Народно благостање

_ Страна 100___

челном гледању на политичка и социјална питања.

Мислиоци и политички актери разрађују пароле; појединци треба да их само науче и згодно упо-

требе. Пароле су првобитно дубоке мисли и назо: ри, али које и папагаји уче напамет. _

„Народ је извор и утока власти“ је једна савршена демократска максима коју данас понавља ко год хоће. Антикапитализам је социјално-економска доктрина, резултат дугог размишљања и велике учености, коју данас понављају масе од којих ни: 2% не знају. шта је капитализам уопште. Масе их разумеју и тумаче на свој начин. Марксов антикапитализам заснован је на теорији о вишку вредности, овај пак почива на најамничком односу који је карактеристичан за индустрију. То је теорија, а она.није приступачна сваком. Социјално фарисејство направило је од ње паролу, подесивши је за свакога. У другој половини Х1Х века развио се јаче тако звани финансијски капитализам који обухвата банкарство, рентијерство, берзу, тр: жиште капитала итд. Марксизам је морао бити и против њега већ и због тога што колективизам значи једнакост у економском погледу. Али су социјални фарисеји финансијски антикапитализам дочекали као врло згодну антикапиталистичку па: ролу. Банкар се претставља као дембел који ништа не ради већ живи од разлике између активне и пасивне камате. Тиме спаја он у себи два зла: хлеб без "рада и богатство. | | ___M kom Hac |e банкар социјални баук, он има први да виси о фењеру. Ово је најпопуларнији облик доктрине о 'штетности финансијског. капитала. | |. | |

Међутим колико се површно и паушално формирала антибанкарска парола ' код нас показаће нам следећа три интересантна примера.

Наши антибанкарски фарисеји, који секу главу апстрактном банкару, а закључују бракове и праве послове са конкретним, не разликују банкара од намештеника банке ни од органа акц. друштва. Директор банке за њих је банкар исто тако као и прави банкар. Међутим по праву и политичкој економији банкар је лице које обавља банкарски посао за сопствен рачун и на сопствен ризик. Директор банке никад не може бити банкар, па ма колика била његова берива, он је само намештеник који обавља банкарски посао за рачун трећега лица. Он не живи од банкарства, већ од своје плате. Може да буде банкарство без банкара, и оно је све многобројније данас, уколико банкарство узима облик акционарскога друштва и уколико су јаче растурене акције једног друштва у народу. Ималац банкарских акција је рентијер, као и онај који има облигације државне или приватних предузећа. | |

" Још је већа иронија, кад се органи акционарских друштава, наиме чланови управног и надзор. ног одбора, називају банкарима. Овде смо имали и таквих примера, да човек не може да се одбрани од утиска, да социјални фарисеји немају смисла за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ 100) аетаоаВр. ст

"смешно. Међутим многим банкарима, који се често "виђају на оптуженичким клупама по унутрашњо- сти, налазе се људи које пас нема за шта да ухва-

ти и који немају појма о банкарском послу, који седе као просте статисте у органима акционарског друштва. И органи акционарског друштва врше посао за туђ рачун, они су, по једној старој француској теорији, пуномоћници акционара односно акционарског друштва. У једном једином случају могао би се, и то не правно већ само економски, члан упраног одбора да назове банкаром, а то је онда кад има велики број акција у рукама и ре: шавајући утицај на послове у банци. Онда је то банкар виа факти, иако не правно. |. | Али је антибанкарско социјално фарисејство достигло врхунац 1983 године с апострофирањем Михајла: Марковића, који је убио човека за 60.000 динара, као банкара. М. Марковић никад није био банкар, никад није обављао банкарски посао ни за туђ рачун, никад није имао утицај ни у каквој банци, нити је икада био богат човек. Целокупна његова веза са банкарством састојала сеу томе што је покушао да без пара дође до већине акција једне паланачке банке. Упркос свему томе он це од дана злочина па до дана испаштања репрезентирао банкарски: сталеж Југославије. Банкарство је занимање као и свако друго; и у њему има добрих и рђавих људи. Али никада не могу греси рђавих људи да дисквалифицирају добре људе. Али пароле траже да буду персонифициране, јер онда пале. Прост свет не воли апстракцију, нарочито кад је компликована. Због тога. се и теореме персонифицирају, да би постале . пароле. Ружити банкарство није тако интересантно. Чак је и неразумно кад се има у виду да је данас и код нас, и у великом броју земаља, јавна рука највећи банкар: држава, бановине и. општине. На путу смо тако рећи да социјализирамо банкарство. Банкар се потпуно губи; на једној страни што jaBна рука постаје све више банкарем, а на другој што безимено друштво обавља тај посао за рачун све већег броја акционара. Али је социјално (Da: рисејство морало да оживи банкара, и то баш у тренутку кад је он почео да се губи. -У. нашем банкарству има обилних примера рђавог и несавесног вођења послова: има: банака које пљачкају своје повериоце. То пружа довољно материјала за критику банкарства. Али то никако не би могло да доведе до закључка да је банкарство штетно, по

што је очигледно да је оно веома корисно, јер се

без њега не може замислити данашњи привредни поредак. Због тога социјални фарисеји критикују

банкара. Али им уобичајени банкарски деликти не

изгледају довољно антисоцијални. Још је -згоднија парола тврђење да је један банкар извршио уби-

етво из користољубља. То много јаче компроми-

тује. Банкарство. може да остане, али банкар не. Борац против банкара заслужан је јавни радник. Отуда ватрена кампања социјалних фарисеја против банкара. · OI

Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филијаљле: ЉУБЉАНА — НОВИ САД

· Телефон интерурбан- Београд: | 21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

хтелеграми : } BAHKOEPAJH

ОПШТЕ ЈУ ГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. JL | | Главнина ш резерве _

2 5.000.000 динара.

Телефон _интерурбан Загреб, . 5142, 5443, 5444, 5445, 5446, 5441. |