Народно благостање

17, април 1937. _

dite:koje su dale. I pristupilo se sterilizaciji zlata. Ona se sastoji u tom što su banke imale da otkupljujiu zlato za državu, tako da ono, koliko god pritiče, neće više stvarati viškoye rezervi kod banaka. |

Od početka 1937 država je otkupila 950 mil. dolara zlata. Za to zlato koje je ležalo neplodno izdati su certifikati koji terete državnu kasu interesom. lako je interesna stopa niska, svcte na koje se interes plaća velike su. Konjunktura je, međutim, došla do stepena u kome se mora misliti na uraVnoteženje budžeta. Skok cena je velik i mogao bi da pripremi boom čije se posledice nastoje izbeći. Momenti su takvi da treba obuzdati konjunkturu. A kao jedna od mera došlo bi i ograničenje uvoza zlata.

Dok je tako jedini kupac zlata došao u situaciju u koјој зе mora postaviti pitanje da li će on nastaviti i dalje da kupuje uz dosadašnju cenu, dotle proizvodnja raste. Dolazi tako da promene u odnosima tražnje i ponude. U takvoj situaciji najavila je sovjetska državna banka pošiljku od 190 miliona dolara ч Магџ 2а 1ттаупапје 5уосг рачупог trgovinskog bilansa. U isto vreme američke banke počele su da se

uzdržavaju od kupovania zlata u Londonu. To je bilo dovolino ·

da unese nemir na zlatno tržište.

Pitanje je da li neće sada doći do nepoverenja u zlato, koje leži nagomilano i ne vrši svoju funkciju? Hoće li sada u stvari nastupiti bežanje iz zlata, tako da bi cene skočile još više?

Mislimo da је tai strah bez osnova. Nema još nikakvog bekstva u stvari. U sadašnjem momentu još je jako nepoverenje u stabilnost konjunkture, a bežanje iz zlata moglo bi nastupiti samo tada kada bi druge stvarne vrednosti ulevale više poverenia, dakle kad bi poverenje u konjunkturu bilo veće. Drugo, razvoj svetske privrede vrši sve jači pritisak da se ublaže zapreke svetskoi trgovini. Svaki korak učinjen u tom pravcu stavio bi u izgled mogućnost da se vrati zlatno važenje u svetu. Tada bi tražnja za zlatom ojačala. Najverovatnije je da će sadašnji nemir na zlatnoj pijaci” biti opomena proizvodnji zlata da se smanji. Ako bi mu cena pala, to bi došlo u vezi s većim kupovaniem robe, a time bi oživela svetska trgovina, što bi smesta popravilo kolebljivu situaciju zlata. Naimanije je verovatno da će SAD sniziti otkupnu cenu zlatu. Dolar bi odmah skočio iznad funte i franka, a to nipošto ne žele u Njujorku. Zato je kod problema zlata najvažnije to kako će se dalje razvijati privredna situacija u svetu, a naročito kako će se rešiti pitanje međunarodne razmene.

ји 6 Државни приходи у фебруа-

Државни приходи у ру 0. г. изнели су 829,2 мил.

фебруару дин.) свега за 34% мање него што је буџетом предвиђено. По групама приходи су се кретали у милионима динара:

===

Предвиђено Остварено' = или —

Непосредни порези 1915, 213,8 22,3 Посредни порези 213,9 211,0 — 2,9 Монополи 168,0 131,0 — 82,0 Државна привреда 280,9 265,5 —15,4

Монополски приходи су и у овом -'есецу, подбацили према предвиђеним за 20%, а државне привреде за 5%, док су се непосредни порези повећали за 11%. У поређењу са предвиђеним остварени су приходи код Поштанске штедионице са 185,0% Управе државних железница са 103,5%, шума са 135,0% и рудника са 110,1%, док су оста„ли подбацили. Приходи од пошта, телеграфа и телефона изнели су 319 мил. и остварени су само за 73,8. Услед повећаног увоза готових фабриката остварени су приходи

од. царина. за 111,0%, на 64,8 мил. дин,

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 241

Расходи cy y фебруару, извршени за 851,7. мил. дин, те су само за 1% мањи од предвиђених, Издаци на пенсије изнели су 92,8 мил. дин, а били су предвиђени са 83,1 мил; државни дугови 91,7 мил. према 640 мил. док су остале промене незнатније..

У буџетској 1936/37 г. јануар је био једини дефицитаран месец. У фебруару су приходи били већи од расхода за 22,6 мил. д. |

За 11 месеци (период април—фебруар) постигнути су државни приходи од 9.309,4 мил. дин. или за 1,6% мање него што је буџетом предвиђено. Структура прихода изгледа овако (у мил. дин.):

Предвиђено Остварено + или—

МИЛ. дин. Непосредни порези 2.107,4 2.178.7 + 71,3 Посредни порези 2:359,2 9.451,3 +— 98,1 Од тога:

трошарина 758,5 771,4 +— 129 таксе 952,4 951,9 = 0,5 царине 642,2 727,9 — 85,7 Монополи 1.793,0 1.767%9 — 85,8 Државна привреда 3.089,9 2.841,1 — 248,8 Од тога: железнице 1.839,7 1.870,2 — 30,5 речна пловидба 79,8 54,7 —- 251 поште, телефон 476,4 407,6 — 68,8 шуме 93,5 73,6 — 19,9 Рудници 2377. 985,9 — 18 Класна лутрија 33,9 2,3 — 316

Осим железница и Поштанске штедионице подбацили су приходи свих државних привредних предузећа. Услед повољне коњунктуре за рударску и шумску индустрију последња два месеца повећали су се приходи од рудника и шума, те су за првих !1 месеци код рудника остварени за 99,25%. Насупрот томе монополски приходи подбацују, али су ипак остварени за 98,6% због повољнијег прилива у првом полгођу буџетске године.

Као што смо констатовали у ранијим приказима фискални приходи су се развијали много повољније. Непосредни порези су премашили предвиђене за 3,3%, а посредни за 3,6% и то од царине за 11,8% и трошарине за 1,7%.

Док су предвиђени и остварени приходи скоро изједначени, дотле извршени расходи чине 90,0% буџетом предвиђених и износили су 8.514,7 мил. дин. (заједно са 157,4 мил. дин. неисплаћених обавеза) према 9.463,2 мил. На личне расходе је утрошено 4.517,7 мил. или 99,6% од предвиђенога. Штедња или одлагање плаћања су проведени код материјалних расхода, јер су извршени за 77,9%. Једино су већи издаци од предвиђених код пензија и државних рудника. За пензије је предвиђено 9141 мил. дин. а издато 1.015,6 мил.

За 11 месеци вишак прихода над расходима износи 794,7 мил. дин.

У буџетској 1936/87 г. (за 11 месеци) према истом периоду 1935/36 г. Приходи су се повећали за 346,9 мил. д. и то од: непосредних пореза за 131,7 мил. посредних за 1571 мил. и државних предузећа за 57,7 мил. д. Приходи од монопола остали су на истој висини. Расходи су се. у истом периоду повећали за 82,6 мил. д., али у извршењу постоји и даље велика неједнакост. Највише су се повећали расходи на војску и морнарицу (за 8326,4 мил. и инвестиције у поштанско-телеграфско-телефонском саобраћају (за 42,7 мил.), а највеће је смањење постигну: то код државних дугова — за 222,7 мил. д.

Бен