Народно благостање

Страна 182

istaleške borbe, iako: prvobitno njima taj zadatak nije bio na- =menjen. Od ustanova za opšte unapređenje privrede i save„i odavnih tela vlada u privrednim pitanjima, komore su po:"stale. krovne organizacije prinudnih udruženja pojedinih pri“vrednih redova. Vrlo interesantno i poučno je posmatrati, ka"Ко је до [ова došlo. Naš urednik je u članku »Od esnafa pre“ко srednjeg staleža do političke огсаштасјје« и br. 37 od

1936 g. analizirao razvitak staleških organizacija i ukazao je

"па ogromnu važnost načina izbora komorskih većnika, u pri- . ~ nudnim udruženjima, koji je u stvari doveo do staleškog ra·zvitka komora. Prinudna udruženja, čisto staleškog porekla :i:mentaliteta stavljena su Zakonom pod nadzor komora, dok – „su faktično postala njihovi gospodari. Ono što zakonodavac

nije hteo postalo je stvarnost, jer se način organizacije pokazao jači od slova zakona. Poljoprivrednim. komorama zakoподамас је stavio u dužnost zaštitu staleža ali im nije dao sta-

·Ješku organizaciju. One su bez organizovanog naslona u tom :redu čije interese imaju da zaštite.

"Što se kod komora po Zakonu o radnjama desilo silom organizacionog principa, možda će se desiti kod poljopri-

“vrednih komora u obrnutom pravcu. Nemajući potporu svog organizovanog staleža Poljoprivredne komore mogu da Dpo-

stanu sve, samo ne staleške organizacije. One neće biti spo-

sobne, da budu protivteža čisto staleško organizovanih dru: gih privrednih komora.

Još važnije za budući razvitak poljoprivrednih komora

' jeste izbor većnika. Po predlogu Uredbe od juna prošle godi-

ne poljoprivrednici aktivnim pravom glasa imali su da bi-

стајни Котогзке većnike neposredno i tajno. Mi smo tu od-

redbu pozdravili u članku »Sumrak srednje-staleške diktature

"ili na putu ka poljoprivrednim komorama« u br. 47 od prošle · god. kao napredak prema zakonskom predlogu od 1930 god.,

koji je predvideo izbor preko opštinskih veća. Sadašnja Uredba se međutim vraća u toj tačci na pomenuti zakonski

== ргед! ог. Izbor komorskih većnika vrši izborno telo, koje se -sastoji od 50 članova u svakom srezu. Odbori opština i gra„dova na području jednog sreza izabraće od poljoprivrednika = Roji imaju pravo da budu birani za većnika komore, onoliko “članova u izborno telo koliko iznosi odnos katastarskog či: stog prihoda dotične opštine, odnosno grada, prema kata:

starskom prihodu sreza. Opštinsko veće se sastoji iz. pripadnika raznih privred-

-nih Tedova. Ono se bira po političkom kriterijumu. 'Njegova "većina, koja će biti merodavna za sastav izbornog tela ko-

morskih većnika, pripada jednoj političkoj partiji. Prema tome' će i izborno telo biti sastavljeno od pripadnika te partije. U gore pomenutom članku smo već istakli da se partijsko- politička disciplina pokazala kod nas jača od staleških

| interesa, naročito u pitanjima koja se tiču najmnogobrojini-

jeg reda, polioprivrednika. U poljoprivrednim komorama se ta praksa verovatno neće menjati. Poljoprivredne komore na taj način će postati instrumenat partijske politike. Zadatak zaštite interesa poljoprivrednika će. biti podređen političkim Ci-

ljevima. vladajuće partije. U poljoprivrednoj politici i zastu-,

panju staleških interesa poljoprivrednika, komore će na taj način biti ograničene, jer će u zaštiti interesa poljoprivrednika moći ići samo tako daleko, koliko to odgovara interesima vladajuće partije. Staleške komore ostalih privrednih redova i u

