Народно благостање

Страна 200

U svoje vreme saopštili sme Uredpu o Feniksu, zadržavajući svoji sud dok zainteresovani ne kažu svoju reč, jako smo već tada smatrali da je doneto rešenje једпо 04 пајпезгесп!jih. U međuvremenu je Savez osiguravajućih društava ргоtestvovao protiv prevaljivanja jednog dela gubitaka u premijskim rezervama Feniksa na leđa naših osiguravajućih društava ističući da osiguravajuća društva nisu u stanju da podnose to novo opterećenje, da ona nisu imala vezu sa poslovanjiem Feniksa i da nije pravo društvo Feniks povolinije tretirati od domaćih novčanih zavoda, kojima nije niko Dritekao u pomoć itd.

Društva iste struke mogu biti povezana zajedničkim

interesima koji se tiču cele struke, Rao što su odbrana protiv preteranih zahteva fiskusa, zaštita zajedničkih interesa protiv drugih stručnih grupa itd. To nikako ne znači da su ona DoOvezana poslovno a u najmaniu ruku znači da iedno jamči za drugo, da se gubitci jednog mogu prebaciti na drugo. Mogu nastati slučajevi u Кота će preduzeća iste struke pribeći dobrovolino u pomoć једпот ргедихеси Које зе nalazi u teškoćama. Ona to mogu činiti iz vlastitog interesa da bi sačuvala ugled svoje struke, u konkretnom slučaju, da bi sprečila nepoverenje u osiguranje. Ali takva odluka mora biti dobrovolina. Država ne bi trebala da bude veći čuvar ideja osiguranja, nego što su osiguravajuća društva sama. A Đogotovo se ne može pravdati, ako država protiv volie samin osiguravajućih društava spasava ideju osiguranja na njihov račun.

U ieanom beogradskom listu od 929 I o. g. »iz redoVa osiguranika Fenilcsa« izašao je članak u kojem se tvrdi da je doprinos osiguravajućih društava u stvari naknada izdataka Feniksa, nastalih usled preuzimanja portfelja drugih osiguravajućih društava u zemlji. A zašto je Feniks preuzeo .portieli tih društava? Svakako ne iz humanih, altruističkih razloga, nego Što. ije mislio da će to biti rentabilan posao. A za rđave odluke Feniksove direkcije ne mogu biti odgovorna ostala osiguravajuća društva. Uostalom, ti poslovi nisu bili valida jedini razlog sloma Feniksa, nego i mnogi drugi za koje je jeaino kriva odgovorna uprava. Feniksova.

Ako se već radilo o spasavanju Feniksovih osiguranika, koji su bez svoje krivice izgubili svoje uložene „рате i svoja ugovorena prava, onda ie morala država da snosi Štetu, jer osim Feniksove uprave mogla je ona biti jedino kriva propuštanjem mogućnosti kontrole. Nije pravo da se Feniksovi gubitci prevale na one, koji ne samo da nemaju nikakvu solidarnost s njim, nego naprotiv imaju samo uspomenu na nezdravu konkurenciju.

Меоргаудапо opterećenje osiguravajućih društava EFeniksovim gubitcima

У јеку кризе, кад је и код нас број запослених радника

Железничке карте, глав- | ни посао ваших јавних смањен скоро за једну пеберза рада тину, број пријављених не-

запослених преко наших јавних берза рада скоро се није променио. Остао је и даље врло мали. У 1980 г. се кретао од 6.000 до 12.000, 1982 г. од 10.000 до 23.000 и 1938 г. од 10.000 до 25.000. Па и поред таквих малих промена, са извесних страна су се хтели ови подаци претставити као тачни и као права слика незапослености код нас. Месечни билтен Међународнога бироа рада у Женеви доноси их jom увек. Берзама рада се користи само мали део оних који остају без посла. Али, иако је за последње четири године дошло до пораста броја запослених, ипак број оних који су се пријавили берзама рада као: незапослени не само што није смањен, него је напротив и порастао.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ 0 U

Просечни број пријављених кретао се месечно у 1934 г. од

10.000 до 29:000 и у 1985 г. од 10.600 до 30:000, и У прешло:

години од 12.000 до 34.000 лица, од којих су скоро девет десетина мушки.

