Народно благостање

20, фебруар 1937.

| ŠPEKULACIJA NIJE NA BERZI МЕС ОКО NJE

BERZA | ___SOCIJALNO FARISEJSTVO KOD NAS

— Drugi članak —

Страна 115

I NIJE KRIVO OGLEDALO ŠTO LICE NIJE LEPO

; Nije redak slučaj da izvesne privredne ustanove ili grane postanu štetne po opšti interes svojom konstitucijom i strukturom ili svojim funkcionisanjem. U takvom slučaju kreću se |avno mišljenje i država protiv njih, odnosno njihovog načina poslovanja. To je na primer bio slučaj sa bankarstvom u Severo-američkim državama pre krize. Preovlađuje mišljenje da su banke krive za slom prosperiteta koji je trajao još od pre rata; da su forsiranjem kredita dali privredi veštački polet koji je jednog dana morao da se sruši. Dalje se мећ да је bankarstvo imalo presudan uticaj na državu, čime |e ne samo sprečilo da se preduzimaju mere protiv njega, već je uspelo da mu država pomaže u onim oblastima u kojima je ono bilo štetno. Pretsednik Ruzvelt na primer vrši reformu zakonodavstva o bankama u cilju stavljiania istog pod potpuni uticaj države koja ie uzela na sebe da rukovodi konjunkturom. Njega роmaže dobrovoljno i veliki deo javnog mišljenja i može se reći da je on već na završetku tog svog zadatka. Ali se nigde u Americi ni jednoga dana nije čula kampanja protiv pojedinih bankara. lako je senatorska anketa konstatovala izvesne korupcionističke operacije izvesnih bankara ša inostranstvom, ipak nisu bankari lično napadani. Kritikuje se bankarstvo i traže se zaštitne mere protiv nepovoljnih pojava u njemu. Niko još nije tražio da Morgan visi o fenjeru, iako je on jedan od najnepopularnijih ljudi danas. | |

I berza se kritikuie u Americi. I širokoj |avnosti je poznato da je svetska privredna depresija ponikla u slomu kurseva na njujorškoj berzi u septembru 1929 godine. Pre toga su svi kursevi bili oterani na neprirodnu visinu |ednim dugotrajnim i silnim hosističkim zamahom špekulacije. Ali se u stvari ni ovde ne čini berza odgovornom kao što i nije, kako je to pokazala anketa koju je priredila vlada pre pet godina. I ovde su skrivile banke, ·dajući preko berzanskih posrednika silne kredite za Dberzanske operacije, čime je Oomogućena špekulacija. Cela se povika svršila na tome da je kod berze izvršena izvesna reforma uzansa ferminskog posla. Vikalo se na berzu ali se nigde nije čuo nijedan glas protiv berzijanca. Sasvim prirodno! Špekulacija Бета јапаса је гебка i beznačajna pojava..U istoriji berze kod raznih naroda bilo je perioda kad je špekulacija ·postajala velikim nepovolinim faktorom po narodnu privtedu. O tome su pisane biblioteke knjiga..U tim perio-

dama špekulirale su široke mase — 3„narod. Berzi-

janci su zarađivali izvršenjem naloga svojih mušterija. Njima nije bilo ni potrebno ni mogućno da špekuliraju usled velikog posla u ovakvim vremenima koja obično kratko traju (jer svaka masivna špekulacija kao i epidemija traje vrlo kratko vreme). To što su doživele 5еverno-amerikanske države sa бегтапзкот špekulacijom poslednjih 50 godina dva puta, dogodilo se u Evropi svega 3—4 puta od postanka berze. l Ali ni u doba vrhunca špekulacije nikom nije padalo na pamet da traži zatvaranje berze i proganjanje berzijanaca. Berza je tlo na kome se igra, опа nije igrač. Istina u istoriji je zabeleženo nekoliko puta zatvaranje berza i proganjanje Derzijanaca —/ poslednji put u Italiji pre nekoliko godina, kad je policija hvatala berzijance pri izlasku iz berze i zatvarala. Џ Егапсиskoj je nekoliko puta zatvarana berza. Ali su je brzo ponovno otvorili baš oni, koji su je zatvorili, uviđajući da berza nije ni najmanje kriva. Berzu i berzijance je gonila država kad god je razviće kurševa na berzi išlo u pravcu, koji njoj nije prijatan. Ali je to uvek bilo, kao što rekosmo, za kratko vreme i kursevi su se razvijali po sili ekonomskog zakona. Berza je bila žrtva srdite nemoći. Berza nije ništa drugo do tržište na kome se kupuju i prodaju određeni artikli po. određenim pravilima (uzansima) i isključivo među članovima njezinim. Kod kupoprodaje centralno je pitanje cena, a ova ie funkcija mnogobrojnih faktora. Berza je skup svih tih faktora na jednom mestu i u određeno угеme, a berzanske cene su rezultanta svih fih pozitivnih i negafivnih činilaca. Kao što ogledalo nije krivo što lice.nije lepo, tako ni berza nije kriva što cene nisu nekim prijatne. Ali je čovek od vajkada bio sklon da ratuje protiv simptoma, a ne protiv zla, naročito kad je kratkovid ili kad zlo ne može da stigne. Pa je sasvim razumljivo da se udara na berzu kad, se ne može da utiče na ponudu i tražnju. Ukidanje berze je stvarno stvaralo još veću paniku i još mnogo nepovoljnije razviće kurseva, tako, da nema primera u istoriji da je berza ukinuta, a da nije brzo posle toga ponovo vraćena u Živof. · -

Inače država svuda pomaže berzu. U malom bro-

"ји zemalja je berza potpuno autonomna privatna usta-

nova; inače svuda je ona reglementirana. Ona se obično osniva po zakonu o javnim. berzama, njene statute odobrava vlast a njezin rad kontroliše država preko svojih stalnih komesara. | | 5

А

ПО ОруА2МОЗТ ŠPEKULACIJE-STVORILA JE TRŽIŠTE ZA DRŽAVNE PAPIRE

. U istvafi nijedna država nije protiv. špekulacije na berzi, ona je upravo protiv špekulacije a la bes. i to

ne uvek i ne kod sviju artikala. A špekulaciju a la hos ·

država je uvek rado gledala i to pre svega iz psiho-

loških razloga, jer ako je berza barometar —-u čemu.

se svi slažu, onda je lepo vreme na berzi znak lepog vremena u zemlji u svim važnijim oblastima narodnog života. I iz ekonomskih i finansijskih razloga “država favorizira špekulaciju a la hos. Istorija berze pokazuje da je. efektno. tržište postalo iz špekulacije. U Francu-