Народно благостање

Пиј

S 20, mapr 1937.

== Рудници i : 216. 0. 21.9 = 1.9

; . Ha горњег прегледа BH/IHMO. да се фискални приходи __држе_ знатно боље од оних државних привредних предузе"ћа. Осим железница приходи свих осталих грана подбацу| Ју. Смањење прихода од пошта, телеграфа и телефона има _ дубоких узрока у техничком стању ових инструмената са: обраћаја, које онемогућује рационално коришћење постојећег капацитета. Приход од шума и рудника, пак, има изгледа за повећање пошто оба артикла имају сада врло добру коњунктуру. То потврђују и последње лицитације о продаји дрвета и давању у закуп продаје угља из државних рудника. Међу фискалним приходима пак, боље се држе посредни него непосредни порези. Велико повећање прихода од царина долази углавном услед пораста увоза готових фабриката, највише производних сретстава.

| Супротно приходу код расхода постоји много већа несразмера између предвиђања и извршења. Од 8.002.92 мил. дин, колико је било предвиђено, извршено је 7.687.7 мил. дин. или 89.3% (заједно са неисплаћеним обавезама у износу од 182.21 мил. дин.). Од ефективно исплаћене суме на личне расходе утрошено је 4.111.99 мил. дин. или 54.7%. Према досадањем развоју овај проценат се повећао те је размера између личних и материјалних расхода понова почела да се погоршава. Томе је углавном допринело повећање издатака на пензије. На крају десетог месеца текуће буџетске године издаци на пензије показују 11.04% више но што је за исто време буџетом било предвиђено. Према 831.03 мил. дин. предвиђених расходи на пензије изнели су 922.75. Ако изузмемо руднике код којих се у "овоме периоду показују већи расходи но што је буџетом било предвиђено, онда су пензије једина партија која гута преко предвиђеног износа. Код свих осталих парти_ ја државних расхода проценат извршења креће се од 5.6 "до 99%, најчешће између 70 и 90%. Кад бисмо у овим партијама могли издвојити само материјалне расходе, про"ценат извршења био би далеко неповољнији.

__ Приходи за 10 месеци буџетске године 1936/37, у поређењу с истим периодом 1935/36, већи су за 322.47 мил. дин. Целокупно повећање отпада на фискалне при"ходе. Приход од непосредних пореза повећао се за 166.6 "мил. дин, а од посредних за 141.5 мил. дин. Расходи су се у истом периоду повећали свега за 66.65 мил. дин. У из"вршењу расхода, међутим, постоји велика неједнакост. Према 'буџетској 1985, 86 највише су повећани расходи на војску и морнарицу (за 308.79 мил. дин.), затим на инве„стиције у поштанско-телеграфско-телефонском саобраћају -за 362 мил. дин. Највеће смањење пак, постигнуто је код државних дугова. — за 211.47 мил. дин. |

Упоређењем прихода и расхода за 10 месеци добија ce вишак од 792.44 мил. дин. који је употребљен на неплаата обавезе и ванрене издатке.

АЕ

·Егапсизкт раатепај газргау-

~ оашепа ан bezizglednabor- lia ovih dana o zakonskom

ba Francuske protiv visokih predlogu, koji ima da one-

cena =. товиа svako neopravdano dizanje cena. Zakon ima da bude samo proširenje. onog: od 197 avgusta 1936, koji je zabranjivao neopravdano dizanie cena 'u trgovini na malo. Sadašnji projekat obuhvata sve Vrste

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 183

'kupoprodaja, pa i one koje obavlja proizvođač sa vlastitim

proizvodima. Izuzeti su samo proizvođači poljoprivrednih proizvoda. Projekat obuhvata podizanje cena artikala za opštu upotrebu, životnih namirnica i nužnih usluga. Njihovo poskupljenje smatraće se neopravdanim kad god nije prouzrokovano porastom cena sirovina i povećanjem. socijalnih opterećenja. Predviđene su stroge kazne i specijalni sudovi. Rok važenja zakona je šest meseci.

Francuska se nosi sa problemom cena još od pre dolaska g. Bluma na vladu. Problem je pooštren poznatim Виmovim reformama: podizanjem nadnica, skraćenjem radnog vremena na 40 časova nedelino, uvođenjem plaćenog odmora i povećanjem socijalnih dažbina. Iznos povećanja Do гаčunu Ministra privrede g. Spinasa je oko 58%, što čini prosečno povećanje proizvodnih troškova industrije za okruglo 30%. Dalje na skok cena su uticale sama devalvacija, i povećanje novčaničnog opticaja u većem obimu по što se povećao volumen proizvodnje. Ovo su samo glavni momenti koji su uticali da indeks cena na veliko u Francuskoj poraste za 45%, a indeks na malo za 25%.

Obrazlažući zakonski predlog: g. Spinas je izjavio da je sadašnji nivo cena u ravnoteži sa svetskim i da zakon ima za cilj da ne dozvoli prekoračenje toga stanja. -

Na drugoj strani pak skakanje cena pretilo. je da neutrališe sav efekat povišenja nadnica, koje je vlada izvojevala radništvu socijalnim zakonodavstvom. Tim bi i vladina politika dizanja kupovne snage naroda bila izigrana. Povećanje cena na veliko već je za 15% veće nego je to opravdano soOcijalnom politikom Blumovom ali se višak pravda ostalim faktorima poskupljenia. S tim, međutim, još nije došla u opasnost celokupna realna vrednost povećanja radničke nadnice, jer su za ovu merodavne cene na malo, koje su skočile samo za 25%.

Ostaje sada pitanje šta novi zakon ima da menja, kad je za ispitivanje opravdanosti cena predvideo stanje od 1. juna

· plus povećanje na osnovu socijalnih mera i poskupljenje siro-

vina. Pošto je sadašnje stanje cena na veliko rezultat uzroka, koje i sam zakon smatra opravdanim, to bi ono ostalo nepromenjeno. Što se tiče cena na malo ovima će i zakon morati da dozvoli skakanje sve dok se ne prilagode onim. na veliko.

Francuska ovim zakonom uvodi politiku kontrole cena. Taj veliki pothvat zahteva široku organizaciju privrede. Zakon, međutim, to hoće da savlada samo obrazovanjem sudova ad hok. Francuska ni za vreme Svetskog rata nije mogla da

spreči neopravdana skakanja cena, iako je raspolagala daleko -

većom organizacijom.

- У раздобљу кад су све држаИнтересантна реформа

ве прожете тежњом да се у: закона о акционарским нифицира законодавство о друштвима у Немачкој акционарским друштвима као

баннннннакнеиеа аса И трговачко законодавство, у:

опште, појављује се у Немачкој у погледу акционарског

друштва (и друштва с ограниченим јемством) једно потпуно изоловано гледиште, које је потпуно противположено принципима акционарског 1 права у целоме свету. Акционарско друштво није без замерке, напротив, оно је у свом дугом животу еволуирало као и свака друга установа, па делимично и дегенерисало. Међ главним за: меркама које критика чини функционирању акционарског друштва налази се свакако она, што је демократско уређење акционарског друштва постало потпуно номинално јер је наступила диктатура мањине уз потпуну немоћност вели-

«ог броја обично ситних акционара. Највећи мислиоци у

овој материји годинама се труде да пронађу начин за за-

штиту права мањине, т.ј. мањине на зборовима, пошто је