkova ili njihovo, deistvo na падпјсе nije do- | · позпо за 100,
šlo do. izražaja.
položai poverilaca kod za-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | _Бр. 6
Уредбом од 22 децембра 19836,
Домаћи произвођач ниша“ којом је измењен ст 2. члана
је оптерећен скупним пбо- 4 Уредбе о скупном порезу резом од увозника
на пословни промет од 18 НЕ Or === марта 1981, влада је ишла само за тим да OI изигравање прве стилизације, Рекло се, да су произвођачи основали самостална друштва за продају својих производа, само да би избегли одредбу измењеног става, по којој произвођач при извршењу набавки својој филијали плаћа скупни порез на основу цене на мало. Нова уредба третира оваква интересна лица као филијале и за пореску основицу узима цену на мало. За обележје постојања интересне заједнице између два лица Уредба од 22 дец. узима само чињеницу да набавка таквом другом лицу износи преко 60% вредности робе стављење у промет од произвођача на подручју једне бановине.
(ООнемогућење изигравања прописа спада у законодавчеву дужност, и с те стране би се овој мери најмање могло приговорити. Основни захтев овакве мере це међутим, да она свој циљ потпуно постигне. Уредба је покушала да централно питање коректуре првашњег прописа, интересну заједницу произвођача и купца, реши само једним спољним знаком, т. ј. 60%-ним учешћем купца у годишњој продаји нромзвођача. Спољни знаци су често средство пореске технике, иако они у себи увек крију пуко драконског и површног. У нашем случају тај критеридум је утолико неповољнији што се ради о једном једином знаку, који је само у изузетним случајевима довољан за распознавање правог односа. Чест је случај да мали произвођач нпр. прода и 100%. своје производње, па да опет није с купцем у интересној заједници у смислу ове Уредбе. Ни обрнути случај, кад се ради о произвођачу на велико, недаје гарантије за довољност обележја назначеног у Уредби. Зато ће примена овог прописа вештачки створити односе који не постоје. Хоће ли то да избегне, законодавац мора да нађе поузданије мерило.
Већ Уредба од 18 марта 1931 различито је третирала домаћег произвођача и увозника. Сада је тај однос погоршан на рачун домаћег произвођача. Тако је на пр. домаћи произвођач, који испоручује робу својој филијалн или лицу које је с њим у интересној заједници, оптерећен скупним порезом на основу цене на мало, док је гросиста увозник који своју робу такође продаје преко својих филијала, оптерећен само на основу фактурне цене. Неједнако поступање према домаћем произвођачу и увознику On! је очигледније, кад је у питању прерада произвођачеве робе, у ком случају је основица за скупни порез продајна цена израђене робе. Произвођач непрерађеног артикла, који плаћа скупни порез, свакако ће тај износ морати да зарачуна прерађивачу у продајној цени. Увозник пак, који је платио скупни порез на основу фактурне вредности плус споредни трошкови, моћи ће своју робу да испоручује по знатно нижој цени. Он је у овом случају двоструко зашти“ ћен: прво уколико му за одмеравање скупног пореза служи цена на велико, а друго, уколико даља прерада њего вог артикла својим трошковима не оптерећује продајну
"цену на мало.
(= _-____________________0 | (Зојое o libvidaciii, отаца Potrebno je da se reguliše ničkih dugova u čl. 5 zaštićuje zemljoradnike čiji posed preštite zemljoradnika sa preko lazi površinu od 50 ha, odno50 ha zemlie ___sno zadruge sa posedom рге-
= Кој 100 ha, na [ај način, да: зе
Bun Е сео dug, iako njegova ukup-
na visina prelazi 500 hili. ап. podeli sa brojem hektara obradive zemlje i tako dobijeni iznos pomnoži Sa 50 od-. | to. pretstavlja zaštićeni. _ део. дива. Ako чај,