Народно благостање

13. март. 49371) | ____

— upravni odbor Banke za međunarodnć obračune ižabrao je 8 o. m; jednoglasno Otto Niemayera, . člana: direktoriшта Engleske "banke та ртегзед ка upravnog. odbora 12; ту те ri. velike talijanske. banke koje stole род. kontrolom Instituta za obnovu (Banca Commerciale, Credito Italiano i Banca 4! Кота) neće isplaćivati.ni OVe- godine: dividendu, nego će prihode; koji, su se: povećali, upotrebiti. Za, „povećanje. Te: zervnog fonda. Код. ova. tri. zavoda Ва и se ulozi:u prošloi godini .za.2 milijarde ПЕК : ~ NL LI.

— Крајем 1936 износе. улози. на штедњу У: у Румунији 7,6 милијарди код банака. и 87 код Поштанске штедиони: це и других. EU :

JAVNE FINANSIJE.

— Projekat budžeta Savske banovine za” 1937 |38 predviđa 297,923.883 dinara rashoda. Povećanje ПН tekućoj godini iznosi 46,046.132.— din.

— Predlog budžeta opštine LO NO za 1937/36 2. iznosi 10,3 mil. din. i veći je od sadanjeg za 0,86 mil. din. Povećani su neki trošarinski stavovi.

_ Nemačka konverziona kasa za inostrane dugove izdala je 3%-tne dolarske obveznice radi otplate kamata na dolarske zajmove, čiji je rok dospeća bio od 1. jula 1934 до 31 decembra 1936. i na ostale koji su potpali pod moratorijum plaćanja.

— Prvi otkupi zlata francuske Narodne banke od 8 o. m. prema novim odredbama, 1. j. po dnevnom kursu i bez legitimisanja ponuđača obavljeni su po kursu od 24. 509.5 fr. od 1 kg. Prema otkupnoj ceni DI devalvacije to znači роуесапје од 44.6%. i

— Преговори о регулисању мексиканских иностраних дугова наишли су на велике потешкоће, јер је мексиканска влада поставила захтев, да се зајам жељезница истовремено регулише са државним, што је банкарска група одбила. Овакав захтев владе је по Њујорк Тајмсу постављен зато што Мексико не би могао закључити нови инострани зајам док се не регулише. жељезнички зајам.

— Берзанска вредност грчких иностраних зајмова опала је у 1936 на 29% номиналне вредности, према 74.2% у 1929, а унутрашњих, без зајма од 300: мил.-из 1929 год, износила је у 1936 55.6% према 78.5% у 1929. Данашња реална вредност ових папира износи 27.483 мил. др. од номиналних 64.818 мил. Рентабилитет према берзанском курсу износи 7.4%, а према. номинали 3.1%.

ЗАОВЕАСАЈ

— Чехословачка ће још ове године проширити своју слободну зону У хамбуршкој луци за 200 м. и подићи ново складиште од око 4.000 кв. метара.

— Број ново регистрованих аутомобила порастао је у Француској од 146.364 у 1935 на 183.745 y 1936, од чега је било 127:483 односно" 163.026' ПА ти 18 931 оде 20. 15 И GyTOMOGH

RRA 1 KONJUNKTURA ·

, — Prema službenim ODO nj, u februaru. | [а Li je u _ Сбаџој „zemlji 14 stečajeva . Ој prinudnih. poravnanja. „U četyrtom tromesečju. :prošle.. godine, bilo. је: 34 stečaja. та.:5 više nego. u istom, vremenu. 1935, ali. je ukupan. broj za.cela godinu , mani 72..7 4 iznosi ;196., Код рипидић рогаупапја obrnut „je.. „slučaj. Ona su ве ртепта. “odgovarajućem: -tromesečju 1985 smanjila. та. 10 ај зе, Ово гора та сета = 0 povećao. za; 14. na: 197.. Бери МАЧАКА те ПАЈЕ

~ = Код: И он па о :de u НЕ aru о. Е. 82.061. osiguranih „radnika :i nameštenika (49.314

