Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Орана 158 | Бр. 10 7% Stabilizacioni zajam 212.000 prema 70.000 i akcije Pri- Pariz ~ 1 2022 20.324 20.387 4 20.313Ј4 20.88 vilegcovane agrarne banke 418.000 prema 281.000 i Narodne Prag 15.40 15.907 15.26 15.28 15.25 banke 284.000 prema 1,1 mil. Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Od akcija: industrijskih preduzeća Zabliučćeno je na zagrebačkoj berzi u izveštajinoi nedelii Osečka levaonica po 180 skočivši za 10 poena prema početku izveštaine nedelje. Ostali papiri nisu rađeni. Na beogradskoj berzi u izveštainoj nedelji niie bilo poslova u akcijama privatnih društava.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio је: 26. 1.: 43,5666; 1. Ш:: 43;5666; 2. Ш.: 43,5666; 3. Ш.: 43,5416; 4. Ш:: 43,5416.

Naši papiri na stranim berzama Na pariskoi berzi su naši papiri doživeli u izveštajnoj nedelji hosu prema prethodnoj, ali su pri kraju popustili. Oni-· su ipak završili na. višem nivou nego prethodne nedelje izuzeVši zaimove iz 1910 i 1911 g. Kursevi su bili sledeći. 23/1 241 25/1 261 111

4% 1895 215 210 213:50! 212 = 5% 1902 202 198 . 199 " 199.50 208 41% 1906 187 182 181.50 182.50 184.50 41% 1909 187 189 182.50 187.50 185 4:5% 1910 184 — 182 182 176 4:2% 1911 184 181 182 182 176 5% 1913 195 182 | 195 196 194 7%. 1931 960 9260 959 · 262 260 5% Funding 1933 145 149 138 149 "|37

DEVIZNO TRŽIŠTE

Retko kada je bilo u jednoj izveštajnoi nedelji tako jednoobrazno labava situacija kao u ovoj. Pored marke koja je stalno slaba usled velike ponude, bili su .popustili i Beč kao i grčki bonovi. Funta je nepromenjena. Milano je bio

u ponudi za 230. U terminu je marka zaključena po 11.95..—

12.00. Kursevi su bili sledeći:

0 | Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi 26-II. 238 1206,11 „70 — — 31.75 Sa pr. 21435 1763 = ·= 280.50 Bez pr. ' 1166,60. 1372 — · — 179,60 =, 1-Ш. 238 120450. 790 — — ~. 3175 2711. 238 1196830..785 — — · · 3-III. : 238 119383. 788 — — 91,25 411. 238 '119710 — — — —

Obrt je bio 30,2 mil. din. prema 22 mil. London je naj-

više rađen za 14,3 mil. din. prema 6,3 mil. zatim· Berlin 9,8.

mil. prema 10 mil, Beč 4 mil. prema 4,8 mil. i Grčki bonovi 888.000 prema 60.000 din. у

Na deviznoj berzi u Cirihu kursevi zapadnih devika su nešto slabiji. Švajcarski franak je prema tome. i dalje čvrst.

Devize srednjo-evropskih i istočnih zemalja su. nepromenjene: -

Kursevi su bili sledeći: OM. | 26-1 OJ-%UJ | 281 O5-JI, 41.

London 2130 2137 2/.43%5. 24.44 21.420, Amsterđam 935,00 200.30 | 23075, „240. 93005, Niujork 435.— 485.14 497.50 438.50 498,95.

Berlin 175.— 175.10 175.90 17G.25 „17G.3G),,,.

_ Na beogradskom privatnom deviznom tržištu situacija je i dalje labava. Čulo se za kurs napoleona od 322.

ROBNO TRŽIŠTE

Sirovine. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu sirovina vladala je i u ovoi nedelji. Metali su i dalje favoriti sadanje hose, ali se ova postepeno prenosi i na druge sirovine, naročito tekstilne i kaučuk. Metali su notirali sredinom nedelje: bakar elektrolit 74 funti sterlinga za tonu od 1016 kg., kalai 245, olovo 832, cink 31. Kaučuk ie dostigao nepunih 11+ pensa za libru prema najnižem kursu od 27 репа, Коп је zabeležen u periodu depresije. Pamuk je u porastu na svima berzama. Paralelno sa skakanjem cena sirovina počele su da rastu i cene polufabrikata i fabrikata, naročito u metalurgiiskoj i tekstilnoi industriji. Oko nabavke gvožđa i čelika u svetu Je nastala prava borba i topionice su prinuđene da rokove isporuke stalno produžuju. Jako je oživela trgovina starim metalima, koji postaju sve više traženi artikal na svetskom tržištu. Usled toga pojedine zemlje, koje su do sada izvozile ove artikle, uvode izvozne takse da bi sprečile izvoz.

Pšenica. — Pred krai prošle nedelje situacija na svetskom tržištu postala je čvršća i kursevi su se ponova počeli popravljati. Do preokreta ie došlo usled većih kupovina od strane engleskih mlinova, koji su se sve do sada uzdržavali od stvaranja većih zaliha. Veća tražnja javlia se i iz zapadnih evropskih i skandinavskih zemalja. Usled toga argentinska ponuda glatko se apsorbuje što se vidi i po konstantno malim zalihama u Liverpulu, Roterdamu i Antverpenu.

Terminski kursevi sredinom nedelie izgledali su ovako:

- III У VII IX—X Liverpul šil. mtc. 19/1 19'2 19/5 O Vinipeg centi bušel == 127' 128 ИРА Čikago centi bušel — 133 115. 127. Roterdani h. fl. mtc. 8.05 8.15 8.20 7.87

Na domaćem tržištu situacija se ove nedelie malo primirila. Rđavo vreme onemogućilo jie dovoze proizvođača, a usled porasta inostranih kurseva, i druga ruka povukla se sa ponudama. Dnevna ponuda Prizadu sišla ie na ispod 100 vagona. Pored toga, razlog manioj ponudi druge ruke leži i u tome što je sa porastom izvoznog pariteta minula opasnost sniženia cena od strane Prizada. Prizad jie zakliučio sa Nemačkom ugovor o liferovanjiu ostatka pšenice i kukuruza na kontingente od po 5.000 vagona. Izvršenje ugovora, međutim, nije još otpočelo, jer su u međuvremenu nastale nove teškoće oko uređenja platnog prometa sa Nemačkom.

'Cene na domaćem tržištu ostale su nepromenjene. Šlep: Tisa rađen је ро 165 din., a vagon franko Novi Sad 160 din. Patitet prema martovskom kursu u Liverpulu popravio o na 158 din. prema 152 sredinom prošle nedelje.

| Kukuruz. — Situacila na svetskom tržištu kukuruza ove nedelje bila je nešto prijatnija blagodareći većoj tražnji uvozničkih zemalja. Roterdam se sredinom nedelje ponova DOpravio na 5 hol. for.; za mtc., a Čikago je notirao 105 centi za bušel. :

Ширите „Народно Благостање“