Народно благостање
"Страна 102 _ ___ које се неопходно намећу за отклањање садањег трошаринског хаоса треба имати у виду следеће:
Максимирати трошаринску стопу и трошарином оптеретити само потрошњу готових производа и услуга, које се могу сматрати луксузним.
Дажбине довести у склад са постојећим законским прописима. .
Забранити увознину и двоструко оптерећење, а трошарину изједначити за предмете произведене на подручју општине и ван њега. i
Не одобрити ни повећање. постојећих. ни ПЕН нових трошарина. . :
Спречити да преко трошарине градске општине воде економску политику посебних интереса.
Ослободити. од, плаћања ма каквих увозника све врсле сировина и полупрерађевина, као и помоћних сред-
става.
nm Е = Према законским прописима Порез на промет и извоз од порезе на пословни пропшенице мет за пшеницу ослобођене
KS KESE ЕТЕН]. су само оне количине које се непосредно извозе. · На тај начин, овој врсти порезе подлеже и све количине које трговци продају Празаду. Уколико пак директно извозе, они су ослобођени ове порезе, Овакав начин третирања продаје пшенице Призаду има незгодних реперкусија на цене које добија. произво-
Бач, умањујући ефекат интервенције.
У првој половини текуће кампање, када су извоз обављали приватници на основу извозних дозвола, ова пореза дејствовала је у два правца. (С једне стране она је ставила у повлашћени положај иностране фирме, које су куповале за директни извоз и, на тај начин, испред домаћих трговаца имале предност за износ порезе на пословни промет. Домаћи трговци пак, уколико нису могли непосредно извозити, дошли су у положај да им се више исплати продаја иностраним фирмама него Призаду, који је такође, благодарећи овој мери, дошао у подређени положај према иностранцима. Та ситуација принудила је Призад да донесе одлуку о куповању робе од трговаца уз услов да је они под својим именом и за његов рачун преведу преко границе. Али, када је 12 децембра престало давање дозвола за извоз приватницима и овај резервисан искључи во за Призад, отпала је и могућност да трговци сами врше извозно царињење. Тада се дејство ове порезе на цене, које добија произвођач, осетило далеко јаче но на почет“
ку кампање када су цене на слбодном домаћем тржишту биле изнад интервенционих и изнад светског паритета. Ако се узме у обзир да многи квантитети пшенице пролазе кроз више посредничких руку док дођу до Призада, односно да се по више пута плати прометна пореза 2%,
онда је јасно да у томе треба тражити један од узрока по- већању марже између цена које добија произвођач и. оних које остварује трговац. Та разлика, у последње време, постаје све већа; на Њу. се жале и произвођачи и тр-. говци и Призад. Први што "добијају знатно ниже цене од
оних које плаћа Призад, други што се морају задовољити мањом зарадом, а Призад што сав: одијум за ниже. цене и за велику маржу, У крајњој линији, пада на њега, Постојање обртне . порезе на пшеницу, која се: продаје Призаду, не може се правдати ни са економског ни са фискалног гледишта. Она, је, пре свега, У опреци са задатком Призада, коме је дужност да своју интервенциону цену учини што приступачнијом произвођачима. А ова пореза не умањује његову цену само за 2%, већ далеко више, пошто роба од произвођача до Призада, као што смо
ИАРОДНОЉЛАКОСТАЊЕ и U 0
&
напоменули, често пролази кроз "неколико "руку: Сем тога,
преваљивање пореза ретко када се врши у стварном 'H3HO-
су, већ је овај или већи или мањи. Код пшенице“ је први случај пошто је трговање њоме скопчано са знатним ква-
литетним ризиком па трговац увек "настоји да се-за сваку
евентуалност обезбеди што већом маржом. Најзад, Призад интервенише на тржишту откупом извозног вишка ле: би по овоме основу, његове куповине имале да буду. ослобођене прометне порезе. Уколико би, пак, Призад био-овлашћен да набавља робу и за унутрашњу потрошњу; (снабдевање пасивних крајева и војске) то не би, са.техничке стране, претстављало никакву тешкоћу да се на ову робу наплати · пореза. Ca: фискалног . Бледишта... такође. „нема дправдања, јер: док држава на овој страни убира порезу, она на другој има своју обавезу за накнаду свих губитака који би настали из диференције интервенционих и продајних цена.
