Народно благостање

Страна 1 16

skoj, čija berza ima naidužu i najinteresantniju istoriju, važilo je kao pravilo da hartiju od vrednosti koja se pušta u opticaj, prvo prihvati špekulacija, pa |e postepeno sprovodi kapitalistima. Notorna je stvar da kapitalisti u prvo doba razvića berze decenijama apstiniraju od nje i da ih samo velike špekulativne zarađe a la hos privuku. Toga je bilo i kod nas. Nikad ne bi dostigla današnji kurs niti bila plasirana u čvrste ruke Renta ratne štete u ogromnom iznosu od nominalnih 5 milijardi dinara, da se nije prvo špekulacija zainteresovala za nju. Renta ratne štete bila je 1924. godine

jedan papir prema kome se imalo krajnje nepoverenje,

koji se mogao dobiti u narodu po 80.— dinara koliko se htelo. Kapitalist nije hteo da čuje za nju. U stvari nije špekulacija bila glavni pionir ovoga papira, nije ona smestila taj papir u kase kapitalista, ona je samo privukla pažnju poslednjih na ovaj papir. Ona ga je počela kupovati na berzi kad je bio 80.—dinara i za kratko vreme oterala na 160.— dinara. Po tom je kurs opet pao, ali je skok kursa za 100% privukao pažnju kapitalista i to onih u zemlji u provinciji, koji nisu nikad ni radili sa berzom. Oni su počeli da kupuju papir od ratom oštećenih građana i to mnogo niže no što je bio berzanski kurs. Ne vodeći računa o ogromnoj renti koju je tada pružala Ratna šeta, jer nije imao dovoljno poverenja da je kupi na duže vreme, on ju je kupovao na kraće vreme radi špekulacije jer je video

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 8

da je može prodati na berzi u Beogradu. Ali |e time bila rešena sudbina Rente ratne štete, odnosno njezinih imalaca koji su je očajno nosili od Pontija do Pilata ne znajući šta će s njom, a imajući potrebu za novcem.

Špekulacija |e gurnula Rentu ratne štete kao futbal, a prihvatio ju |e kapitalist. Renta ratne štete je u velikom delu Jugoslavije prvi državni papir koji |e počeo privatni kapitalist da kupuje prvo da zaradi na diTerenciji kursa, a docnije zbog rente. Danas je ona velikim delom u rukama bumanih ustanova, zadužbina, fondova, privatnih i javnih, ali oni nisu bili ti koji su je prihvatili u trenutku kad je stajala ciglo 8%. Špekulacija ju |e prvo prihvatila jer je ona odvažna, pa tek kad je kurs skočio, počele su ove ustanove da je kupuju — još uvek dovolino rano da realiziraju velike dobiti u kapitalu. Renta ratne štete je pionir državnog kredita u zemlji, koji za jedan deo Jugoslavije pre rata nije u opšte postojao, a u drugom delu |e bio potpuno potkopan propašću ratnih zajmova Austro-Ugarske. Da nije bilo Rente ratne štete koja je putem berze uvučena u narod, nikad ne bi mogla država da plasira 4%-tne Agrarce, G%-tne Begluke, 6%-tne Dalmatince, pa ni akcije Agrarne banke. Svi bi ti papiri ležali i danas na grudima agrarnih interesenata, kao što je dugo vremena ležala Ratna šteta na grudima ratom oštećenih i bili bi prodavani po 20%, po kom su kursu i prodavani pre no što je prokrčen put državnim papirima.

MI OD SKOKA KURSEVA BERZIJANCI NISU IMALI VEĆE KORISTI

Ratna šteta bila je špekulativni papir sve do maја 1931 godine, kad je nastupila golgota našeg efektnog tržišta, pri čemu je naravno Ratna šteta morala najviše da strada. Naši socijalni fariseji ne znaju da |e Renta ratne štete beležila na našoj berzi pre sloma 430 dinara i to dugo vremena sa izgledom da skoči na 500. Taj kurs ј05 nikako nije ona više postigla uprkos mnogzobrojnim naporima. Za godinu dana pala |e ona na 152 dinara. Njezin je pad bio veći no onai najšpekulativnijih papira u Severno-američkim državama, pri čemu treba imati u vidu da su papiri u Americi otišli u nebesne visine, o čemu služi kao dokaz njihov rentabilitet od ciglo 1—2%, dok |e Renta ratne štete pri najvećem kursu davala 6,5% ukamaćenja. Ali je za godinu dana pala na nivo koji je davao ukamaćenje od punih 16%.