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 171 Tnuških: 1:32.747 :žerniskih), više za 5.510 nego u istom mesecu prošle godine. Prosečna osigurana nadnica ie iznosila 22,34 din:; više:za 0,16 ·d.,. a ukupna. dnevna zarada 1,83: mil., više Za 0,14 -mil.; din. ':Bolovalo је 9.767. osiguranika, više: za 400. i u: Prošle godine. osnovana: su. u našoj :zemlji 44 akсјопатака društva: sa kapitalom 04 1529 ти. d. prema 35 sa: 406 mil. u 1985 g., a- povećala kapital 34 sa 202,8 mil. ртета 19. sa 102,7 nill: :d. 'Nije dostignut nivo.i iz 1930 g. јад <8 оспоуапа 82 за 2710 ти. - а povećala 88 за: 351,6 пи а kapitala, ali je“ investiciona delatnost veća 907 опе та“ poslednjih pet godina. : O "Снажан полет привреде у Холандској Индији проузроковао | је велику. потражњу памучног предива, која не "може да (се покрије једино увозом из Холандије, па је дозвољен увоз ове робе: и“ из Енглеске и Јапана. | У привредној дебати швајцарског Савезног већа изнета су четири актуелна проблема, којима се има посветити највећа пажња, и то: ликвидности новца, спољној трговини, образовању цена и јавним радовима. На њих је предвиђено 550 мил. фр. Ликвидност новца потиче великим делом од поверења иностранства у швајцарску валуту, и влада ће предузети све што буде потребно, да се ово поверење и надаље очува. Стога се не могу прихватити предлози са разних страна, да се конфискују немачки депозити. Односно трговинске политике Швајцарска не жели више да чини уступке у погледу цена клириншким земљама у виду додатака на своје извозне цене и настоји да упути свој извоз на нова тржишта.

TURIZAM

— Oisek za turizam Ministarstva trgovine i industirije će izdavati povremeni bilten, koji će sadržati такопзке ртоpise, službene .raspise, strana i domaća saopštenja o tiurizmu. »Saopštenjia« su u prvom redu namenjena mesnim, sreskim i banovinskim turističkim odborima.

ШТРАЈКОВИ

— izmedu radnika i dprave fabrike papira u Vevču, Gorični i Medvedi došlo je do sporazuma povodom štraika zbog 10%-tnog sniženja nadnića. Posredstvom bana radnici su Dr na sniženije od 7:15.

— Između gradske plinare u Splitu i njenih radnika sklopljen je kolektivni ugovor, koji predviđa nagradu od 5 din. po satu za obične i 6,5 d. za kvalifikovane radnike.

— Prestao je štrajk radnika u fabrici „Hromos” u Samoboru. Sklopljen je kolektivni ugovor. Nadnice su povećane za 0,25 do 1 din. na sat.

RAZNO

DO Sea Na, ере пара Магодпе Банке ibn ano. је Ма novih. članova. Upravnog odbora i to g..g:: Miroslav Kulmer, d-r..Melko. Čingrija, Andrija Radović, Toma Popović, d-r Svetislav Šumanović, d-r Ferdinand Gramberg, d-r Vlada T. Marković, Milan L. Milić, Aleksandar Jovanović—— Resavac, Vlada Tedkarević; Pjubomir Mihajlović, Ivan Ausenik, d-r Velimir ”Stoiković i Kosta Dimitrijević. U nadzornom odbo0 n U gog. 'Tlija Đukanović i Zafir Stanković.

| POSLOVNOG SVETA.

5 _Zborovi 'altcionarskih društava

== 2214 статћ —= Trgopromet: d.-d..-Sl Požega (redovan); == Mlinsko industrijskc-i trgovačko d: d. Slav. Požega CJ

--18.:mart.:=: Publicitas d. d.; Zagreb (redovan).

290 mart. =>=-»Vital«. d. 'd.. tvornica hranivih sredstava,

Zo (redovan). — Hinka Franka Sinovi d. d. u Zagrebu