Народно благостање

}h

Crpana 198

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр 03

Naš izvoz za ovo vreme izneo dje jedva 10.000 vagona, od сеga nekoliko hiljada otpada na podmirenja nemačkog, francuskog i italijanskog kontingenta. Ostala izvezena količina otišla je za devize, i to najvećim delom u Austriju. Za kupovanje kukuruza za devize u našoj zemlji Austrila. je našla račun u podvoznim refakcijama,. koje nije uživao rumunski kukuruz. Količine našeg kukuruza prodate za devize u ostalim relacijama bile su za ovo vreme vrlo male. Prema. ovome, glavni deo izvoznog viška kukuruza ostao je za proleće ti. za vreme kada će na kontinent početi da stiže i nova argentinska roba. Stoga se sada postavlja pitanje, kakvi su izgledi za naš izvoz kukuruza u ostatku izvozne Катрапје i da li je oportuno i dalie ostati kod OI o zabrani izvoza sem za devize.

Izvozna kampanja u Argentini počinje 1 aprila. U maju mesecu argentinska roba već se pojavljuje na evropskom tr-

žištu, sem u kišnim godinama, kada prevelika vlaga pokvari

kvalitet pa je potrebno duže veštačko sušenje. Ove godine nije taj slučaj. Vreme u Argentini vrlo je povolino i kvalitet kukuruza ceni se kao odličan. Što se tiče prinosa, procene su vrlo različite, ali se sve slažu u tome da će Argentina ove godine imati rekordnu berbu pa, prema tome, i rekordan izvozni višak: od 900.000—1.200.000 vagona. Plasman ovako velikog izvoznog viška pretstavlia za Argentinu ozbiljan problem. Nade u izvoz velikih količina u S. A. D. izgleda da se neće ostvariti, jer su Amerikanci jedan deo manjka u kukuruzu pokrili pšenicom lošijeg kvaliteta. Iz toga izlazi da će naiveći deo argentinskog kukuruza morati da bude upućen na evropsko tržište, čili se prosečni godišnji uvoz poslednjih godina Kreće oko 600—700.000 vagona. Prema tome, samo ponuda argentinskog kukuruza biće veća od evropske tražnje., Time će podunavske zemlie — izvoznice kukuruza doći ponova u položaji, da vode borbu oko plasmana. A onda neće moći stavljati uslov da se kukuruz izvozi samo za devize već će biti srećne da ga uopšte mogu izvesti. Zato se:za nas ovoga momenta postavlia pitanje forsiranja izvoza u toku meseca aprila, dok se ne bude pojavila efektivna argentiiska roba. Za ovo govore i razlozi kvaliteta, jer, usled nepovolinih vetrova, kukuruz ima još dosta vlage te bez oštećenja ne može da izdrži duže lagerovanje. Da bi se to: omogućilo trebalo bi povući rešenje o zabrani izvoza sem za devize, tako da bi se izvoz mogao VIšiti u sve relacije, gde bi se našla mogućnost plasmana. Devizno-politički razlog, koji bi i dalie dovodio u pitanje izvoz, ne bi mogao da bude više meritoran već i iz razloga prilične saturiranosti devizama. Ukoliko bi se i dalie na njemu insistiralo mogao bi da bude doveden u pitanje izvoz, a to bi, nema sumnje, nanelo znatne štete narodnoj privredi i Smanji kupovnu snagu polioprivrednika. Bpoj sanocmeHHx y jaHyapy,a Повољно кретање запосле- понекад и у фебруару пал:

ности у јануару 0. г. не на минимум, због престанка сезонских радова. За последњих 8 година просечни број осигураних радника и намештеника код Сузора је у јануару мањи за 23.000 до 45.000 него у децембру прегходне године. Највећа је разлика била у јануару 1981 г. (за 44750), а најмања у јануару прошле године (за 23.109). Такође је у јануару о. г. број запослених мањи од онога У децембру прошле године за 38.534, али је, ипак, у јануару о. г. број осигураних, који је износио 596,965, већи од онога у истом месецу свих година од увођења осигурања у 1923 г. Према истом месецу прошле године број је већи за 48.656 или 8,87%, од најнижег у јануару 1933

