Народно благостање

Страна 170

na sanduku. U protivnom slačaju Pali Će - roso iTati јаја o: trošku pošiljaoca. у

=" Светска трговина ратног материјала нагло се ie повећала у 1936 и достигла је 90%. трговине у 1929 години. Без ратних бродова трговина осталог оружја у прошлој години већа је и по вредности него: што је била у год. 1927—29. Нарочито се је увећала трговина. авиона, чији је удео у укупној трговини ратног материјала повећан од 26.:9% у 1929 (2,8%- 1931) на 43.994 у 1936. Непрот мењен удео од 1929 године имала је трговина пушака, и муниције, која се је кретала око 55%, док је пре рата највећи део, преко 80%,. отпадао на овај материјал. Трговина ратним лађама. опала је у 1936 на свега 0.6% према 16.8% у 1929 и 15.8% у 1923. Најважнији лиферант. ратног материјала је Енглеска, затим долазе САД. и Француска. Ове три земље обављају три четвртине светског извоза ратног материјала, али је чехословачки извоз највише порастао и данас отпада око 10% целокупног извоза на Чехословачку, док је у 1929 Чехословачка извозила мање за две трећине.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Komitet za uvoz pri Narodnoi banci obavestio je zainteresovane da će počev od 15. marta primati molbe za uvoz kontrolisanih artikala iz Engleske po kontingentu koji im pripada za drugo tromesečje ove godine.

— Udruženje izvoznika tražilo ie da Ured za kontrolu stoke povisi premiju na izvoz stoke za Maltu, Egipat i Palestinu, koju je od 1. novembra smanjio sa l.—- din. po kilogramu na 0,50 din. Udruženje smatra da je ovim onemogućen izvoz stoke ха Levant i kako se stoka iz Južne Srbiie mogla samo tamo prodavati, to je sada ovaj deo zemlje ostao bez kupca.

— U Pragu borave ovih dana jugoslovenski pretstavnici trgovine stokom radi utvrđivanja čehoslovačkih uvoznih kontigenata iz Jugoslavije.

— Švedski Ministar spolinih poslova namerava posle svoga povratka iz Haga sa pregovora, vođenih između zemalja koje su zakljiučile konvenciju u Oslu, da otputuje u Baltičke zemlje u želji da i ove pristupe pomenutoj konvenciji.

— Na generalno. skupštini čehoslovačke Narodne banke izneo je guverner Engliš, da je spolina trgovina Čehoslovačke posle devalvacije više porasla nego ona ostalih zemalja. Ali је usled osetnijeg porasta uvoza opao aktivni saldo od 680 na svega 111 mil. Kč. Ova pojava je tim nepovolinija, što se je pogoršao trgovinski bilans naročito u odnosu na zemlje slobodnog deviznog prometa, gde Čehslovačka nabavlja potrebne sirovine.

— Енглеска је укинула царину на увоз сировог гвожђа од 38 „% и снизила је царину на челик од 20 на 10% при увозу из земаља које припадају интернационалном картелу. Овим мерама Енглеска жели да уклони. не сташицу ових артикала, која се већ извесно РО осећа.

SOCIJALNA POLITIKA

— У Чехословачком Социјалном институту одржао је секретар д-р Сотнер предавање о послодавцима и. социјалном осигурању, напоменувши да послодавци нису противни социјалном осигурању, али треба поред етичких момената водити рачуна и о могућностима подношења. социјалних терета, каои о конкурентској моћи и рентабилности предузећа. Као главни проблем предавач је поставио захтев да се ради сигурности привредног пословања треба утврдити стална. висина доприноса на: најнижој могућој бази. Не изражавајући се: против образовања резервних

фондова, жели да се ови не стварају високо PDP A доприносима. | у |

__НАРОДНО_БЛАРОСТАЊЕ__ ____

ПОМЕНУО

šezonu. : | метан ревиевее човебетвунленан а ле и дотоvinu počele” 51“ opet 'da rastu: грочје“ velikog pada do 1934 godine. Prema izveštaju Narodhe· banke one Su prošle - godine iznele 2145 mil. dinara, prema” 192:0 mil. 1935 i 119;8. mil. (najniže stanje)--1934. 'Rekordno 'stanje bilo je 1929 god. kada 5и опе iznele 887, mil. dinara

— Ulozi na štednju kod svih naših" Бапа 1 štedionica iznosili su 1 decembra prošle godine 10.671 milion d. prema 10.120 mil. godinu dana ranije.

— Ministar trgovine i industrije odobrio je odlaganje plaćania Brzo Palanačkoji banci u Brzoi Palanci na 6 godina počevši od 10 decembra 1936 g. Banka je dužna na stare uloge po knjižicama i po tekućim računima da plati 29% bruto kamate godišnje.

— Hrvatskoi dioničkoj чедо u Vukovaru odobreno je odlaganje plaćanja na 6 godina. Na stare uloge teče 2% bruto kamata od 12 septembra 1936 god.

— Emisija hartija od vrednosti porasla je u S.A.D. od 2.677 mil. dol. u 1935 na 5.065 mil. u 1936. Državne obveznice porasle su od 1.910 na 3.380 mil., akcije od 573 na 1.521 mil. a obrtni kapital od 152. na 725 mil. Udeo obveznica opao je od 71% na 66%, dok se je onaj akcija povećao od 21 na 30%. Prema privrednim granama najviše je povećan kredit

transportnim i obaveštainim preduzećima. Na industriju ot-.

pada u 1986 god. 1.558 mil. ili 31%.

— Закон о заштити дужника у Румунији претставља-у садашњем привредном полету знатну сметњу, будући да је уништио морал дужника и поскупио нове кредите, уколико ови услед правне несигурности нису уопште онемогућени. Први корак ка реформи овог закона учињен је предлогом измене закона о принудном поравнању, према коме је минимална стопа поравнања повишена од 40 на 60%, а максимални рок, уколико дужник нуди минималну стопу, скраћен је од 5 на 2 године. Даљим изменама онемогућује се досада могуће стално одлагање плаћања, нарочито од стране пољопривредних дужника.

— Према извештају ликвидатора Швајцарске дисконтне банке у Женеви, чије је санирање 1933 било без успеха, извршена је даља продаја некретнина у вредности 17 мил. фр. од чега је употребљено 10.5 мил. на смањење хипотекарног дуга, који сада износи 36 мил, а остала ликвидна средства од 5.7 мил. употребиће се на отплату непокривених поверилаца, „којих има 74.000. Према стању крајем 1936 год. износи још нереализована актива 99 мил. од чега отпада 40 мил. на заложнице, 1.6 мил. на менична ПО O a a 58 на осталу активу.

а ет Улози Ha. штедњу: износили су.код свију талијан-

ских банака и штедионица крајем 1936 61:/,. милијарду, а 10 фебруара ове године повећали су се на 74 милијарде. — Број чековних рачуна у Поштанској штедионици

био је 28 фебруара о: г: 26.383 према 26.812 и 26.283 на Крају два претходна месеца. Улози на чековним рачунима показују“ пораст "према претходним "месецима и износе 1,49 милијарде“ према“ 1,45' милијарди“ и 146 милијарди динара. Исти: је. случај "са улозима на штедњу, који су се попели са 982 мил. 'на' "крају децембра преко 1 милијарде на 1.088 мил; дин. ва крају "фебруара о. г. Чековни промет је у фебруару: непромењен према претходном месецу са 6,1 милијарде а пада према децембру када је изнео 6,8 милијар“ дисдин; На:промет:-без. готовине отпада 8,45" Ми ард 56,52%, исто: толико "као: претходне: недеље: :