Број пријављених код јавних берза рада је у стал ном порасту. У 1980 г. било их је у хиљадама: [930 г. 151; 1931 pr: 168: 1982 pb. 272: 1988: 309; 1934 ». 3175 1985 > 361 и 1986 г. 417. Последњих година забележена је необична појава да уз порст броја запослених расте и број оних који ce пријављују берзама као незапослени. Тачно је да повећање запослености може да апсорбује тек мањи део расположиве радне снаге у нашој земљи. Рапидно опадање исељавања радника ван државе, умањена могућност колонизације и упослења у пољопривреди у односу према ранијим годинама, чине да се повећава број сељака, који траже посла у варошима и ван пољопривреде. Али, ипак, пораст незапослености. није разлог повећаном броју пријављених код берза рада. То се види и из извештаја Централног одбора за посредовање рада, који је објављев у „Социјалном архиву“. У њему се каже да је пораст

пријава услед већег прилива радника, који су тражили

повлашћење железничке карте. У 1984 г. издато је 188.700 објава за пут тј. повлашћену вожњу на железницама, а

· 1935 г. 220.500. Такође и у прошлој години од новопријав-

љених преко 80% отпада на оне који су тражили издавање објаве за пут, а само 200» на тражење посредовања н помови. Уколико је живља грађевинска делатнсст у тилико је већи бро! и оних који се пријављују берзама рада.

Тако јавне берзе рада добијају све виш> функцију бироа за железничке повластице сезонских радника, којч се враћају кућама или иду у друга места датраже посао. Број оних који су се пријавили као сељаци попео се са 10.000 у 1932-38 г. на 60.000 у 1934 г. и 92.200 у 1985 г, а свакако да врло велик број сељака — сезонских радннка има и међу групом неквалификсваних радника, чији се број у 1984 и 1985 г. кретао око 111.300.

Према томе највећи део пријављених берзама рада јесу сељаци, који се враћају кући на крају грађевинске сезоне или се селе из једног места у друго за послом. Много мањи је број оних који траже помоћ и посредовање. Све је мањи број понуда за запослење преко берзе рада. 1930 г. понуђено је 56.720 места, 1932 г. 46.040, 1934 г. 30.540 и 1985 г. 28.700, а у прошлој број је и даље опадао. Такође је, скоро у истој мери, опао и број посредовања која су извршиле берзе рада (са 43.680 у 1931 г. на 24.200 У 1985 г.). Док су још 1934 г. берзе рада нашле посла за 14,9% пријављених, дотле је тај удео у прошлој години пао на 6,9%. МИ у извештају Средишње управе за посредовање рада признаје се да резултати нису утешни, па се каже да у овој години Управа сматра као свој главни задатак организацију посредовања рада, коју назива најтежим техничким проблемом своје службе.

Помоћ коју примају незапослени преко берзе рада није стална ни.знатна. За последњих шест година помоћ је примило 787.500 лица у износу од 66 мил. дин, просечно 84 дин.

Број лица која су примила помоћ био је највећи у 1983 г. (168.190), у 1934 г. је пао на 124.900, али се у 1985 г. попео на 131.800 и у 1936 г. на 148.600. Такође су повећаве и исплаћене помоћи са 11,8 мил. у 1934 г. на 12,4 мил. у 1935 и 15,2 мил. у 1986 г. |

Финансијско пословање није нимало повољније, него је било пре неколико година, о чему смо писали у чланпл „Наше јавне берзе рада не одговарају своме задатКу. (УБ. бр: + од 1985 T.). Лични су издаци велики, 3 и расхода почео се покривати сретствима из фондова ca Рио а оом наменом.