:tom. pogledu su u mnogo zavidnijem položaju. Politički uti-

caj na.njihov sastav i rad gotovo је isključen. Izbor većnika komora vrše prinudna udruženja, koja su sastavljena po, na„čelu stručne pripadnosti. Kako u struci ima: pristalica raznih političkih grupa, nile verovatno da bi poli interes· mogao da pobedi staleški. ; 5 Kako Uredba nije zadovoljavajuća о se па пјепе su-

štine, tako ima i zamerki formalne prirode. U čl. 3 gde se

DO OBaKO 1 мил. |

_НКРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____________Бр 42

govori o zadatcima komora u 14 tačaka, mogu se ovi Dodeliti na sledeće grupe koje se odnose: na proučavanje poljoprivredno-političkih i privredno- političkih pitania i metoda

· tog rada, na savetodavnu delatnost nadležnih, na zaštitu i za-

stupanje interesa poljoprivrede i na sarađivanje sa drugim pri-

- vrednim organizacijama... Umesto da su tačke poređane meto-

dološki ispravno prema pripadnosti pojedinim većim grupama,

'one su ispreturane, tako da se između takvih koje se odnose

na proučavanje pojedinih pitanja nalaze i takve koje govore o savetodavnoj delatnosti komora i o zadatku zaštite i unapređenja poljoprivrede. Posledica tog metodološki neispravnog ređanja su ponavljanja i nepotrebna opširnost. Do ponavljanja dolazi se i u poglavliu koje govori o odnosima komora prema državnim i samoupravnim vlastima. Tu je po drugi put predviđeno da su komore dužne blagovremeno poslati ministarstvima i banovinama tražene podatke, iako je to predviđeno među zadatcima.

Zadatak ovog napisa je rasvetljavanje problematike, koja se odnosi na rad komore o zaštiti poljoprivrede, dakle na staleške ciljeve. Nismo dodirnuli problem preduslova rada Коmora za unapređenje poljoprivrede, kako ih je dala Uredba. Na taj problem ćemo se vratiti.

|- U | | ___ K(D____T Државни приходи у јануару

Државне финансје у месецу били су 750.18 мил.

јануару дин. — непуних 183% мање

- но што је буџетом било

предвиђено. До тога је до-

шло услед смањења вишка прихода већег броја државних

привредних предузећа. По групама приходи су се овако кретали:

Предвиђ. Оствар. += или—%

МИЛ. ДИН. Непосредни порези 191.5 151.3 —— 2] Посредни порези 214.0 225.5 <= 05: Монополи 168.0 154.0 — 5.6 Државна привреда 280.9 215.8 — 25.0

Поред државне привреде, овога пута, после дужег времена, знатно су подбацили и непосредни порези што је последица престанка притицања прихода од монопола. Иако управа монопола не објављује податке о кретању својих продаја ипак се може закључити да је подбацивање прихода последица смањења потрошње дувана. То потврђује и врло активна препацанда монополске управе за повећање потрошње.

Расходи у јануару извршени су за 808.0 мил. дин, од чега 7.08 мил. дин. отпада на неисплаћене обавезе. Према буџетском предвиђању расходи су извршени са непуних 94%. Од ефективно исплаћене суме издато је на личне расходе 407.59 мил. дин. или 50.8%. 25% свих личних расхода отишло је на пензије.

Упоређењем расхода и прихода види се да је ја

| нуар. месец завршен са дефицитом од 50.78 мил. дин. Пре-

ма томе, јануар би у текућој буџетској години био први

· дефицитарни месец.

Тим он ипак није донео знатније погоршање резултата за период април-јануар (10 месеци). У томе пе-

"риоду државни приходи и даље показују врло добро ста-

ње: 8.480.2 мил. дин. или 1.5% мање но што је за исто време буџетом било предвиђено. Структура прихода из-

Предвиђ. Оствар. + или— %