Народно благостање

"Страна 126 16. ЊЕ 238 1.239 785,91 — — 17. IT 238 1.240 795 = 233,40 18. Ц. 238 1.240. 80%27 — 234 31

Obrt je bio 25,7 ти. фп. ртета 261 ти. Мајубе је rađen ove nedelie Berlin 9,2 mil. prema 7,7 за rekordnim iznosom od 8,1 mil. prema 3,9, London 5,8 mil. prema 11 mil, grčki bonovi 250.000 prema 791.000, Milano 846.000 itd. | | | Na deviznom tržištu u Cirihu situacija je nepromenie'па. Švajcarski franak se od prethodne nedelie samo malo popravio i to samo prema funti i francuskom franku, dok :je prema holandskoj forinti i dalje slab.

Kursevi su bili sledeći:

26:21. 31 ХИ 281 | | 18"London 2180 2137 21435 2147 2.461), 'Атзјегдат 235.90 238.30 239.75 23940 239.60 Njujork 435— 485.14 437.50 43858 | 4381) Berlin | 175. _ 175.40 175.90 17636 , 170.30 Pariz 20.99 20.324 20.881} | 20.44. 20,411|a Prag 15:40 152275 | 15:26 1526 15:93 Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Na privatnom deviznom tržištu u Beogradu Napoleon se nudi po 325, na osnovu čega se obrazuju kursevi valuta.

KRobno tržište

Sirovine. — Predlog za davanje, u istoriji do sada najvećeg, kredita za naoružanje u Engleskoi i objava velikog “američkog investicionog plana imali su snažan uticaji na trži'Ššte sjrovina, naročito metala. Cene su sistematski počele da skaču i hosističko raspoloženie preovladava sve jače. Bakar "elektrolit prešao je 60 funti sterlinga za tonu, dok ie u isto vreme 1936 notirao 39, a 1935 g. oko 30 funti. Sadania cena dakle, veća je za 100% od one pre dve godine. Cink ie napravio isti skok popevši se sa 11 funti u 1935 na preko. 28. Još veći porast pokazuie olovo, jer ie ono u istom međuvremenu skočilo sa 10 na 27 funti sterlinga. Gvožđe i čelik po„stali su. iako traženi artikli, te su i njihove cene stalno u skoku. Zemlje, koje su upućene na uvoz ovih proizvoda, nailaze na sve veće teškoće u snabdevanju. Engleska je u Skandinavskim zemljama kupila gvozdenu rudu i proizvodnje 1938 godine. Ukoliko joi pođe za rukom da slične kupovine izvrši i u drugim zemljama, na čemu živo radi, ostali svet počeće da oseća oskudicu u ovim tako potrebnim proizvodima za industriju naoružania. ;

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice u ovoi nedelji razvijalo se u znaku čvrste tendencije i to uprkos komstataciji u najnovijem izveštaju Međunarodnog polioprivrednope instituta u Rimu, da su zasejane površine ozimom pšenicom povećane skoro u svima zemljama. Suprotno ranijim godinama, dok su "postojali stokovi, ovaj izveštaj sada nije imao nikakvog uticaja na tržište. Karakteristično ie takođe da tržište nije pokazalo nikakvu reakciju ni na apel američkog ministra po"ljoprivrede· upućenog farmerima da na proleće zaseju što Veću površinu dJjarim Žžitima. Ovo naibolie potvrđuie totalno iscrplienje stokova, kao i to da će sadanje vidljive zalihe taman pokriti svetske uvozne potrebe. Što se tiče prelazne ko-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

mil., zatim Вес.

Бр, 8 |

ličine za iduću kampanju, ona će svakako biti znatno manija no ranijih godina. Otuda se na tržištu ne oseća nikakav pritisak ni iz Argentine, koja nedeljno tovari naimanie 25.000

· Vagona. Čehoslovačka je prodala Nemačkoj 8.000 vagona što

sa dosadanjim prodajama u inostranstvu čini ukupno 15.000 vagona. Danska je zabranila izvoz i snizila carinu.

Promptna roba traži se naročito u Nemačkoj čija se uvozna potreba ceni na 100.000 vagona. U nemogućnosti da čeka na argentinsku pšenicu ona nastoji da ovu potrebu delimično podmiri u Rumuniji i Jugoslaviji. Sa prvima bio је napravljen sporazum za 5.000 vagona, ali do realizacije nije još

došlo, jer su rumunski izvoznici tražili garanciju kursa

marke. ; а Terminski kursevi sredinom nedelje izgledali su ovako:

III М MII | WX

Liverpul šil. mtc. 18.6 19.0 19.2

Vinipeg centi bušel EE 1977}gs 12314 112: 2

Roterdam hfl. тее. 8.02 8.02 8.07 7.77

Čikago centi buš. _— 136— 1195 155

Promptna roba u Liverpulu vredi oko 20 šil., u Viniреги 132, Roterdamu 8.30, Čikagu 140, sve u odgovarajućim nacionalnim valutama.

Na. domaćem tržištu dovozi proizvođača vrlo su mali, a druga ruka postala ie jako uzdržljiva. Male ponude u ovo vreme su sezonska pojava, jer proizvođači čekaju obično do polovine marta da vide kako su prezimeli usevi. Posle toga, oni se odlučuju šta će i koliko prodati. Ukoliko bi cena kukuruza ostala i u to vreme na sadanjem nivou, mogla bi se očekivati veća ponuda pšenice. Ali, ako cene kukuruza skoče ponuda bi mogla da bude znatno mania, pošto izgleda da i stanie useva, u otsustvu snega i zbog dugotrajne golomrazice, nije baš naipovolinije. Cene prema prošloi nedelji ostale su nepromeniene. Paritet prema martovskom kursu u Liverpulu popustio je sredinom nedelie na 152 din., a prema Roterdamu na 158 din. Čikago za mai fob vredeo je 235.50 din.

Kukuruz. — Na svetskom tržištu kukuruza, prema prošloi nedelji, nije bilo nikakvih promena. Dunavska roba ima veliku tražnju. Austrija i dalje kupuje jugoslovenski kukuruz za devize. Italija i Grčka takođe pokazuju veliko interesovanje. U Roterdamu kukuruz je notirao 5.07 hfl. za mtic., a u Čikagu za mai 113 centi za bušel. Promptna roba u Londonu i Liverpulu rađena je sredinom nedelje po 113 šil. za tonu cif.

I na domaćem tržištu nema. znatnijih promena. Pored Austrije sada se javila i Grčka kao. kupac za. devize. Prizad kupuje za izvoz u EFrancusku, a izgleda da će uskoro veća količina biti upućena i na račun nemačkog kontingenta. Očekuje se da će Prizad povećati svoje kupovine čim se bude otvorila dunavska plovidba. Cene su notirale: 91 din. šlep do 15 marta paritet Dunav, 983.50 do 15 aprila, 83 vagon prompt Inđija, 87 din. za mart. Prema londonskoi odnosno liverpulskoj ceni paritet je bio sredinom nedelje 84 din. Prema tome, naše su cene za prompinu robu na paritetu. i

Ove nedelje počeo jie posao i u semenskom belom .kukuruzu. Ovai kukuruz, koji ima znatno bolju cenu od običnog, uvoze uglavnom Francuska, Italija, Čehoslovačka i Nemačka. Pošto su ovo sve klirinške zemlje to se izvoz vrši prek Prizada. _ | о

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.: ПРЕЂЕ | ::

__R. G. DUN # CO.

: Кнез Мишжајлова 39.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД - ЗАГРЕЉ

Бериславићева 7.