Народно благостање

[6 фебруар 1937,

zaštićeni deo duga iznosi više od 150.000 odnosno 300.000 din. isplatiće se u roku od 15 godina, a ispod toga do 25.000 i 50.000 din. u roku od 10 godina, u oba slučaja sa 4,5% Коmata. Oni čiji dugovi iznose manje od 500 din. po hektaru nisu zaštićeni.

(peda, predviđa da će se pravilnikom regulisati koje će parcele ući u zaštićeni deo imanja. Pravilnix je izašao i propisao jie da ako se dužnik i poverilac одпозп ~ рохетост ne pogode, ima se obrazovati komisija kojia će na licu mesta ustanoviti granice zaštićenog poseda. U zaštićeni deo imuania угасе зе po pravilniku zemlište pod zgradama, zatim prvenstveno obradivo zemljište oko zgrada, a ako takvoznema u домоЦпој količini, i udaljenije zemljište, vodeći u ovom. slučaju računa o srazmeri kulture. Pravilnik omogućuje nesrazmerno veliko opterećenje poverilaca i nesrazmerno Veliku zaštitu dužnika, ler ne vodi računa o razlikama u pojedinim kulturama, niti o kakvoći zemljišta. Razlike u vre.lnosti mogu biti ogromne. Prema tome i sudbina pojedinih poverilaca može biti vrlo loša. Poveriocima se može dogoditi da moraju čekati godinama na naplatu svojih nezaštićenih potraživanja kod solventnih dužnika, jer ie vrednost onog dela imania koji bi mogli prodati manji od njihovih slobodno naplativih potraživanja, dok ie vrednost zaštićenog dela imanja nesrazmerno velika prema dugu koji na njega otpada., zbog izvesnih stalnih kultura (hmeli, vinova loza itd.) ili zbog bolje kakvoće zemlje.

Ni Uredba ni Pravilnik ne predviđaju kako će učestvovati poverioci, ako ih ima više, u zaštićenom delu duga. Ako potraživanja nisu knjižena, nastaće utrkivanie poverilaca, da naplate svoja potraživania, što može da ošteti dužnika, jer mu se jedan deo imania prodaje bez stvarne potrebe. Oštećeni su ı poverioci koji nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, jer su prinuđeni da pristanu na dugoročnu otplatu uz minimalnu kamatu.

Kod knjiženih potraživania mogućno. je da su роverioci obezbeđeni podjednako na svima parcelama. U tom slučaiu bio bi merodavan hronološki red obezbeđenja. Oštećeni su poverioci čija potraživanja prelaze vrednost nezaštićene imovine.

U onim retkim slučajevima, gde su pojedina роггадуаnja založno obezbeđena na pojedinim parcelama, došao bi u bolji položaj poverilac čije je potraživanje uknjiženo na one parcele koje ne dolaze pod zaštitu. Takav poverilac može da naplati svoje potraživanje bez ikakvih poteškoća, dok је oštećen drugi, koji se slučajno uknjižio na percelu koja dolazi pod zaštitu.

Potrebno jie da se naknadno: reguliše položaj poverilaca. kod zaštite preko 50 odnosno 100 ha zemlje. Nije opravdano da se prevali ceo teret zaštite na pojedine poverioce, čija su potraživanja inače obezbeđena i koji bi došli u težak položai usled samovolje u Uredbi o likvidaciji zemljoradničkih dugova.

ТРАЖИ СЕ САРАДНИК СА ДОБРИМ ПОЗНАВАЊЕМ СТРАНИХ. ЈЕЗИКА.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

lju ishranu, na drugoj strani.

Стр ана 87

Projekat Uredbe o utvrđivanju minimalnih nadnica i obaveznom sklapanju kolektivnih u. govora sadrži u svom čl. 7. odredbu, koja lako može da ugrozi akordni rad u našoj privredi. Tu se on dozvoljava samo kada je neophodan, a odluku o neophodnosti njegovoj u svakom konkretnom slučaju donosi ban.

Akordni rad je kod nas primenjen u većoj meri u rudarstvu, šumskoj, metalnoj, zemljanoj i tekstilnoi industriji. O-

Sistem akorda

- stale privredne delatnosti ga primenjuju u manjoj meri, ali

skoro svugde postoje poslovi za koje je | taj sistem naотаде родођап.

Rad u akord predmet je žive SMR Е između radnika i poslodavaca, a i u nauci su mišljienia podeljena. U početku XIX veka primena akordnog rada u engleskoj industriji pozdravljena je od radnika, jer je obećavala pravičnije nagrađivanje. Vrednijim radnicima pružala se prilika da postignu bolje nadnice, nasuprot vremenskom radu, gde su oni HNiVvelacijom nadnica štetovali u korist manje vrednih i sposobnih. To je i danas ostala glavna prednost akordnog rada zDog čega ga marljiviji sposobniji radnici još uvek pozdravljaju. Preduzimači su opet dobili ovim načinom rada ier on DOVećava interes radnika na napretku poduzeća unoseći stimulus, koji je vremenskom radu potpuno nepoznat.

Argumenti koji se danas navode protiv akordnog rada polaze od rizika, koji on donosi radniku kada se, na pr. u rudokopima, naiđe na sloieve rudačom mršavije. To unosi nesigurnost u radnikovu zaradu, ali ona se u novije vreme suzbija uvođenjem minimalne vremenske nadnice, za slučaj da ne bude postignut prosek u akordnom radu. Drugi prigovor radu u akord sastoji se u mogućnosti eksploatacije akordnih radnika od strane preduzimača. Utvrđeno je, naime, da su preduzimači povisivali akordne stavove i da su se radnici, trudeći se da dostignu stari nivo zarade, naprezali većim radom sve dok ne postignu svoj cili. I ovai prigovor je izgubio na snazi postojanjem savremenih radničkih organizacija, koje se bore protiv sličnih promena, i tarifnih ugovora, koji onemogućuju samovolju preduzimača. Najozbiliniji prigoyor. akordnom radu ostaje pak suvišno trošenje zdravlia akordnih radnika, koji se, u težnji da povećaju svoju zaradu, prekomerno naprežu i prevremeno postaju nesposobni za rad. I on je, međutim, znatno ublažen ograničenjem radnog vremena na jednoj i većom zaradom, koja radniku osigurava bo-

Današnje socijalno zakonodavstvo znatno ublažuje rđave strane akordnog rada. Radnički sindikati se ipak bore protiv njega, jer su, zastupajući široke radne mase, principijelno protivnici svakog individualnog postupania prema radnicima, pošto je ono u suprotnosti prema nivelaciji odnosa, koju zahtevaju. Danas je, međutim, i mnogim socijalističkini spisateljima jasno da akordni rad ima svojih neospornih prednosti, naročito kad je kombinovan s vremenskim. Vremenskoakordni rad, kao što je poznato, branili su svi socijalistički

pisci od Rodbertusa do Bernštajna. Nezavisno od ovoga, akor- dni rad: ostaje jedino mogući oblik za niz poslova kod kojih se kontrola primenjivana u vremenskom radu teško da spro-

vesti. Šumska i tekstilna industrija daju za to monogo Dri-

| тега. |

пора

·„_Англо-Чежословачка и Траште кредитна Рашка Филијала у БЕО ТРАДУ — Пошт. фах 17. |

| Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Прима удоге на штедњу HO најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству Издаје сефове под закуп,

Телефон 23402, 23403, 23404, 23405. 23406.