Народно благостање

тај. износ употребимо за " смањење“ нашег дуга "на страни. У ствари, то је редукција. каматне. "стопе. за 30%. Вероватно да. le наше гледиште да. би камате "требало још јаче смањити и то не у облику употребе смањеног износа за амортизацију дуга, већ у нашу корист. Првобитно ' уговорене каматне стопе. по нашим зајмовима на страни одговарале су нормалним "економским приликама у свету и код нас. Има неколико година како се каматна стопа из времена пре кризе сматра'за ненодносиву под приликама које су наступиле после 1930 - године. И у унутрашњости земље редуциране су камате било силом закона, било Hy" тем политике јевтиног новца, да би: се 'еслободили дужни“ ци. Врло је вероватно да ће наши делегати тражити прилагођавање каматне стопе данашњим приликама. Исто је тако вероватно да ће повериоци пристати на то, али да ће као накнаду тражити што већу квоту У девизама. Постојаће за све време преговора јунктим између каматне стопе и трансфера. Дефлациона штета и последице кризе пребачене су делом на повериоце. Повериоци се не смеју одавати илузијама: висока каматна стопа повећава износе фундинг-облигацијама, повећава терет дугова пре кризе и отежава службу целога дуга.

"Нов арнжман може доћи са новим“ модалитетима, али је ван сваке сумње да он не може донети пер салдо отежање службе спољних зајмова нашем државном бу: џету и нашим -девизним и златним резервама.

= Ima već stotinu godina kako - Меоргаудапа uzbuna oko je teoretski objašnjeno. da je

zlata unutrašnji opticaj novca neoVisan o zlatu, i da je ono u međunarodnom prometu potrebno samo toliko, da se izravna pasiva platežnog bilansa. Dakle, i кс је potrćba za njim 'relativho mala. Već pre rata, posle njeба jacč, a naročito snažno u toku depresije predlagane su takve monetarne reforme po kojima je trebalo i formalno 'oduzeti zlatu onai značaj, koje je ono bilo izgubilo u praksi.

ES IZ IE

Moglo bi se kazati da je praksa izvukla poslednje konZekvence iz teorije. U celom svetu, osim beznačajne iznimke (Belgija), zlato ie suspendovano kao podloga novčanica. Logično bi bilo da mu se smanji tražnja, a tim u vezi cena 1 proizvodnja. Međutim, imamo suprotne pojave. Proizvodnia zlata povećala зе од 1930—1936 за 19 па 35 mil. unci, dakle skoro za dvostruko. Cena unci zlata popela se sa 84 šilinga 1981 па 142 koncem 1936. Proizvodnja je postala toliko rentabilna da su južnoafrički rudnici prerađivali većinom siromašniju rudu, a bogatiju ostavljali za vremena kad rentabilnost opadne. Rudnik Witwatersrand preradio je 1935 za 10 mil. tona rude.više nego 1982, dobio blizu 800 hiljada unci zlata. manie, ali vrednost proizvodnje bila je za ia veća, a dividenda. se udvostručila. |

Stvarna uloga Zlata, u LOMA Odnom a nije-bila takva da bi mogla dovesti do ovih rezultata.-Ono je ostalo svetski novac, . al..s minimalnom upotrebom; i to za izravnanie trgovinskog bilansa i za kamatnu službu i otplate stranih ·dugova. Salda su neznatna, a posle raznih moratorija transfera i sporazuma o otplati. dugova izvozom robe, potreba. za zlatem nile ni u tome pogledu -bila tolika. da. bi. O veću proizvodnju. 4

Izgleda na prvi min parađoksalnoyv ali. ie „важно, да је posle ukidanja Мапе робове и svetu, hajveća” tražnja 20 njim došla od strane novčaničnih banaka. Dublii smisao oVe "tražnje je u tom što je švetski promet” ošlao baziran na zlatu. AKO nije ulazilo u promet stvarno, ono je ulazilo računski. 1 ma kakve se perturbaciie odigravale u međunarodnoj Fazmeni, i ma koliko da se dekretira. napuštanje zlata, medđunšfodni pro-

met trebaće uvek jedna materiju u kojoj će se izražavati računski, i koja će materijalno ući u promet, čim treba izravnati račune. Može se funkcija te materije · usšavršiti daleko iznad našeg iskustva do danas. Usavršavanje bi se ogledalo~u tom što bi sve veći promet bio obavljen s maniom masom ma-

terije Која“ mu posreduje. Ali ora je uvek potrebna dok ima ~

prometa, i do danas nijedna Indi ii nije se DOR Sposobna” da zarheni zlato. Ji zato, u Vremenima kada postaju nesigurni svi druži

