Народно благостање

6. март 1937. -

НОВЧАРСТВО

— 04 1 до 929 februara podneseno je na isplatu Drispelih kupona obveznica Ratne štete za 28,906.615.— din., od ukupnog prispelog interesa u iznosu od 51,800.000.— din. Još nisu uračunati podneseni kuponi na poštanskim uredima.

— Do 2. marta upisano je državnih blagajničkih zapisa u ukupnom iznosu od okruglo 315 mil. din. Očekuje se da će do kraja meseca biti upisana celokupna emisiia od 500 mil. dinara.

— Гувернер чехословачке Народне банке у свом експозеу на годишњој скупштини акционара изјавио је да је поновна девалвација омогућила чехословачкој индустрији да одржи своје позиције у иностранству, које су биле угрожене девалвирањем валута златног блока. На новој валутарној основи треба очекивати даље интензивирање привредне делатности у Чехословачкој инарочито (спољне трговине, тим пре што је поново заведен слободан увоз. Овом мером влада жели, да и у земљи дође до здраве конкурентске борбе ради спречавања скока цена.

= Румунска Народна банка у свом годишњем извештају приказује пословање банке веома оптимистички. Чист приход, по одбитку административних трошкова од 363 мил. и сумњивих потраживања износи 61 мил. од чега ће се исплатити на име 9% дивиденде 54 мил. а остатак од 8,7 мил. биће исплаћен државној каси, резервном фонду и на тантијеме.

— Банкарска клириншка централа у Паризу имала је у прошлој години обрт од 291 милијарду фр. према 339 милијарди у 1985 и 324 милијарде у 1934 год. Дневни обрт послова износио је 1936 год. 960 мил. у 1985 1.120 и у 1934 1.070 мил.

— Подела злата у свету је веома неједнака. Швајцарска долази на прво место ако се узме у обзир величина златне подлоге према броју становништва (140 дол. на 1 становника). Затим долазе следеће земље: С.А.Д. (85), Француска (78), Белгија (75), Холандија (45), Енглеска (43), Шведска (40), док остале земље далеко заостају. Међутим право стање се донекле мења, ако се има у виду, да је велики део швајцарске подлоге власништво иностранства, и да је Француска узела зајам на своје злато у Лондону.

— Државни савет је решио да су само они новчани „заводи дужни платити принос за покриће трошкова саветодавног одбора за банкарство и инспектората, који подлежу надзору по Уредби о заштити новчаних завода.

— Местна хранилница ће од ! марта о. г. без ограничења исплатити улоге које на крају прошле године нису прелазиле 10.000 дин. Улагачи су досад могли слободно да располажу са 5.000 дин.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Укидање пореза на нове путничке аутомобиле у Немачкој у априлу 1938 имало је за последицу смањење прихода: од ових пореза од 212 мил. Рм у 1983/34 на 185 мил. у 1935/36, али је услед знатног повећања број моторних возила за исто време повећан приход од царина на увоз минералних уља. Путничких аутомобила било је регистровано половином 1936 960.000 комада или за 70%

више него половином 19832, теретних 235.000 (више за 35%)

и моторцикла 1,220.000 (више за 42%).

— Буџет Дринске бановине за год. 1937/88. износи 78,384.603— дин. Од тога износе бановински приходи 53 мил. Остатак ће се покрити зајмом, који ће се | TUO OE У износу од 30 мил. динара.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 155

— Министар финансија поднео је Народној скупштини за финансијски закон амандман, који се односи на Уредбу о ликвидацији земљорадничких дугова: Дужници по чл. 5 Уредбе имају у року од два месеца од њезина ступања на снагу да обавесте веровнике да ће се користити олакшицама чл. 6 и по том затражити одређивање вредности површине земљишта. Уколико у смислу чл. 3 и 4 Уредбе дуг прелази 500.000 дин. вишак се не сматра

-земљорадничким дугом и: веровник има право наплатити

свој дуг у колико вредност прелази 500.000. Земљорадником се сматра и лице чији опорезовани приходи не прелазе износ од 10.000 годишње иако опорезовани приходи не потичу претежно из пољопривреде. Рок првог ануитета установљен; је до 15 јуна 1937.

— U Parizu ie zaključen sporazum o rumunskim inostranim dugovima, koji važi od 1] aprila 1997 do 31 marta 1038. Amortizacija je ponovo odložena, dok će se kamate na sve zajmove, osim zaima Uprave monopola, otplaćivati u

· odgovarajućoj stranoj valuti uz 45% (dosada 42%) od iz-

nosa kupona. Kamate oba zajma Uprave monopola otplaćivaće se uz 65% (dosada 60%) u lejima, a 35% u državnim bonovima, koje će žirirati Uprava monopola. Rok ovim bonovima je za 7% zajam iz 1929 1 avgusta 1938, а та 2:12% 17 1981 | aprila 1938:

— Belgiiski zajam od 1.5 milijarde bio је već prvog dana (I. o. m.) preupisan, budući da je samo u Brislu upisano 1.6 milijarde. Računa se, da belgiisko tržište kapitala raspolaže danas sa oko 17 milijardi.

— Urugvajska vlada sprovodi konverziju. Gi} i 6% unutrašnjeg zajma u 5% obveznice, pri čemu se odobrava bonifikacija u gotovom od 2% za G1|»-L% i 1% za 6% papire.

— У Француској ће бити емитован нови чехословачки конверзиони зајам у износу од 697.7 мил. фр. по од 920 за 1.000 фр. уз камате од 5% и са роком од 5 година. Зајам ће бити употребљен за отплату чехословачког 5% зајма из 1982 који доспева ! априла 19387.

— Предлог буџета Осијека за 1937/38 предвиђа издатке од 39 мил. а приходе од 344 мил. Разлика од 4,6 мил. дин. покриће се градским прирезом од 71% на непосредне државне порезе.

САВБРАЋАЈ

— У Министарству пошта одржата је конференција делегираних чланова Финансијског одбора Народне скупштине ради проучавања питања радиофоније у нашој 3земљи и пројектованих уговора о изградњи и експлоатацији нових емисионих станица у Београду Загребу и Љубљани. По предлогу Министра пошта имало би да се у року од 2 године изгради 8 емисионих радиостаница са 18 киловата јачине. Конференција се у принципу сагласила са под несеним предлогом и изабрала одбор за проучавање предложених уговора.

— У Француској се спрема закон о контроли путничких бироа, према коме је потребна дозвола Министарства за јавне радове за вођење путничких радњи.

— У Сплиту ће се подићи аутоматска телефонска централа, која ће коштати 2 мил. дин. а са потребном допуном мреже 3 мил. Радови су поверени фирми Сименс; они морају бити завршени до 9 новембра о. г.

— Према новинским вестима у Министарству саобраћаја проучавају се понуде за градњу појединих деоница пројектоване Јадранске пруге Чачак —Ваљево—Зворник—Тузла— Бања Лука. За градњу ових пруга постоји

"велик интерес код више француских предузећа. Европско

друштво за' хипотекарни кредит и градњу, изјавило је да

грасполаже кредитом од 600 мил. динара,