Народно благостање

Страна 228

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр 15

дице. Тражећи лека социјалним последицама данашњег конјунктурног полета предлаже се да се он заустави. Ми ћемо у следећем чланку дотакнути овај социјални проблем. За сада, да би помогли онима који су у третирању економских и социјалних проблема дошли у контрадикцију сами

са собом казаћемо само оволико. Питање дохотка радника, чиновника и становника пасивних крајева је посебно питање, које се може и треба да лечи средствима која неће бити непосредна брем за привредном развитку.

Из уредништва

КАРАКТЕРИСТИКА РАЗВОЈА НАШЕ ПРИВРЕДЕ У СВЕТЛУ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ

Главна карактеристика наше спољне трговине У прошлој години је смањење по количини и повећање по вредности. Тако је извоз опао по количини за 459 хиљада тона или 13,8%, а по вредности је порастао за 346 мил. дин. или 8.6%. Увоз је смањен по количини за 10 хиљада тона или 1%, а по вредности повећан за 377 мил. илн 10,2%. Повећање вредности извезене робе је последица

промена у структури извоза, наиме повећање извоза про- .

извода веће специфичне вредности. А делом је наступио пораст вредности наше спољне трговине као последица општег скока цена на светском тржишту. У прошлој години износила је просечна цена једне тоне извезених производа 1.526 дин. према 121 у 1935, односно за 26% више. Шена тоне увезене робе износила је у 1986 години 4190 дин. према 3.770, односно више за 11.4%.

Главна промена структуре извоза је смањење учешћа шумских производа, а повећање стоке и сточних про извода. Извоз грађевног дрва опао је од 708 мил. дин. у 1935 на 473 мил. у прошлој, односно за 34%, горивог за 79%, дрвеног угља за 57% и израда од дрвета за 11%. Услед пораста јединичне вредности дрвета од 6% у прошлој години смањење извоза по вредности мање је него по тежини. Извоз дрвета за грађу смањио се је по вредности за 33%, а по количини за 42%. Учешће дрва у укупном извозу опало је по вредности од 19.5% у 19935 на 12.5% у 1936, а по количини од 29.5% на 19.8%.

Учешће стоке и разних сточних производа у извозу повећало се је у 1936 години на 32.2% према 27.6% У 1985. Укупна вредност порасла је за близу 400 мил. дин. захваљујући највише повећању извоза свиња (за 159 милј, кожа (за 60 мил. и масти (за 43 мил.. Осетно је и повећање извоза говеда (29 мил.), прерађевина од меса (за 25 мил.), свежег меса (за 14 мил.) и јаја (за 18 мил.). Ми смо у прошлој години повећали извоз свиња услед веће тражње на средњеевропским пијацама, које су уједно и наша главна инострана тржишта. Укупан увоз свиња у Аустрију био је, истина, у прошлој години 499.000 комада, колико је износио и 1935, али се је учешће Југославије повеБало од 29% у 1985 на 32.2% у прошлој години. Чехословачка је међутим повећала увоз свиња за близу 50%, односно од 193.000 комада у 1985 на 289.000, док је Немачка у прошлој години укупно увезла 391.000 комада према свега 96.000 у 1935, па смо и ми у прошлој години извезли за Немачку први пут 12.292 ком. свиња. Повољна конјунктура за извоз свиња имала је за последицу и осетво побољшање цена, које су се према 1935 години поправиле за близу 16%. у |

Од осталих важнијих производа, који су имали утицаја на повећање специфичне вредности извоза, може се навести и повећање извоза кудеље за 26%, чија је просечна цена скочила за 24%, затим екстракта за штављење кожа, чији је извоз повећан за 106%, а цена за 33% и сувих шљива, чији је извоз порастао за 41% и поред

ниже цене за 35%. Од утицаја на глобално повећање извоза било је и осетно повећање извоза копова и руда (за 45%). Овим производима, као веома траженим сировинама у садање време интезивног наоружања и привредног полета у индустриским земљама, цене су на светским тржиштима биле стално у скоку, тако да је и код нас извозна цена просечно скочила за близу 30% према 1935 години.

Код увоза нема у прошлој у поређењу са претходном годином већих промена у структури. Повећање јединичне вредности дошло је углавном услед општег повеБања цена главним увозним производима. Највећи део увоза сачињава готова роба (68%), сировине и полупре-

_ рађевине (22%). Учешће ове две групе производа остало

је према 1935 готово без промена (67 односно 22%), au се је структура нашег увоза последњих година ипак знатно изменила. Према 1929 години смањено је учешће готове робе у нашем укупном увозу за 63%, а повећало оно сировина за 21%, што је последица индустријализације код нас. Смањење увоза готове робе није још дошло до већег изражаја, јер је подизање нових фабрика повећало увоз машина и других средстава производње.

Од главних увезених производа повећала се је просечна цена према 1935 години код сировог памука (4,1%). памучног предива (4.9%), памучних тканина (1.5%). предива од осталих биљних влакана (4.8%), вуне (9.1%), непрерађених кожа (14%) и боја (15%). Опала је цена код машина, електричних предмета, превозних средстава им гвожђарске робе. То је све готова роба, коју смо највећим делом увозили из Немачке по ниском клириншком курсу марке, а такође и из других европских индустриј-

· ских земаља, које су девалвирале своју валуту, што је

утицало на појевтињавање ове робе, али не и на смањење јединичне вредности у већој мери, јер су то све артикли велике специфичне вредности. |

У погледу земаља имали смо знатну преоријентацију наше спољне трговине, која значи осетно побољшање прилика у нашој извозној трговини: У првом реду по“ већан је удео извоза у земље слободног девизног промета и увоза из клириншких земаља, а затим смо повећали извоз и на тржишта, која су претходних година била од мање важности за пласман наших производа.

Код извоза повећало се је учешће неклириншких земаља од 20.56% у 1985 год. на 94.79% у 1936, а опапо оно клириншких земаља од 8144 на 75.21%, док је код увоза учешће клириншких земаља порасло од 69.89% Ha 71.87%. |

Повећање удела неклириншких земаља долази услед пораста извоза у Енглеску (од 212 У 1935 на 437 мил. дин. у 1936), Холандију (од 15 на 65 мил.), Египат (од 38 на 50 мил.), Аргентину (од 18 на 26), Албанију (од 10 на 21), Бразилију (од 2 на 8), Данску (од ! на 7), Шведску (од 11 на 14).