Народно благостање

_ Страна 106

___ НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ _

upravnih 1" nadzornih” odbora, koji žive u inostranštvVu, samo po" :prethodnoj dozvoli ministarstva: finansija, da filijale stranih osiguravajućih društava mogu inostranim · 'Šnovnicima сато "и: Фот slučaju isplatiti platu: na račun :centrale ako ovi imaju dozvolu za rad, da samo onda mogu da isplate štete i troškove na teret:svojih: centrala: ili drugih filijala ako ove: imaju. potraživanja· od: domaćih osiguravajućih:..društava. TARe to nije slučaj isplate: se mogu vršiti samo na osnovu :oddbrenja Ministra finansija. Njegovo odobrenje je. potrebno:ža isplatu' provizije strancima, za · zaduživanja. za ~ Ето5коме 1 ostala primanja svojih činovnika u inostranstvu. Dozvola 'Narodne banke. je: potrebna za arbitražu -.valuta po ·potražiyanjima- u inostranstvu. Osiguravajuća društva mogu :otvarati tekuće. račune 'kod inostranih banaka. u stranoj, уаluti za svoje poslove.iz- transportnog osiguranja u inostran:stvu.. Ona preko. tekućih računa reosiguravajućih društava ·mogu knjižiti poslove. nastale iz tog: odnosa a nikakve druge transakcije.. Osiguravajuća društva su dužna da na kraju svake godine prijavliuju ministarstvu finansija i Narodnoj banci u PoORrad salda. 0 potraživanja u inostranstvu u stranoj valuti. LI |

САОБРАЋАЈ |

___— Мишзјаг роба гебо је да зе од 15 Геђгџага može poštanskom uputnicom poslati novac u Mađarsku, najviše u iznošu od 1000 din. Ža uplate. će. važiti kurs od 9,25. din. za 1 penge. 0

|__— Zbir bilansa Bugarskih državnih železnica iznošio je па гаји 1985 2. 20,2 milijardi leva od čega otpada na nepo"kretnosti 18,7 milijardi, па VOZni park 2,9 milijardi, na pruge |B. gradnji 479 mil ı bd.

| — Potvrđuja se vesti, "да је Bayarska žičana željeznica (Zugspitzbahn), čiji je glavni akcionar AEG, otkupila austrijski „део ove željeznice. Tirolska vlada biće zainteresovana u upravi „Ovih. želieznica, koja će izmenom tarife isključiti doзадапји međusobnu. konkurenciju.

– Društvo Aero- put 'kupilo je četiri putnička aviona, dva po .840 koniskih snaga sa 300 km. brzine i kapacitetom od 10. putnika i 500 kg. robe i dva po 440 konjskih snaga sa 260 km. brzine za 8 putnika i 200 Ке. robe. Novi avioni omogućiće Aero-putu da uspostavi vazdušnu Yezu u međunarodnoj »relaciji, koju dosad nije-moglo- da održi.

КРИЗА: И КОЊУНКТУРА · — Ulozi kod O Poštanske štedionice rasli su. po-

slednjih godina i pored smanjenja kamate od 8% u 1931 na 4%. od 16 aug. 1935 ovako: 1931 od. iznosili su 1.270 "ти.

leva, 1932 god. 1.502, 1933 god. 1.706, 1934 god. 2.006, 193B

god. 2.259, a 1936 procenjuju se na 2500 mil. leya. sa . Wrapna

550.000 ulagača. TB. — Ministarstvo ONODI Oe | Атене а 18.

ovu godinu povećanje tražnje poljoprivrednih proizvoda na , domaćim tržištima už čvrste~cene, па“ osnovi. pretpostavke, da će kupovna moć usled pojačane industrijske proizvodnje biti sve veća. Povećanje izvoza, medutim, de očekuje se, mada su prilike na svetskom „tržištu. otkako. su Francuska i Italija smanjile. uvozna ograničenja, neš

što povolinije. | — Џ. svojim ovogodišnjim izveštajima direktori velikih "engleskih. banaka na godišnjim skupštinama dali str približno _ iste poglede na privrednu situaćiju, naime da ne postoji ne_розгедпа opasnost, Који je predviđao 'Keyneš, da će skoro doа do. obrta konjunkture” na niže. Ipak se ne osporavaju neke negativne strane današnje situacije, kao nestašica 'stručnih radnika u pojedinim granama, industrije,“ "opšti skok cena, pro_ širenje. industrijskož kapaciteta iz Spekulativnih pobuda i ра„ама, trgovinskog bilansa. Jedino direktor Midland banke „ Ме Кеппа zastupa, u izvesnoj meri mišljenje Кеупеза_ 1 ртефаže užu saradnju velikih banaka u svrhu ograničavanja kređi-

„industrije

·industrijalac Huter

ta”u spekulativne ciljeve; mada ne osporava sve teškoće odre“đivanja granicu između »špekulativnog«' i »погтатов« Егеdita. Što se tiče jndustrijskog kredita, ove mere ne bi imale osetnog: uticaja na-industrijsku delatnost, jer je u Engleskoj i{duštrija dosta nezavisna od kreditiranja banaka. Ova: neza-

·VišnosF u dđanašrnijoj Situaciji još ·je veća i veći-deo. industrije

podmirtije' svoje potrebe za kapitalom iz povećanih ·dobiti.

