Народно благостање

20. фебруар 1937

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

delii je pretegla odluka da se kupuje i dalie, o čemu služi kao naiboli dokaz ogroman obrt u terminima Ratne štete. Još pre 8 dana kurs za mesec mart od 392 izgledao je nekim berzijancima skroz opasan. I onome iakome berzijancu, koji ie kupio prošle nedelje milion i po Do 392 svi šu se po malo u brk smejali. U ovoi nedelji je on to mogao da proda po 398 kao alvu. Oživlienje terminskog posla je 'dokaz optimizma. Svakako da terminski kursevi stoje 105 uvek znatno niže od promptnih, ali ie to jedna takođe tehnička okolnost. To је и vezi sa reporom: Neki koji traže samo kamatu kupovali su Ratnu štetu pre nekoliko dana i sad hoće da obezbede sebi kurs kroz 2—93 meseca unapred, pri čemu će imati da prime kamatu za sve to vreme. Pre mesec i po dana izgledalo je kupovanje za mesec februar krajnje vratoloman posao. Neke su besiste, a njih više nema na berzi, tvrdili da će biti slom kurseva krajem februara. Danas se kraj februara plaća kao i prompt roba, t. j. onai koji ima robu za februar može da je proda odmah po istoi ceni kao da je ima u kasi. Drugi razlog leži u činjenici da je krajem februara izvlačenje zgoditaka.

Ratna šteta još nije stigla kurs od 400. Berzijancima nije bilo mnogo ni stalo do te cifre. 398,5 ili 400 je u stvari sve jedno. 400 kao okrugla cifra može da ima interes za neke aufsaidere, za liude koji su se uhvatili za tu okruglu cifru kao da ona pretstavlia drugo nešto nego cifru od 308. Baš zbog toga Što autsajderi prave od te cifre neku svečanost berzijanci usporavaju. Međutim oni misle, što se duže drži papir ispod 400, sa toliko većom silinom će on da provali tai kurs i da ode preko njega.

U ostalim papirima je sve manje posla. Na celoj liniji ie tražnja, a slaba ponuda. Ono što se na kursnom listu beleži kao ponuda to nije uvek ponuda. Berziianac često izgovori cenu po kojoj bi prodao ali ie to obično dalje od cene po kojoj se traži a kad bi do te cene došlo on ne bi dao robu. Donja tablica pokazuje da je većina kurseva krenula takođe napred. Naročito je čvrst 8%-ini Bler, a i 7%-tni. Pri tome treba imati u vidu da stalno skače kurs dolara i da prema tome unutrašnja vrednost tih papira skače i bez skoka kursa. U svakom slučaju očekuje se da ti papiri krenu naglo za nekoliko punktova na više, jer su relativno zaostali. Akciie Narodne banke su ostale na istom kursu, a izgleda da će posle isplate kupona da skoče. Glavni se poslovi vrše u Beglucima i Dalmatincima, ali sve manje jer se i oni gube sa tržišta. U akcijama Agrarne banke je posao manji, ali su kursevi vrlo čvrsti.

Kursevi su bili sledeći:

192101. 15: 161. 17:51. 1е-П. 7% Ту. zajam 8775) ___ TE | _ — 9775 672 Beol. pronpb 500. ________ 6 ___ 6575 6% Begl. prompt 2500 7050 —= 70— ——_ 70.75 6% Вег!. рготрЕ 5000 _—— == —=- 72.15 72.75 6% Bezgl. termin от | —.— | —,.,—= 4% Agrarci 52.50 == == == == 7% Bler 831— —=- 8090 —— 818% Bler —— == 9015 —— 91.7% Seligman —— 94— —— 9450 —= Ratna šteta, prompt 394.— 392.75 393.50 398—— 398.50 Ratna šteta, termin 892.— —.— 308.50 896— 397.Narodna banka /.950: — #7950. „7950... | | Agrarna banka 204. _ _ 204-——' === 2057% Stabilizacioni zajam 86— == —=- 8725 == 6% atm: 'prompt 500 O === = === .67:505 === 6% Рап. prompt 1000 —= 68.550 ' 6850 —== 68.75 6% Dalm. prompt 5000 70.50 70.95 70.60