г. за 114.516 или 19%, а од максимума у 1980 г. за 13.590

или 2%. Пораст је већи код мушких него код женских

(37.560 или 9,68 према 11.096 или 6,92%). Као и ранијих месеци највећи је пораст код београдског (за 8.698), љубљанског (за 6.856) и загребачког уреда (за 5.398), и у процентима код: сарајевског (за 19,5%) и нишког (за 15,36%). Јавни радови, па мањим делом и грађевинска делатност настављени су и у овом месецу, те је број осигураних код грађења путева и железница већи за 5.902 или 41,88% него у истом месецу прошле године, а код градњи над земљом за 4013 или 42,68%. Највећи полет је, као и ранијих месеци, у текстилној индустрији (7456 нових радника). и код грађења превозних сретстава (за 35,74% BHше). Поред новчаних завода, показују сезонско смањење

(броја запослених индустрија хартије (за 400 или 8,75%)

и шумско-пиланска (за 528 или 1,27%). Према томе, може се констатовати да је иу јануару 0. г. развој наше привреде био врло повољан, што показују и други подаци Народне банке и др).

| Просечна осигурана надница је износила 21,78 дин. и већа је од оне у јануару пр. год. за 0,33 дин.; пад који је наступио у новембру и децембру, заустављен је у јануару, јер је просечна надница остала непромењена. Повећала се и укупна месечна зарада за 31,1 мил. дин. или 10,8%, на 324,6 мил. Са надницом до 8 дин. било је 88.820: до 24 дин. 270.620, и преко 48 д. 71.425.

EEEE — — Svetska privreda nalazi se od 19838 u stalnom usponu. Važan faktor ovog oporavljanja bile su niske cene osnovnih siroOvina, čije su se zalihe povećavale i u godinama krize, kad je proizvodnja bila smanjena. A ona se smanjila ne samo stihijski, usled krize, nego i organizovano, raznim ograničenjima koja su preduzeli proizvođači. Tražnja, koja od 1938 raste, učinila je da je popustio pritisak velikih zaliha na cene. U takvoj situaciji normalno ie da cene počnu da se postepeno dižu.

Ako je normalno da cene u konjunkturi skaču, tempo tog skoka može da bude abnormalan, a to se događa poslednjih meseca, kao što pokazuje sledeća tabela:

Cene koče konjunkturu

220 2000 19-IH Razl.u %

Roba Valuta Mera 1935 1986 1937 7ароч!. 8. pšenica ћ. Тог. 100 ка. 315 5,065 882 = 74 kava а. 50, 7,62 11,50 1850 -= 56,5 pamuk pens libra 8,15 9,31 12,40 —+ 38,2 kaučuk | PO 5,25. 750 1294 -- #7%5 bakar T. SR tona 32— 4050 78— ++ 99,6 kalaj O i, 212.75 218,75 29750 E 392 cink O _; 12,60 1569 83,12 —~ 1111 olovo ИЕ МЕ 12,06. 16,75 3194 + 90,7

Cene nekoijih sirovina danas su već više nego 1999, i

rastu iz dana-· u. dan.. Kod ovakve. revolucije cena, ne vredi

više kalkulacija na osnovu. koje se. kapital još pre godinu dana mogao angažovati, ako. i sam ne bude sposoban da svojim kupcima povisi cene za isti pocenat za koji i on sam skuplje plaća sirovinu.

Ali tu se pokazuje razlika između monopolskih kapitaia, koji drže izvore sitovina u svojim rukama, i prerađivačke industrije која liferuje neposrednom potrošaču. I kad plaća skuplje sirovine, ona ne može da odmah i bez trzavica роја cene svojim artiklima.

„Kod današnjeg skoka cena nije са уз зато оуај monopol sirovina. Kod nekih sirovina, kao gvožđa i kaučuka, tehnički je nemoguće da se proizvodnja poveća za onoliko za koliko je narasla tražnja A ukoliko bi to i bilo moguće, posle svih perturbacija u syetskoi krizi, kapital je postao