Народно благостање

Страна 172

(redovan). — »Helios« industrijsko i trgovačko d. d., Zagreb (redovan). — Tipografija d. d., Zagreb (redovan). — »Margit« parni mlin d. d., Subotica (redovan).

21. mart. — Prirodno lečilište d. d. u Vršcu (redovan). — Šumetlica d. d. za podizanie turizma, Nova Gradiška (redovan). 22. mart. — Polioprivredno d. d. u Zagrebu (redovan). — Vinogradarsko i poljoprivredno d. d., Zagreb (redovan).

23. marf. — »Jugoslaviia« otpremničko d. d., Sisak (redovan). — Trnjanska parna ciglana·na dionice u Zagrebu (redovan). |

24. mart. — Interreklam d. d., Zagreb (redovan). — Ja vna skladišta d. d. u Sisku (redovan). — »Drava« d. d. za proizvodnju žigica u Osijeku (redovan). — Herman Deneš i komp., veleskladište staklenih ploča, Zagreb (redovan). — Čehoslovački narodni dom d. d. u Zagrebu (redovan). — Komercijalna banka d. d. u Zagrebu (redovan).

25. mart. — Drvorezbarska tvornica Vrbavsko d. d., Za-

greb (redovan). — Jugosl. krznarska industrija a. d. Inđija (redovan). 26. mart. — Banka dalmata diskonto, Zara (redovan). 27. mart. — »Kamendin« d. d. za proizvodniu seruma u

Novom Sadu (redovan). 28. mart. — Banka Raška a. d. u Raškoj (redovan).

31. mart. — Mana d. d. u Zagrebu (redovan). —. Braća Karneluti d. d., građevno poduzeće, Zagreb (redovan).

6. april. — Skladište i otpremničko d. d. u Zagrebu (redovan).

10. april. — Parna pivara, Fabrika slada i kvasca Mih.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ ___-- Бр. 11

I. Kosovljanina a. d. Jagodina (redovan). — General Refractoris jugoslovensko a. d., iz Beograda (redovan).

11. april. — Bajino Baštanska industriska banka u BaJinoi Bašti (redovan). — Trgovačko-privredna banka-a. d. u Sokobanii (redovan). —. Društvo za vazdušni saobraćaj a. а. »Aeroput« u Beogradu (redovan). — Kladovska banka a. d., Kladovo (redovan). — Gornijo-resavska privredna banka a. d. Despotovac (redovan). — Kreditna banka »Kosovo« а. d., Gnjilane (redovan). — Požarevačko rudarsko društvo »Klenovnik« a. d. Požarevac (redovan). — Savska banka a. d. u Beogradu (redovan). — Srpska kreditna banka a. d. u Beogradu (redovan). — ZŽanatska banka Krali. Jugoslavije a. d. u Beogradu (redovan). — Dunavska banka, Beograd (redovan).

15. april. — Kragujevačka palilulska banka a. d., Kragujevac (redovan). _ 18. april. — Čačanska zadruga a. d. u Čačku (redovan). — Surdulička prometna banka u Surdulici (redovan).

21. april. — Stanišička štedionica a. d. u Stanišiću (redovan). 24. april. — »Hemikos« Fabrika hemijskih proizvoda

a. d. u Beogradu (redovan).

25. april. — Skoplianska izvozna banka, Skoplje (redovan). Trgovački registar

Bosanska industrijalna. i trgovačka banka d. d. u Beogradu,. upis .člana upravnog odbora г. Josipa Nariala. »Krndila« gospodarska i šumska industriia d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog. odbora z. g. Adamovića Ivana 17 Vukovara i ing. Rora Petra iz Našica.

КОЊУНКТУРА

STANIE NARODNE BANKE NA DAN 8 MARTA 1937 GOD.

Posle dužeg vremena prvi put padaju devize koje ne ulaze u podlogu za 36,7 mil. na 656,7 mil. din. Jedan deo je verovatno pretvoren u zlato, koje ie poraslo u kasama za 6,6 mil. na ukupno 1.648,7 mil. a drugi deo je upotreblien za plaćania u inostranstvu. Povećanje razne aktive za 30 mil. na 888.3 mil. din. skoro u celosti je paralisalo pad deviza koje ne ulaze u podlogu. Ovoliki porast može imati dva razloga. Ili ie Narodna banka otkupila klirinška potraživanja naših izvoznika, ili je Ilombardovala neke hartiie od vrednosti, koje po Zakonu o Narodnoi banci ne mogu da se Кпј е па гасип zaimova na zaloge. Ponuda klirinških čekova na marke bila je ogromna, a nije nemogućno da je Narodna banka kupila nešto. Svakako 30 mil. din. nije mogla kupiti u iednoj nedelii tako da osfaje druga alternativa, lombard hartiia od vredđnosti i to verovatno blagajničkih zapisa Ministarstva finansija. Zaimovi su porasli za svega 1,5 mil. din. na 1.697,1 mil. Zaimovi po eskoniu su porasli za 3,5 mil., dok su se oni na zaloge smaniili za 2 mil. din. |

Obaveze po viđeniu povećale su se za 34,8 mil. na 1,944,1. Žiro računi su u porastu za 46,7 mil. dok su potraživanja države i razni računi opali za ukupno 12 mil. din. Razna pasiva je pala za 50 mil. din. Otkako Ministarstvo finansija emituje blagajničke zapise, Narodna banka je prestala da emituje svoje zapise. Česte i velike promene po ovom računu dakle moraiu imati drugi razlog; najverovatnije je da su prouzrokovane pasivnim Kklirinzima. Smanjenje ove pozicije za 90 mil. din. značilo bi, ako jie naša pretpostavka tačha, da su uplate naših uvoznika na klirinške račune zemalja, sa kojima

smo pasivni, premašili. isplate izvoznicima u te zemlje za 50 mil. din.

Saldo svih promena. daje povećanie opticaja novčamica za 12,9 mil. na 5.359,4 mil. din. Povećanje bi bilo ioš veće da jedan deo isplata nile izvršen kovanim novcem što se vidi iz зтапјепја njegovog stoka, za 5 mil. na 378 mil. din. Opticaj i obaveze po viđenjiu povećali su se za 47,7 mil. na 7,303,5 mil. din. Pokriće se iz neđelie u nedeliu smanjuje, i iznosi 29%! a zlatom и Казата 28,42%.

(Vidi tablicu na sledećoj strani).

Београдска берза ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Извештајна недеља. од 5: до 11-111-37.

Интересантно је развиће обрта на београдској ефектној берзи прва два месеца о. г. упоређено са истим раздобљем претходне године. У јануару 1986 године укупан обрт у ефектима износио је округло 15 милиона динара, од чега-12,5 'промпт а 2,5 термин. У јануару 0. г. обрт је износио округло 14 милиона динара, од чега 12,5 промпт и 1,5 термин. Јануар: у 1937 години је нешто слабији, чињеница на коју смо ми своједобно указивали, сматрајући да је-то мртвило, како се оно. назвало, једна пролазна појава. Фебруар 1937 године је био потпуно револуционаран, како у. погледу. курсева тако и у погледу обрта. Док је у истом месецу 1986 године укупан обрт био 16,5 милиона (11,2: промпт и 5,1 термини) дотле је ове год. има обрт:од 28,5 милиона и то: 25,5. промпт.и 3,1 термин.