Народно благостање
|H Један опасан извор скупоће („H
13, фебруар 1937.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 101 _
ДОГ АЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ.
ан Није прошла ни година дана Трошарински хаос град- од кад је наш уредник!) изоских општина изискује · нео многобројне чињенице о
„хитно решење ођавој трошаринској политиЕш Ци наших градских општиHa; a већ се може говорити о среопштем народном покрету противу такве финансијске политике наших општина. Већ месецима "се питање општинских трошарина налази Ha. дневном реду. За њега се интересују највиши надлеФкни“ фактори, политичке странке, привредне организације, претставници индустријалаца, трговаца, радника, потрошача. Напротив, круг и број оних којима је: непријатно покретање овога крупног питања незнатан је у упоређењу са првима. Као што ћемо видети поборници догадање трошаринске политике општина су извесни општински функционери и један део занатлија. Први се руководе углавном финансијским разлозима, а други економским, јер желе заштитити своје посебне интересе.
Питање ошнитинске трошарине постало је у последње време актуелније. Разлог се може тражити У двема појавама. Прво, што све јаче долазе до изражаја неповољне: привредне и социјалне последице повећаних трошаринских ставова последњих година, и друго, што су неке оп-
штине намеравале да приступе повећању трошарина и у
новом буџету, а сада започиње рад на прегледу и одобравању општинских буџета за 1937/38 буџетску годину. „Према подацима које публикује Минигтарство финансија у градским општинама износио је приход на главу становника 1933 год. укупно 277 дин. од чега од трошарине 120,7 дин. и приреза 70,8 д., а 1984 г. 287, 128 и 63,3 дин. Приход од трошарине био је у 1984 г. скоро 100% већи од прихода главног пореског извора за општине, од приреза. А подаци показују да учешће трошарине у укуп-
'ним приходима скаче апсолутно и релативно. Приход од
приреза спао је од 70,8 на главу становника на 63,27, док је трошарина скочила од 120,7 на 122,83. За буџетску 1985) 36 rom. onamo је оптерећење општинским дажбинама за неколико динара по становнику; смањили су се за некдлико динара и приходи од приреза, али су се повећали приходи од трошарине на 126,28 д. Однос између приреза
(и трошарине постао је још неповољнији. Удео трошарине у укупним приходима. неједнак је у разним крајевима
државе. На пр. у Вардарској бановини од 101,6 д. укуптних градских дажбина по' становнику на трошарину от-
„пада 68,71. дин, у Врбаској пак на 111,0 63,3, дин. а ве-
лик је удео и код бановинских седишта. Општина бањалучка је имала приходе у којима су прирези имали удео само 8,57/%, а трошарина 35,71%. Рекорд у Врбаској бановини показује Теслић, у чијем приходу су трошарине имале удео од 67,46%, док насупрот томе има места где
"трошарина претставља само неколико процената у укуп-
"ним приходима. Колика разлика! Општина Кулен Вакуф
није уопште разрезивала за 1984/35 г. никакав општински
"прирез. Слично стање је и у другим крајевима.
Централа индустријских корпорација је свој мемо-
"рандум од 21 дец. пр. год. упућен надлежнима закључила
'следећом констатацијом: „Наша привреда се данас налази У једном J7aBHDHHTy самоуправних дажбина, Хоји прети
Да. Је. угуши."
Привредне организације су изнеле доста убедљивих
"примера који у исто време и илуструју и критикују овај POM HHCKH лавиринт. LU ce | највећи напор He
5) В. Бајкић, "Министар гради, општине разграђују Б" од 15-1-1986).
може аНавИ ниједан аргуменат којим би се могла правдати таква политика, иако су неки пут неповољне. последице крупне и далекосежне. |
Неколико примера;
Редовно се дешава да градске општине заводе прохибитивне увознине на готову јевтину индустријску робу намењену најширем кругу економски слабих потрошача, као на фабричну обућу, одело итд. а у корист неколико занатлија из дотичне општине... (Резолуција Централа индустријских корпорација). ia :
„Први и највећи разлог опадања трговачког промета у Суботици и смањења конзума Јесте градска трошарина'... изјавио је г. М.: БУРА ша TOO („Ilrauna” од 4-I o. BO
„Познат је врло тежак полен Суботице и Сенте ин то баш због трошарине." (Т.-И. комора у Новом Саду).
Трговци из Бања Луке повлашћени су за 100% према трговцима из Котор Вароши и других околних општина, због трошарине коју морају ови други платити на робу истоварену на бањалучкој железничкој станици. (Годишњи извештај Бањалучке Т. И. Коморе за 1936 г) ~
Последица неједнаког оптерећења општинским трошаринама јесте множење трговачких радњи по селима; проузрокује се слабљење варошке DOO UT и постепено пропадање вароши.
Општине врше недопуштено | глобљење прбизводње завођењем извозних такса, а то нарочито практикују општине на чијем подручју постоји које веће индустријско предузеће и наплаћује их на производе тога предузећа, нако је то: незаконито, итд. итд.
Кратак резиме многобројних аргумената, који говоре противу трошаринске политике већине наших градских општина: ;
Садања трошаринска политика је врло често у супротности са позитивним законским прописима. ·
Преко трошарине општине воде и економску политику, иако је то надлежност државе; и то у корист посебних интереса малог броја општинара, а на штету најсиромашнијих потрошача и домаће привреде. Често је то аутаркијска политика са правим. царинским баријерама
Трошарински ставови су најчешће превисоки, што проузрокује скупоћу, снижава стандард живота на једној страни, а стагнацију производње на другој. ·
Високи трошарински ставови стварају. најпогодније тло за криумчарење, које већ узима све шире размере.
Трошарински приходи су у несразмери са осталим приходима, а у супротности су и са принципом. праведног опорезивања. ; |
Под видом трошарине. наплаћују се и разне друге дажбине;
_. Општинска трошарина. ни у ком случају не би. смела бити већа од 5% вредности робе и то да опорезује артикле непосредне личне потрошње 'и то, оне који се троше у месту. Међутим тога се правила општине не држе и праве. широку употребу како у погледу висине: трошаринске стопе тако и врсте опорезованог артикла. И кад би се продужила несметано таква политика није искључено да би ускоро било општина које би под трошарински режим увеле сву робу. |
Трошаринском политиком општине настоје, да y. KOHкуренцији. индустрије и заната интервенишу у корист других, иако је то домен државне политике.
Према израженим. захтевима: и жељама од. стране разних привредних организација при предузимању мера