Народно благостање

__13, фебруар 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1986 god. dostigao 18.923 govedi, dok je on pre toga bio

beznačajan. Dalje smo izvezli. u Italiju 2200 goveda, u Au-

striju.5150 goveda, Nemačku 5831. Ukupni izvoz goveda bio je u 1936 god. 40861 komada, u vrednosti od 84 mil. din., prema 36779 kom. i 57 mil. Izvoz svinja izneo je 301.000 kom. u vrednosti od 2 18, did prema 218.000 kom. i 264 mil. dini i

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

-— Егапсизк! тидагзка гадпје! zahtevaju novo Паје nadnica, koje će im biti odobreno u iznosu od 5% ali će u februaru i martu radno vreme biti povišeno za сео sata u-mešecu.

— Engleska vlada „odbila je - parlamentu. predlog novog zakona o fabrikama, kojim. se između ostalih odredaba o- pobolišanju radnih uslova skraćuie radno vreme ženskih radnika i dece od 60 časova nedeljno, koliko je dosada prema odredbama zakona od 1901 godine bilo dozvolieno, na 48 časova, a dnevno radno vreme ograničava se na 9 časova 7 prekida za obed.

— Cena hlebu porasla ie u Francuskoj za 0, 10 fr: po kilogramu. Povećanie je posledica skoka radničkih nadnica, tako da od njega neće imati koristi ni pekar,· ni mlinar ni seljak:

HOBUAPCTBO

— Poštanska štedionica imala ie 31 januara o. g. uloga na štednju 1,005 milijarde din. prema 982 mil. i 940 mil. u prethodnim mesecima, najviše za poslednjih deset godina. Ulozi po čekovnim računima iznosili su 1,433 milijardi prema 1,466 milijardi i 1,479 milijardi. I promet na čekovnim računima је opao sa 7,1 milijarde preko 6,8 milijardi na 6,1 miliјага! од сета -је bez gotovine obavljano. 3,45 milijardi, 56,77%. Nasuprot padaniu uloga i prometa broj čekovnih računa ije u porastu sa 26,191 preko 26,283 na 26,312.

— Narodna banka saopštila ie cirkularom ovlaštenim bankama da se uplate na klirinški račun sa Mađarskom, kao i na turistički- konto Mađarske narodne banke, vrše po kursu od 875,80 din. što odgovara kursu od 11,62 penga za 100 din.

-— Pariske banke učestvuju preko svojih londonskih fiпјаја за 4% и zajmu od 40 mil. funti sterlinga, koji je Francuska ovih dana dobila u Londonu. | - — Prema izveštaju rumunske Narodne banke povećana je zlatna i devizna podloga па 15.600 mil. leja krajem prošle godine (1935 god 10.900 mil.). Povećanje iznosi 4.700 mil. leia nominalno, ali stvarno 600 mil. leja, budući da je početkom novembra 19935 povišena otkupna cena zlatu. Portfelji trgovačkih banaka usled privrednog poleta povećao se je od 5.200 па 6.200 mil., dok.je opticaj novčanica, koji je naročito bio u povećanju pred krai godine, porastao od 283.100 mil. krajem 1935 na 26 miliiardi krajem prošle godine. Pored toga, dobitkom na kursu Ministarstvo finansija vratilo je svoj prvobitno krakoročni dug od 2 milijarde leja.

— Na slobodnom londonskom tržištu prodato je 5 o. m. 135 ·poluga zlata u vrednosti 383.000 funti sterlinga, po ceni od 142. šil. za uncu što odgovara 1689,80 din. ili 54,82 din za gram. Ova cena odgovara ·paritetu od 4,897 8 дојага. _

— Danciška vlada donela је rešenje, da sve banke, koje se nalaze na području slobodnog grada, a postoje kao akcionarska društva ili zadruge, imaju svoje zakonske rezervne fondove da investiraju u vrednosne papire sa utvrđenom kamatom, a 1 se prodaju na danciškoj berzi.