6% Dalm. termin E NU U II BR O OE 4% Agrar. obveznice 1994 —— ——C == "РиуапзЕ! 102' 1880 |

Страна 125 Crveni krst EI = | — === 2% Lutr. zajam E | II | IE | Obrt je bio u izveštajnoj nedelji 5,4 mil. din. prema

7,8 mil. u prethodnoj nedelji. Ratna šteta rađena je za 2,4

· mil. din., od čega skoro polovina, 1,1 mil., otpada na termin,

prema 2,7 mil., 6% Dalmatinci 815.000 prema 1,14 mil.,. 6% Begluci 564.000 prema 1.9. mil., 7% Stabilizacioni zaiam 357.000 prema 497.000, 7% Investicioni zajam 263.000 prema 631.000, 7% Bler 210.000 prema 138.000, 8% Bler 196.000 prema 551.000, 7% Seligman 122.000 prema 82.000 i akciie Narodne banke 405.000 prema 37.000 i Privilegovane agrarne banke 186.000 prema 230.000.

Akcije naših industrijskih i saobraćainih preduzeća u Zagrebu ostale su uglavnom nepromenjene prema prethodnoi nedelji. Rađene su akcije Trbovljanskog ugljenokopnog društva po 240. Tražene su akcije Dubrovačke parobrodarske plovidbe po 300, Jadranske plovidbe 400, Oceanije 250. Ponude je bilo u akcijama Osečke šećerane 190, Izisa 16, Gutmana 50, Narodne šumske 15, Danice 40, Šećerane Veliki Bečkerek 800 i Osečke levaonice železa 185. Tendencija је stabilna. |

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: 1212: 49,5541; 15-1: 48,5541; 16-1: 48,5916; 17-1: 43,5541; 18-11: 43,5666. 5

Naši papiri na stranim berzama

Kursevi naših predratnih zaimova popustili su na pariskoj berzi krajem izveštajne nedelje, kao što se vidi iz sledeće tablice. Stabilizacioni zajam i Funding bili su čvrsti.

9-1 10-1 11-II 12-H 15-1

4% 17 1895 218.50 220.— 220.— 915— 2165% 17 1902 190.— 192.— 192.— 187.50 180.50 4:9% iz 1906 188.50 178.— 175.50 178.— 177.50 4'ј2ф 12 1909 180.— 180— 175.50 185— 18341% iz 1910 178.— 188.50 177.50 177.50 175.41Jo% iz 1911 178.— 188.50 178.— 180.— 175.5% iz 1913 188.— 189.— 182.50 186.— 185.7% iz 1931 252.— 956.— 259 — 253— 257 5% Еип- |

ding iz 1933 126.— 126.— 199.— 130.— 130.—

DEVIZNO TRŽIŠTE

Živahnost efektnog tržišta je bacila u zasenak deyvizno. Jedan veliki deo interesenata sa deviznog tržišta provodi najveći deo vremena na efektnom. Ne može se reći da na deviznom tržištu nema posla, samo je posao Фато оме пеdelje. mnogo mirniji. U Londonu je vrlo velik i lep posao, ali je stabiliziran zato što Narodna banka kupuje sve količine po 238. Narodna banka ije u poslednje vreme došla do vrlo lepog iznosa ove devize. Naiveća promena bila je kod Beča. On je u celoj nedelji stajao vrlo nisko, ali ie poslednjeg dana naglo skočio pod veoma obilnom tražnjiom. Interesanfina je stvar kako je eksplodirala ta tražnja, koja je poslednjih nedelja bila tako slaba. Berlin je u početku nedelje bio slab, zatim je naglo porastao, došavši do 12,40, ali je poslednjega sastanka počeo ponovo da popušta. Rađen je po 12839 a ponuda za 15 mart je. 12,48 i 12,45 za 81 mart. Opet se oseća pritisak obilnosti robe. Kod grčkih bonova je vrlo labava situacija, jer ima dosta na tržištu. Rađeno ie ро 31. Рочједпјег дапа је rađen Milano po 234 posle duge pauze. j |

London ~ Bedin Ва. омиљени | мене рога 12. ЈЕ 238 1.237 778,33 — — Sa pr. 214,60 1.763 — — 280,75 = Bez DX. 1607. 1:371.50 — — 179.50 57 FE 288 1.287 785 — = —