Народно благостање
13, фебруар 1937. |
E KG
Prošla godina je bila vrlo.
гроуођпа га рпугеди Огау...ske. banovine
_ U izveštaju ljubljanskog Okru| žnog ureda za osiguranje radnika se kaže da i u decembru 1936 godine u Dravskoj bano= == vini postoji u konfunkturnom pogledu. porast zaposlenosti, što je . naročito vidno kod tekstilne industrije, koja je zoposlila 1650 ili 12% „više гадBika nego- u istom mesecu 1935 godine, kod gradnji puteva + železniča za 1420 18 126%, gradnji nad zemliom za 1342 ili 52%. Od većih industrijskih grana u porastu broja zapo"чети prednjače šumsko-pilanska industrija sa 964 novih: radnika (za 17% više) i prerada drveta sa 488 (ili 15%). Kao poNjoljanŽnak' za veću industrijsku 'j·. zanatsku "delatnost: može se smatrati porast broja zaposlenih kod proizvodnje električne energije za 20%, kod industrije kože i gume za 12,5%, hemijske za 8,5, odela za 10,5, prerade kože za 6,7%. Kao što se vidi iz podataka Suzora privatna saobraćaina ргедиzeća su uz novčane zavode jedina privredna grana gde ро"slednjih godina nije došlo do poboljšanja. Na području ljubljanskog Ouzora ie polovinom prošle godine. nastupio DOrast i kod ove grane, pa je nastavlien i u decembru (za 12,7% više). Smanjenje zaposlenosti kod industrije hartije je posledica radničkih štrajkova. I sve ostale industrijsko-zanatske grane pokazuju poboljšanje. Kod javnih radova i građevinske delatnosti nastupilo je sezonsko smanjenje poslova, ali ne u toj meri kao ranijih godina. Novčani zavodi, kao i u ostalim krajevima države, i dalje beleže .nazadovanje. Karakteristično je da je u trgovini u prošloj godini opadao broj radnji i broj zaposlenih radnika, dok je u drugim granama porast. Glavni razlog je nesrazmerno veći broji trgovačkih radnji u Dravskoj banovini prema broju stanovnika nego u ostalim krajevima.
Prosečni broj osiguranih u decembru 19936 zg. kod ljubljanskog: Ouzora je bio 87.081, više za 8.386 ili 11,23% nego u decembru 1935 g., te ie kretanje zaposlenosti u prošloi godini bilo povoljnije nego i jedne godine posle 1930. Snažno oživljenje poslova sezonske prirode praćeno je DOoboljšanjem zaposlenosti i poslovanja i kod onih privrednih grana, čiji rad nije sezonske prirode. Tempo industrijalizacije je ubrzan.
KEKS |G m) Oživljenje privrede u Francuskoi Na osnovu raspoloživih podataka o proizvodnji može da se zakliuči, da je dosta slab generalni napredak, ali je zato u pojedinim granama nastupilo veoma osetno povećanje ргоdukcije. Najviše je povećana proizvodnia automobila, za 35% prema prethodnoj godini, zatim povećanje produkcije gume (11%) i metala (10%).
Na berzi vlada optimističko raspoloženje ne samo za akcije metalne industrije, nego i za па tekstilne, која је
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 103
u poslednjem tromesečju udvostručila svoiu proizvodnju i premašila prošlogodišnju, a takode” se povolino ocenjuje i rudarska industrija, jer postoji verovanje, da će' se poVcćanje produkcionih troškova izravnati porastom ceha. Oživljenje privrede dovelo je, pored toga, prvi put, do relativnog smanjenja broja nezaposlenih. Od kraja septembra do sredine januara povećao se je broj nezaposlenih za 13.000 na ukupno 420.000, dok je predhodne godine povećanje iznosilo 9.000, ali ukupan: broj nezaposlenih 473.000. Opadanje broja nezaposlenih sređinom januara ove godine iznosi -ртета tome, u poređenju sa prethodnom godinom, 43.000. ili 9%. Posledice ovakvog oživljenia pokazuju. se. u: povolijnom razvoju saobraćajnih prilika. Broj utovarenih vagona porastao
(де: и: рочједпјет #готезесји „ртета 1985 2. ха,7.6%, док зе
је prihod povećao za· 12—20% poslednjih. nedelja. Na kraju zabeleženo je i povećanje državnih prihoda. Prihodi. od poreza na promet u novembru su izneli Za. 7% ме nego u istom mesecu 1935 g., a u decembru su porasli za 13%.
