Народно благостање

| 10, април 1937.

našlo efikasno sredstvo kojim bi se kontrolisao boom. Razumljivo je onda što se u takom strahu pred posledicama U S.A.D otvoreno postavlia pitanje, da li već situacija nije otišla tako daleko da uopšte ne pomažu sredstva kreditne i monetarne politike da se obuzda cikličko kretanje, i da su već na vidiku negativne posledice »boom«-a.

> =— = —=—— CpejHoM Mapma објавио је г. Розенберг у „Привредном Прегледу“ статистичке податке Министарства трговиушне шштшшстеша Бе и индустрије о новчаним заводима у 1985 години. Интересантно је да смо истога дана добили статистику приватних новчаних завода у Пољској за 1936 годину. .

Од 682 новчана завода, и то 620 акционарских и 62 штедионице, 227 је било под заштитом и то 209 банака и 18 штедионица. Укупни улози на штедњу износе у 1985 години 10.489 мил. према 13,800 мил. у 1930 години. Према 1934 години показује се повећање од преко 400 милиона динара. Код Државне хипотекарне банке пораст износи 130 милиона према 1934, а код Поштанске штедионице скоро 200 милиона. Код акционарских банака пак пораст износи свега 65 милиона (од 5,38 милијараде на 5,45 милијарде). Код штедионица пак повећање износи 40 милиона. Насупрот томе главница је опала, док су законски резервни фондови скочили. Укупна сопствена сретства код банака порасла су према 1934 години за цигло 34 милиона динара, а код штедионица за 30 милиона. Опали су и пасивни текући рачуни у 1935 години као и реесконт (први од 2,1 милијарди на 1,77 а други од 1 милијарде на 0,99). Насупрот томе текући рачуни код штедионица су знатно порасли (од 114 на 221 милион).

"Сразмерно кретању пасивних послова пали су и активни. Есконт је опао од 4 милијарди на 3,44 (наравно

Изумирање. приватних банака

према претходној години); текући рачуни од 4 милијарди

на 3,78, а укупна пословна актива од 9,6 милијарди на У милијарди. Код штедионица је опао есконт, а текући рачуни (који су незразмерно јаче развијени и који не бин требали да буду главни посао штедионица) порасли су од 550 милиона на 622. Укупне хартије од вредности скочиле су од 900 милиона на 918 милиона, док су код штедионица опале од 128 на 110 милиона. Од тога су државне хартије од вредности невероватно мали износ и то 236,6 милиона код банака и 68,3 код штедионица или заједно са папирима за које јамчи држава 300 милиона код банака и 77 милион код штедионица.

— eee Pr ()саттасја Ктедја и ВигагPropadanje privatnih bana- Skoj pretrpela je za угете

ka u Bugarskoj krize duboku strukturelnu promenu. Privatne banke izgubile зџ зуој Značaj, док је рогаstao obim poslova kreditnih zadruga potpomognutih od državnih banaka. Broi privatnih banaka u Bugarskoj bio je na kraju 1936 g. svega 93 prema 130 krajem 1931. Smanjenie broja je prouzrokovano delimično fuzijom i njihovim preuzimaniem od 19934 godine osnovne Bugarske kreditne banke, gde je pretežan državni uticaj. U Bugarskoj od privatnih banaka značajniju ulogu igraju Francusko-bugarska banka, Generalna banka, Kreditna banka, Talijiansko-bugarska banka, Anglo-čehoslovačka, Praška kreditna banka i Bugarska trgovačka banka. U 1935 g. one imaju 2/3 svih uloga na štednju kod privatnih banaka i 4/5 kredita otpada na njih. 'xZbir njihove glavnice je opao sa 590 mil. u 1931 g. na 445 mil. u 1935 g. Ulozi na štednju pokazuju pad sa 9,7 milijardi leva na 2,8 milijardi. Menični portfelj pao je za 146 mil: na

\

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 231.

800 mil. leva, dužnici po tekućim računima за 1,6 milijardi na 1,3 milijarde. Ne raspolažemo detaljnim podacima o розјоvanju državnih banaka i kreditnih zadruga u istom periodu. Ali pre kratkog vremena izašao je godišnji izveštaj Polioprivredne i zadružne banke, Која je nastala fuzijom Poljoprivredne banke i Centralne zadružne banke krajem 1934. g. Ona postoji svega dve godine, tako da se podatci ne mogu uporediti sa onim koji se odnose na privatne banke. Ali ipak se može iz njenog bilansa konstatovati porast zadružnih zaimova sa 2,5 na 2,7 milijardi, što dozvoljava zaključak da su zadruge povećale obim kredita. Ulozi na štednju i po tekućim računima pokazuju takođe porast na 11,4 milijardi prema 10,6 milijardi leva. Oni su četiri puta veći nego kod svih privatnih banaka. Sličan je odnos i kod sopstvenih sredstava, koja su pod Poljoprivredne i zadružne banke iznosila 1 milijardu krajem 1935 g. prema 575 mil. kod šest najvećih privatnih banaka i oko 650 mil. kod svih privatnih banaka. Ovai odnos bi se još znatno pogoršao ako bi uporedili privatne banke sa svima državnim bankama odnonosno sa onima koje imaju privilegisan položaj.

Uzrok takvom razvitku leži jednim delom u nazadodovanju spoljne trgovine, koju su privatne banke fiinasirale. Kreditiranjem poljoprivrede privatne banke se nisu bavile. Ovo је bilo oduvek teren kreditnog zadrugarstva. Država je 1934 g., u najjačoi depresiji, sprovela fuziju dvaju najvećih kreditnih izvora poljoprivrede i svojim autoritetom doprinela povećanju pasivnog posla, koji je bio potpuno slomljen usled krize poverenja. Država je time obeležila put budućeg razvitka novčanih zavoda, što sve jače dolazi do izražaja u nazadovanju privatnog bankrstva. -

веша [| обољшање привредних приНамножавање трговачких пика дошло је до изражаја и угоститељских радњи и код кретања трговачких радњи. Крајем прошле године број трговачких радњи био је у порасту у свим крајевима наше државе. Последњих неколико година број трговачких радњи се повећавао, сем у Дравској бановини, где је опадао. У четвртом тромесечју прошле године повећао се и број трговачких радњи у Дравској бановини, јер је било 169 пријава нових радњи према 142 одјаве постојећих. Чак и у крајевима, где се привредно оживљење најмање осетило, као што је н.пр. Врбаска бановина, повећао се број трговачких радњи, Дошло је до структурелних промена а било је и интересантних померања. Тако се у Извештају Бањалучке трг-инд. коморе за прошлу годину констатује да је последица неједнаког оптерећења општинским дажбинама множење трговачких радњи по селима и слабљење варошке трговине итд.

На подручју Трговинске коморе у Београду било је прошле године 25.663 члана принудних удружења трговаца и угоститеља према 23.996 у 1935 г. Нових чланова је било 3.297 према 3.127, а одјављених 1.630 према 1.478, те се укупан број повећао за 1.667 или 6,4%. Број ималаца радњи треба да се подудара са бројем чланова принудних удружења, јер је чланство обавезно. Принудно удружење „разних струка“, каже се у „Саопштењу“, почело је пун рад у 1986 г., број чланова повећан је са 332 у 1985 на 491. Стога се може сматрати да је повећање броја трговачких радњи мало мање од онога, што показује разлика У броју чланова принудних удружења у 1985 и 1936 год.

Број чланова у угоститељским удружењима повећао се за 365 на 4.137. (Овде су урачунате народне кухиње којих је било у Београду 407 и. млечни здрављаци са 110). Код свих Удружења у унутрашњости и Београду број чла-