Prema 19929 upotreba kredita~u tekstilnoi. industriji. opala. je

та 50%, и fudarskoj, kožnoj i: goumenoj za 40%, u hemijskoi

"та 40%"i u teškoj za 30%, što dovoljno dokazuje današnju

nezavisnost engleske industrije od kreditne politike banaka. 2 Stanje *engleskih :Klirinških: banaka: pokazuje u ja-

:Buaru "Bo prvi pit: posle marta: prošle. godine горадапје сде-

pozita. Smanjenje od 8,16 mil. funti nije veliko, ali je značajno jer je u ovo doba uobičajen porast. Ipak. su ulozi još za 143 mil. veći nego u isto vreme prošle godine. Dalje treba zabeležiti smanjenje avansa za 5 mil. na 880 mil. Ovde

·su, izgleda, uplate po francuskom kreditu imale uticaja

TVPM3AM

— Turistički put. od Kotora do Sušaka završen je u onom delu koji prolazi kroz Primorsku banovinu. Potrebno je sem toga još da se izvrši rekonstrukcija nekih puteva u Primorskoj banovini da bi postali podesni za automobilski saobraćai,:za što bi bilo potrebno 22 mil. din.

— Ministar trgovine i industrije propisao је pravilnik o fondu za unapređenie turizma, koji se osniva kod Državne hipotekarne banke. Fondom rukuje Ministar trgovine i industrije u cilju „pokrića materijalnih i ličnih rashoda po trebnih za izvođenje godišnjeg radnog programa na polju turizma.” Prihodi fonda će biti udeo ministarstva trgovine i od dobiti na, stranim . novinama i časopisima, zatim od osiguranja autobuskih preduzeća i drugih. Agencija Avala d. d. uplatiće u fond godišnje jednu trećinu od čiste dobiti na stranim novinama i časopisima. Osiguravajuća društva dužna su 10% bruto premija koje su određene za unapređenje turizma Pravilnikom o obaveznom osiguranju prevoznih preduzeća uplatiti u fond. | РАЗНО ~ о

— U Mariboru ie prodato nekoliko većih gradilišta iz čega zaključuje »Slovenec« da.će građevinska. delatnost u idućoj sezoni biti živa. Najveću zgradu namerava da. podigne od šesnaest spratova. sa 180 stanova. Osim privatnika sudelovaće i opština u građevinskoi delatnosti regulacionim radovima. Od 1919 godine do 1936 g. sagrađeno je u Maribu ukupno 579 kuća, od kojih 243 prizemnih, 978 jednospratnih, 30 dvospratnih, 24 trospratnih ı 4 četVOTOspratne, 90; fabričkih zgrada ı t. d.

= Nemačke opštine koje se brinu oko unapređenja tu-

пета izdala su u tu svrhu od 1933 до 1936 око 400 ти. та-

raka, dok se za 1937 predviđaju izdaci od pola milijarde. Od

„ove sume treba da se utroši oko 80 mil. u higijenske svrhe, „61, о]. та: izgradnju. „cesta .i, nOostova,. 23 ти. ха шерхауапје _Бапја, | ostalo та -гагпе: kulturne potrebe gostiju. , i

i Za pretsednika , Banke za međunarodne, теле. u

Bazelu na. mesto. prof. Tripa Кој је: родпео рте. 'kratkog vre„imena ostavku treba. na. ·pretstojećoj glavnoi skupštini да bude :izabran. “dosadanji „generalni . -direktor Beyen. -

o „= Џ Italiji. . :vršiće зе: 1938 sledeći popis industrijskih i

“trgovačkih. „preduzeća. .

— 3a Египат. је отпутовала једна. француска. при:

| мисија, коју. је организовао Национални. „комитет · савета за снољну. трговину и Републиканском. комитета. за „трговину, индустрију. и. пољопривреду, а под. покровитељ-

ством Министарства. СПОЉНИХ. послова И "трговине. M — Шведски министар | спољни послова изјавио пе

претставницима штампе, да je "жеља његове владе, да дође