Народно благостање
10. април 1937.
Најкарактеристичнија појава је скок обрта у ефектима од 148 милиона у јануару на 285 у фебруару и. 45 округло у марту. Скок у марту према јануару износи 54%. То је уосталом нормална појава на нашој берзи. Тако је било и 1984 и 1936 године; изузетак је била 1985. То оживљење посла на београдском ефектном тржишту не претставља никакву анормалну појаву, никакав изузетак. За последње четири године само је 1936 године обрт у марту био мањи но ове године. Исто то важи и за фебруар; 3 што се тиче јануара 1985 године обрт је био пет пута већи од онога у овој години. Према томе може се мирно рећи да је ефектни посао у Београду био у 1936 години у изумирању и да би то била веома тешка криза тржишта капитала, ако би се продужио процес из 1956. године и у овој години. Налет у фебруару и марту о. г. само је је дан пут ка нормализацији обрта, јер кад се узму у обзир курсеви онда је по броју комада у овој години обрт. још увек најмањи. Обрт у 1985 години био је 50% већи од онога у 1926. Врло је мало изгледа да ће 1937 година моћи уотште достићи обрт из 1985 и ако су курсеви много виши. Накратко, потребно је било једно оживљење, да би се пресекло изумирање нашег ефектног тржишта.
Изгледа да је у 1935 години извршен извесан депласман хартија од вредности. Једне су их руке напуштале услед потребе за новцем, а друге их прихватале. Слетствено 1936 година је била много мирнија. Али се посед гфеката не може да имобилизира. Периодично а нарочито после већих промена у економском животу наступају-већи обрти, папир се депласира и то при депресији уз све нижа курсеве, а при економском полету уз све више. Депласман У 1985 години извршен је уз више курсеве. Још један симптом просперитета чији се почетци налазе у 1934 год.
Још је интересантнија структура обрта ефеката на београдској берзи. Као што видимо из горње таблице, на челу се још увек налази Ратна штета. Али се ту одиграва велика промена. Као што смо ми више пута писали пре годину дана наш је берзијанац био почео да се дезинтересује за Ратну штету. У 1936 години порастао је огромно интерес према 6-%тним Беглуцима, Далматинцима, Блеру и акцијама Народне банке. Из горње таблице се види процентуално учешће тих папира у обрту.
Међутим, промена која се догодила од како је-посао оживео, лежи у томе да је Ратна штета поново заузела највеће место на берзи тако, да не само да је она во: дила курсеве већ је играла главну улогу у обрту. Учешће Ратне штете у укупном обрту скочило је од 34% јануару на 37,8% у фебруару и 50% у марту 1987 године. У јануару је учешће Ратне штете у укупном обрту (промпт и термин) 34% док Беглуци и Далматинци заједно чине 38%. У фебруару расте учешће Ратне штете на 37% а Беглука и Далматинаца заједно пада на 31%. У марту пак половина укупног обрта пада на Ратну штету, 50%, док Беглуци и Далматинци дају заједно свега 18%, а сви папири заједно половину колико и Ратна штета. _ Какакв се закључак да извести из 'овогаг Прво да не може бити скока курсева хартија од вредности ако. у томе не учествује и не претходи Ратна штета.. Од њези: ног развића зависи развиће свију осталих курсева. И друго, не може бити оживљење обрта на берзи, ако му не
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 237
претходи Ратна штета. Мртвило У Ратној штети и слаби курсеви код ње, значи мртвило на берзи уопште и ниске курсеве. | | Извештај за последњу недељу. Да почнемо опет са таблицом. .
ОМ. 51 : 64М ТАМА 8-ТУ 7% Инвест. зајам 87,75. 89 — — 6% Бегл. промпт 500 — — = | = 6% Bern. npoMnT. 2500 — 74,50 · -— 74 6% · Bern. npoMnr 5000 76 : 76,25, 76 75.75 76. 6% Бегл. термин — — – — 4% Аграрци 52,50 — — = 52 7% Блер 87 87 8675 — 86,50 8% Блер — = 96,25 . — = 7% Селигман => = — 99 99,50 Ратна штета, промпт 406,50 408,25 408,75 407,25 408 Ратна штета, термин — 408 — — 407 Народна банка — — | — — ArpapHa GaHKa 199 198,75 197,50 197 7% Стаб. зајам — 8750. — — 6% Далм. промпт 500 +— — — -— = 4% Далм. промпт 1000 — 72 — 7150. 72 6% Далм, промпт 5000 7425 7425 74 74 74 6% Далм. термин = = — 4% Агр. обвезнице 1934 52,50 592,25 5225 — =
Дувански лоз 1880 Црвени крст 2% Лутр. зајам —
Горња таблица се разликује од последњих трију по томе, што је много мање празних места, односно што је много већи број папира учествовао у обрту но раније. Док је Ратна штета пролазила -кроз кризу, а то је био случај с њом за последње две недеље, дотле се изгубио интерес и према свима осталим папирима, а кад је Ратна штета дигла главу просула је расположење на све остале папире. Та је промена толико далекосежна да ова неде“ ља претставља готово један изузетак у учешћу појединих папира У укупном обрту. Нема недеље у којој није највећи обрт у Ратној штети. У овој недељи пак је много већи обрт у 6%-тним Делматинцима него у самој Ратно! штети, а исто тако и Блер 7%-тни у обрту за мало изостаје иза Рратне штете. М остали папири су. имали јаче учешће у обрту као што горња таблица показује.
Ми смо много пута напоменули да се из саме таблице курсева нг може никада видети карактеристика физиономије једне берзе. Чак и кад се курсеви споје заједно са обртом још увек може слика. да буде врло мртва, ледена; да се из ње не види права тенденција берзе: Тако је баш и са овом недељом. Кад се баци поглед на све-курсеве добија се утисак даје ово: недеља стабилизације. Једни су курсеви врло слабо скочили, други су за то нешто мало попустили, али су сви“ осцилирали. око: истог нивоа. Међутим атмосфера:на берзи у овој недељи била је необично весела и оптимистичка. Што до скока курсева није дошло има се објаснити искључиво да је понуда била прилично јака; али је за то и тражња, која се обично плаши од јаке понуде, овог пута била куражна, ухватила се с понудом у коштац и може се рећи да је победила, јер је последњи састанак завршио код свију папира са
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ
Филијале: ЉУБЉАНА — НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд; | 21-801, 21-50% 21-%03, 21-804.
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А. Д.
|
телеграми: | БАНКФЕРАЈН
Слави КЕ рељетњтње 7 .000.000 ДА ЕН ЕН «а O
Телефон интерурбан Загреб, - 5142, 5443, 5444, 5445, 5446. 53447