“oblici bogatstva, “zlato postaje sigurnije i Više se traži. Тта-

žnja ја njim Znak је nepoverenja u privrednu situaciju. Zbog ког пероуегепја роушки su francuski kapitalisti svoje zlato iz čitavog: sveta i držali ga besplodno, samo da im bude sigurnije. S druge strane, zato Što se za zlato može dobiti sve,

'počele su se :škupliati rezerve zlata za slučaj rata.

Gotovo čitava proizvodnja zlata poslednjih godina upotrebljena je za povećanje monetarnog zlata. Od 1931 do 1936 proizvedeno ie svega 15,980 mil. zlatnih franaka. Industrijski je upotrebljeno samo 1,145 miliona, i SSSR su zadržale oko 975 mil. svoje proizvodnje, tako da je ponuda zlata iznosila 13,85? miliona zl. f. Ukupna količina monetarnog zlata u svetu iznosila je 1930 g. 56,171 mil., a 1986 70,440 mil. ,više za 14,269. To znači da je osim proizvedenog u ovim godinama još 417 miliona pretvoreno u monetarno zlato.

· U godini 1936 većina zemalja u svetu. Поа је с 10 kove monetarnog zlata. Znatnije je smanjen francuski stok

{za:40 mil. finih unci) prema 1935, španjolski za 6 i talijanski

za 9: SAD povećale su svoi stok za 32 miliona, Engleska za 26, SSSR za 7,5 i Švaicarska za 6. miliona.

lako se povećala količina zlata u Engleskoj ona nije bila glavni kupac. Trgovina zlatom obavliala se preko Londona, ali SAD su bile kupac koji je određivao ton. Ova kupovanja stoje u uskoj vezi sa Ruzveltovom kreditnom politikom. Sve zlato koje je dolazilo u SAD, bilo direktnim kupovanjem u Londonu, bilo tako što je strani kapital na Мјиjorškoj berzi kupovao američke papire, otkupljivalo ie Ministarstvo finansija. Sredstva za ovo nabavljena su tako da su bankama prodavani certifikati koji nose kamatu. A ovi certifikati u rukama banaka pretstavljali su kreditni fond. Tako je država mogla da u onoi meri u kojoj otkupljuje zlato reguliše uledno kreditni fond.

Kroz nekoliko godina SAD su bile utočište svetskog zlata. Količina monetarnog zlata porasla је sa 4 milijarde dolara u 1933 na 11.5 početkom 1937, što čini jj svega monetarnog zlata u svetu. Ma da su SAD bile voline da kupe svaku količinu zlata, ovoliki priliv iz inostranstva bio je nenormalan. Postojala je opasnost da će se smanjiti čak engleski egalizacioni fond, tako da bi dolar bio precenjen prema funti, i ako je težište monetarne politike od 1933 da se dolar održi za nekoliko poena niže :nego što želi London. Drugo, postojala је opasnost da ovo svetsko zlato koje se опјепшта prema konjunkturi, ne otera. kurseve previšoko, a zatim, čim se situacija malo izmeni na gore, da naglim povlačenjem obori kurševe Onako katastrofalno kao 1999: Zato su ovi RODU i: nazvani hot money (nemirni novac).

Sa stanovišta kreditne politike priliv ovog zlata bio: “је opasan, jer je: on Đio veći nego Što se smeo roširivati fond

„је тог -пвуса а "да зе he: pređe u ihflaćiju. Kod banaka 51 'še pojavili viškovi rezervi Koji bi, upotrebljeni kao Idi 'onemogućili kreditnu kontrola. - i

Zato je мес] коћсет 19936 Ruzvelt najavio da се“ nešto boduzeti protiv priliva Ovog stranog "kapitala, koji preti Фа

"omete kodjunkturnu 'politiku. Kakve će biti te” ттјеге nije зе moglo. ni po čemu” zaključiti, Stvarno nije ništa ni učinjeno i samo da bi se smanjio višak rezervi kod banaka povišen

le procenat što ga banke moraju imati kao pokriće. za kre-