Pri oceni budžetskih prihoda treba imati u vidu, da je povećanje prihoda od poreza na promet više rezultat skoka cena, nego kvantitativnog povećanja prometa. Inđeks' cena na veliko pokazuje stvarno osetno povećanje u zadnjem: tromesečju. Cene na veliko u tom razdoblju porasle su u Francuskoj za 24%, dok je porast cena inostranoj robi u.skladu sa opadanjem kursne vrednosti francuske valute i iznosi 41%. Porast cena uvezenoi robi dolazi i delom zbog porasta cena na svetskim tržištima, jer jedna trećina uvoza' otpada
na zemlje koje su istodobno devalvirale svoju Valutu. Ovo še
vidi iz upoređenja indeksa cena u Ма, Кој; је ч Ргапсиskoj opao od 83 na 72, dok ie u Engleskoj porastao: od 65 na 70 a u S. A. D. od 69 na 73. Porast cena domaćoj robi, koji iznosi, i pored svih mera vlade, 15%, Verovatno je po-
Sledica povećanja opticaja novčanica i povećanož kupovanja
robe. Značajno je, uostalom, da je cena prema јипи 1985 2. podjednako porasla i domaćoj i stranoj robi, naime za 50%, što dokazuje da je devalvacija prouzrokovala jedino izjednačenje cena inostrane robe sa cenama дотасћ proizVoda. Na taj način nastupilo je ODŠCE nivelisanje cena, pošto je pre devalvacije nivo cena u Francuskoj bio viši nego u inostranstvu. Izvesno poboljšanje nastupilo” je ipak s razloga,
„Što, Su cenč na, malo porasle ža SVepa 11% prema septem-
bru, odnosno 30% prema julu 1935 Z., al troškovi ŽiyOta za svega 7 odnosno 15%. Ali moglo bi se dogoditi, suprotno
·.očekivanjima vlade, da i ove cene porastu u istoi meri kao
i cene na veliko, kao što je bio slučaj 1926 godine. I na taj način nastupilo bi smanjenje realnog dohoika i potreba Dponovnog podizanja nadnica, čime bi, prirodno, došlo do daljeg porasta opšteg. nivoa ceha u zemlji. Sasvim je neizvesno, međutim, da li bi nastupilo povećanje produkcije ili smanjenje
'kamatnestope, „što. .bi jedino uz smanjenje poreze i carina
bilo uištanju da: zaustavi dalje .poskupliiyanje života u Fran-
"сизКој.
1) 0 II 0 a | | вани.
ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА
ПОЉОПРИВРЕДА
:. — Bugarski mini о овитене imenovao. је одбђог · za unapređenje svilarstva,. koji- je. ·preporučio povećanje .proizvodnje ma:2:mil. kg.. kokona: godišnje. . „ 7 > | = - Poljoprivredni krugovi и: Francuskoj, #raže da se zva=.nično, “utvrđena osnovna cena pšenici od 140: fr. po kvintalu = sa mesečnim dodacima povisi. na. 170 fr. у _ — Talijanska vlada odobrila-je 1.3. mil. lira za раје - kulture limuna,
= Према подацима грчког Иста за памук сто-
"кови: неочишћеног' памука повећали су се 20: јануара на
5,476.000. ока, -од чега се налази 00 00 ока код-произво-
baua, a :1,573.000 oka. KOJI TproBalHa:-
— Komisija za utvrđivanje cena šećernoj repi za рто-
šlu kampanju završila је таф "Ustanovljeno le da је Куаа. repe bio slabiji nego · prethodne godine zbog čega će i. cene, biti та prosečno 2. din. manje i iznosiće od 18—22, 50 dinara”