Taj slom nije došao usled špekulacije a la hos niti usled uspeha besista; on |e rezultat poljoprivredne

krize, svetske privredne depresije ı sloma dinara, poja- |

va: koie su istovremeno nastupile krajem 1930 godine. Berzijanci su bili samo žrtve jednoga pojava za koji nisu ni najmanje krivi. U to doba Renta ratne štete je bila gotovo sva prešla u ruke kapitalista. Međ njima je bilo mnogih koji su je kupili po kursu od preko 400. Oni su gubili pri najnižem kursu 1932 godine po 100 đo 300 dinara po komadu. I danas ima liudi koji su osiromašili usled sloma našeg efektnog tržišta u 1932 godini. A međ onima koji su imali Ratnu štetu nalaze se kapitalisti, činovnici, industrijalci, treovci, zadruge, banke itd. Mnogi od njih su imali snage da drže taj papir kroz krizu i da sačekaju bolje dane. Ali to nisu bili berzilanci. U Americi su slomom efektnog tržišta pogubili kapitale većinom oni koji su već pre toga na špekulaciji stekli; ua Jugoslaviji pak nije ni 1% pogođenih kapitalista pre toga postigao velike špekulativne dobiti. Oni kapitalisti koji su kupili u prvim počecima vrlo jevtino, po kursu od 100—170 din., naravno da su

mogli da drže papir i kroz najveću krizu, jer je u пајtežim momentima njihov gubitak bio 20 dinara po komadu — mueđutimi najveći deo Ratne štete prešao je u ruke kapitalista preko kursa od 200.

Katastrofa našeg efektnog tržišta je bila tako strašna da se interes za državne papire ne bi povratio još ni za 10 do 20 godina. Ima ljudi i danas, koji dobiju napade kad im se spomenu državni papiri, kao što je slučaj sa mnogim siromašnijim ljudima kad im spomenu akcije Agrarne banke. Što je naše efektno tržište relativno za kratko vreme ponovo oživelo, što je 105 mnogo jači interes. za. državne hartije od vrednosti, ima da se zahvali isključivo javnoj ruci. Ona |e imala hrabrosti, koju su mnogi liudi smatrali za neuračunljivost, da počne da kupuje državne papire pri najnižem kursu. Samo |e javna ruka u tom poslu mogla da uspe i uspela je. Uspeh je veliki, jer sve do kraja 1034 godine nije ni jedan kapitalista hteo da čuje za trajni plasman kapitala u državne hartile od vrednosti. Oni koji su ostali pri berzi nisu mogli naravno da ostanu ravnodušni prema činjenici da papiri sistematski skaču u 1932, 1933 i 1934 godini. Ali su oni toliko. bili pokošeni ranijom ·katastrofom, da nisu nikako verovali u trajnost te hose. Oni su uskakali u papir ali na kratke rokove, i pri naimanjem vetriću iskakali. Obično su je kupovali u zimu a iskakali kra{iem godine. Oni su izgledali kao putnici koji su doživeli katastrofu na željeznici, pa se ne usuđu{u da ponovo uđu u vOz pri punoj brzini. - |

Niko ne može da tvrdi da ie zamah hose na našoj berzi od druge polovine 1932 godine odnosno skok Rente ratne štete od 160 na 400 imao ma čega špekulativnog u sebi. On je, kao što rekosmo, bio vođen jednim faktorom, koji nema nikakve veze sa špekulacijom. Njegova izdržljivost u hosi uspela je da privuče ponovo kapitalista na berzu, kao što je to učinila špekulacija 1924 godine. Tek za poslednje dve godine počelo je