Ep =... DDecembarski izveštaj Narodne Polet naše privređe u bro- banke potpuno potvrđuje na-
jevima na kraju 1936 god. ša dosadanja rasmatranjia o
povolinom. razvoju: privrede u zemlji. Ultimo 1936 iskazuje rekordne RAJ od 1933 uskoro svim stavkama.
Državni prihodi iskazuju u decembru 1936 ·god. 944 mil. din. prema 878 u 1935 i 842 mil. u 1933. Ovai porast raspodeljen je na sve vrste prihoda, sem neposrednih poreza, koji u prošlom decembru iskazuju stanje od 223 mil., prema 213 (1935) 1 230 ти. (1938). Розгедп! роге21 рак, Као пајpouzdanije merilo stania konjunkture, pokazuju 946 mil. prema 211 i 164 mil., monopoli 169 prema 158 i 168 mil. i Or na privreda 290 prema 285 i 274 mil.
Na berzi razvoj promena efekata i promena deviza роkazuje suprotne tendencije. Dok se efekti sve manje rade (90 mil. prema 31 i 136) dotle devize i valute pokazuju znatnu živost (272 mil. prema 217 i 79). Svi prosečni kursevi državnih papira pokazuju u decembru rekordno stanje: Renta ratne štete 376,91 (prema 361,89 i 293,90), 7% Investicioni zaiam 84,86 (prema 78,61 i 55,74), 4% Agrarne obveznice 50,19 (prema 45,86 i 29,51), 6% Begluci od 1999 g. 69,48 (prema 64,80 i 40,06). Indeks akcija u procentima uplaćenog kapitala izneo je 71,6 prema 69,7 i 76,6.
Indeks cena na veliko (1996= 100) pokazuje u dećembru 193G sa 71,2 mali pad prema prethodnoj godini (71,6), ali znatan porast prema 1933 (62,3). Pad je prouzrokovan indeksom biljnih proizvoda koji iznosi samo 67,9 prema 837 1 527. Dobra žetva, dakle, ni ove godine nije ostala bez uticaia na cene. Indeks cena stočnih proizvoda iznosi 65,1 prema 59,4 i 57,1. Indeks industrijskih proizvoda (73,9 prema 69,5 1 68,4) pokazuje da se makaze cena zatvaraju. Mineralni proizvodi sa 81,9 prema 81,1 i 68,4 imaju rekordne cene.
Spoljna trgovina pokazuje takođe rekordno stanje. Izvoz se u decembru 1936 god., sa 615 mil., skoro. podvostručjo prema decembru 1935 (352), a više nego podvostručio prema
· 1983. (274 mil.). Uvoz se nije tako razvijao, ali ie ipak sa.430 5 mil. rekordan, prema 3937 ı 950 mil.
U saobraćaju imamo 199.000 utovarenih vagona prema 110.000 i 106.000; u rečnoj plovidbi pak 84 mil. kilometarskih tona prema 75 i 30 mil.; u pomorskom saobraćaju 1,36. mil. tona prispelih brodova prema 1,283 i 1,06: mil. Indeks proizvodnje izražen je u indeksu osiguranih radnika koji je u: novembru 1936 (1928 = 100) izneo 116;1 prema 106,0 i 95,5 u istim
mesecima 1985 i 19383. Indeks" rudarske · :proizvodnie
(1926/30 = 100), bio je u. novembru 1936 131,7. prema: 120,8
4 109,1; a' indeks. topioničke O PO Поа De.
150,6 i 134,6. | o u |