· Ради. бољег фундирања "чехословачког Фонда новчаних завода, који.је ослабљен смањењем уложака на штедњу услед кризе и снижавањем каматне стопе, изра"Ђене су.новеле у Министарству финансија, према којима се. продужује рок амортизације обвезница од 40 на 52 го-

Страна 105 |

дине. Тиме се добија годишња уштеда од 4 мил. круна. (Ових обвезница има у оптицају око 645 мил. круна. Такође је предложено и тачно одређивање основице доприноса; од чега се очекује повећање прихода.

· _- Чехословачки индустријски и финансијски кругови противни су поновној девалвацији круне, о којој пишу стране новине. Чехословачка индустрија од девалвације није имала директне користи, јер је страна конкурентска индустрија оштрим мерама и премијама успела да паралише чехословачку конкуренцију. Општа привредна ситуација је у повољном развоју и нема потреба за:новим монетарним променама, тим пре, што је трговински: биланс фискалних производа активан, а не постоје ни тешкоће У платном промету.

— Iznos kapitala francuskih Оса upotrebljenog za kupovanje državnih papira na berzi povećao se za роslednjih šest meseci (avgust-— januar) ха 1,5 milijardu franaka. Učešće ovog kapitala na berzi stalno je raslo od avgusta do decembra. Januar DOR xazuje sa 219.176 mil. smanjenje prema decembru (374.064 mil.).

— Ministar trgovine konstatovao je u svom ти pred Finansijskim odborom Narodne skupštine, da je od 620 privatnih novčanih zavoda do konca 1936 zatražilo zaštitu 990. Od ovih 290 zavoda, 6 ih je dobilo sanaciju, 937 odlaganje plaćanja, kod 25 naređena je vanstečajna likvidacija, dok je postupak kod 21 zavoda još u toku. 7 zavoda se 00 odreklo zaštite.

| — Alcije Platine, holdinga koji drži paket akcija Zlatnog rudnika u Peku, počeli su poslednjih nedelja znatno da skaču. Sada one kotiraju 117.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Zagrebačka opština namerava da podigne zajam kod Državne hipotekarne banke, da bi mogla da isplati svoj dug kod zagrebačkih novčanih zavoda i da sprovede naipotreDbnije investicione radove. | :

— O regulisaniu meksikanskog inostranog dugovanja, na koje se ne plaća interes od revolucije u 1910 i 1911 gođini, vode se već tri meseca pregovori između ministra finansija Suareza i pretstavnika internacionalnog bankarskog Коriiteta Rublee. Prema ovim pregovorima trebalo bi, da se inostrani dug obračuna po al pari kursu pesosa sa dolarom čime bi bio ukupan meksikanski dug smanjen za 750 mil. pesosa, a dosadanji interes u iznosu od 275 dolara trebalo bi da se briše. Otplata duga utvrđena je na 40 godina uz kamate od 4%, što bi iznosilo godišnje 13 mil. pesosa. Međutim ovaj iznos nije predviđen u predlogu budžeta za 1937 godinu, ali se veruje, da će ministar finansija uspeti, da ovaj predlog o regulisanju meksikanskog duga bude prihvaćen. O regulisanju željezničkog zajma, koji iznosi 280 mil. dolara, nile postignut sporazum, budući da je sa meksikanske strane ponuđeno svega 150 mil. pesesa, a zatim povišeno na 200 miliona. ' |

— Budžet Bugarske za iduću finansijsku godinu predviđa rashode od 6.912 milijardi leva, za okruglo 750 mil. više nego u prošlom budžetu. Budžet je uravnotežen i predviđa porast prihoda u skoro svim pozicijama.

· — У аустријским финансијским круговима сматра се, да ће у сврху финансирања објављеног плана о јавним радовима, бити закључен зајам од 180 мил. шил. по еми-

· сионом курсу од 90% и 4.5% интереса са роком од 95 го-

дина. Сматра се, да ће један део бити употребљен за наоружање, затим за електрификацију и конверзију дугова. · — Белгијска влада спрема емисију унутрашњег зајма

у износу од 1.500 мил. фр. са 3:/, до 4#% интереса. — Ministar finansiia rešio ie да osiguravajuća društva mogu da plate tantijeme i dnevnice članovima svojih