Народно благостање

Страна 278_

условљен просперитетом у пољопривреди, онда је.

он на врхунцу. Пољопривредни просперитет је

оизвод сусрета двају фактора, који се ретко са· одличне жетве и високих. цена. Већ у идућој. кампањи имамо: да рачунамо са неповољним условима. у DO U UP OI Једно од дво-

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„га. А како тек би изгледала Југославија економ-

ски кад би пали и цене и приносг А и то је могуће.

_Ако је Југославија у беди у овој години, која је за пољопривреду једна од најбољих, онда · је она осуђена на вечиту беду. Ту не помаже нов. привредни поредак.

| ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

"од једног __ пријатеља доили | смо следеће писмо: „Пре. неколико дана саопштено ми је решење, по ко'ме сам кажњен са 3— динара казне и 40 динара за решење, а на основу Закона о таксама, због тога што мој кирајџија није прилепио таксену марку од 0.550 дин. на објаву о издавању собе под кирију. Мислећи да је по среди заблуда, тј. да је пореска власт држала да ја издајем собу, отишао сам на објашњење. Тамо ми је казано, да је за ове кривице кирајџије: одговоран „кућевласник. Мако је требало на ово саопштење мозак да ми стане, ја сам ипак био довољно присебан: да саотнштим све аргументе здравог разума против таквог једног схватања: Казао сам им, да је кућевласнику материјално немогућно да прати живот и рад свог односно својих кираџија. Често их растављају стотине километара. Често се не виде“ по годину дана. Указао сам

и-на. катастрофалне последице оваквог једног схвата ња. Мој. кирајџија, на пример, тражи да му спустим ки: рију на безразложно низак ниво. Ја га наравно одбијем. Он. „се наљути и договори са финансијским органом, да сваког. дана, у одређено време прође поред стана, на чијем. ће прозору висити једна или више објава без таксе. А могу се договорити, да прође више пута дневно. Свака објава. без таксе је 43.— дин, издатак за мене. Два пута дневно, 86—, динара, а пет објава, 460.— динара; за годину „дана, 168. 000.— "динара. Стан међутим не кошта више од. 75. 000.— динара. За годину дана би ми држава узела цело имање. и задужила ме за још једанпут толико.

= Жалио сам се. Али без обзира на то, треба: да Вам саопштим чудо."

мислим да

- #

= 2 -Ми сматрамо да ће горње решење пасти код виших власти: Схватање првостепене пореске власти је не само противприродно, већ и противно основном принципу кри: вичне одговорности: ова је лична и искључује свако супституисање. " Ово -научно кривично-правно схватање је у савласности са гледањем нашег народа на кривичну одговорност, које је добило израза у познатој народној причи „07 Вучитрну и Приштини“. По томе схватању кривичне одговорности могло би доћи до тога, да за убиство учињено» од стране "лица, које је побегло, испашта, у путу

супституције, његов син, жена, отац итд. То би био одиста

крај ЛАНА NI ПИЕ.

; Godina 1933. pretstavliala је najnižu tačku krize naših žele-

Železnički 'prihodi sporo napreduju ~

"dine bili su јако "раб, ЗЕо је imalo. za: posledicu: veliki “deficit.: Od а 1934 2. 'рођоЦбапје и рмугед! одгаг По“ зе одтаћ d porastu prometa dobara, a samim tim i u priho-

dima železnica. Naredne, 19935 godine, poboljšanje se nasta-

· znica. Promet-i prihodi te go

vilo u nešto većoj meri. Isti je slučai ı sa prošlom godinom. Za razliku od pobolišanja u ranijim godinama, ono je u 1936. obuhvatilo bez malo sve grane železničkog prometa. |

Sve do 1934 promet putnika, usled visokih tarifa i smanjivania kupovne snage, stalno je opadao. Od najviše postignutog prometa putnika u posleratnom periodu, 48,964.004

„u 1928, on je u 1934 bio pao na 30.123.177. Магедпе, 1985 2,

usled radikalnog sniženja železničke tarife promet je povećan na 38.232.982. U prošloi godini, uprkos tome što su tarife ponova prilično povećane, promet se povećao na 45.057.750, odnosno za nepunih 50% prema 1934 g. i za nepunih 18% prema 1995 godini. Ovo povećanje putničkog prometa najsigurniji je znak pobolišanja privrednih prilika u zemlji i porasta kupovne 'snage, budući da u sistemu potreba izdaci na putovanje pretstavliaju promenljivu poziciju. Sem toga, broj putovanja u uskoj je vezi i sa intenzitetom privrednog života, koji poslednjih godina sistematski raste. Istina рго-. met putnika ne pokazuje i apsolutni napredak. Ako uzmemo za bazu 1928 g., onda je on u prošloi godini manji za 8%, dok je u istom razdoblju· broj stanovništva porastao za 12.6%. Usled povećanja broja prevezenih putnika povećali su se i prihodi na 536.27 mil. din. prema 412.33 u 1935 g. odnosno 502.43 mil. din. u 1934. Prošlogodišnji prihod od putničkog saobraćaja najveći je od 19988 na ovamo. Prema onome u 1935 g. povećao se za 90%.

Robni promet, iako se nešto povećao prema 1935, ne. pokazuje i povećanje prihoda, što ie svakako posledica daljih promena u strukturi ovoga. Najviše je opao prihod od direktnog međunarodnog prometa (uvoz i izvoz), за 210.1 па 166,9 mil. din. ili za 22%. Opadanje je uglavnom na strani izvoza — јег je skoro celokupni izvoz žitarica išao Danavom na Brailu i Regensburg. Manji deo, i to tek u ovoj godini, dirigovan je preko jadranskih luka. I izvoz drugih artikala, blagođareći jevtinijem pomorskom podvozu i otvaranju novih tržišta, bio je upućivan na more, naročito drva. Prihod od tranzitnog prometa smanjio se sa 92.5 na 81.9 mil. din.,-odnosno: za 11.5%. Prihod od unutrašnieg prometa, naprotiv, Dokazuje povećanje sa 1.135.4 na 1.178.6. mil. din. ili za 3.7%. Ovako mali procenat povećania unutrašnjeg železničkog prometa svakako nije u srazmeri sa znatnim privrednim ožiVljeniem, a to je dokaz da železnica, usled tarifske politike, nije uspela- ioš da povrati onaj deo prometa koji je prešao na druga saobraćajna sretstva. Kamion i seljačka kola još uvek su konkurenti železnici. Broj velikih industrijskih preduzeса) Која robu do potrošačkih centara prenose vlastitim pre-.. voznim sretstvima, stalno se umnožava. A tu se radi uglaynom · o gotovim proizvodima, čije su tarife najviše. Vraćanje OVO. dela prometa železnici pitanje je tarifske politike. Ukoliko. ova ne bude sposobna da ga reši, železnica će se i ubuduće. upotrebljavati za duža odstojanja i za kabastu robu. __ -

Celokupni prihod Železnica od prometa putnika | | обе и ргобјој годин Бао је 1.979.96 mil. din. prema 1.925.99 u 1935 odnosno 1.907:09 u 1934: e: Od 1933 godine prihod ije stao” u porastu. U 1934. prema 1938 on se povećao za 2.2%, "u 1985“ prema 1934 za 0.98%, a u prošloj godini prema 1935 za 2.7%.