Народно благостање

__1: мај 1987.

mnogo viši ako. bi se -uzele ·slabije. godine, kad: ie dobit bila neznatna. I verovatno ie:da će izuzimanje od ovog:poreza: biti ograničeno, tako da bude zahvaćem što veći broj lica i preduzeća. Rađi Коста госекшјето да орогеја neće .vršiti opstrukciju, i prva snažna reakcija popustiće ·u. traženju puta da se "sprovede је Запа тега Која је и | DONiiČEi MIO) popularna.

__ ______ с је ВА Етел ере

vladi da u toku od 5 godina

Engleski zajam za паоги-

А | Zanič ~ · zaključi zaiam od 400 mil. fun-

__ . "ii za naoružanje, računalo se KER

da ce ona tO туга U De tranši po 2 il _OVO očekivanie робугдепо је 1 и budžetskoj debati pre nekoliko dana. Međutim, došlo ie do promena. Ministar finansiia je izjavio da će prvi zajam biti raspisan u iznosu od 100 mil. Kamata će "biti 21/5% a kurs upisivania 99: 14. Једап део imao bi še uplatiti odmah, a ostatak kroz tri meseca. Amortizacija bi počela 1944, i završila Ер se 10948: Ukoliko тајат пе _Ђиде potreban odmah za naoružanje, upotrebio" 'bi зе za smanjenje letećeg duga.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 281

: City nije oduševljen sa uslovima i veličinom zajma. Ргуо berza nije u dobrom raspoloženiu zboZz nesigurnosti Која је vladala:kod kurseva industrijskih akcija. Drugo, išcrpeće se novčano tržište, zato što su obligacije kratkoročne·j srednjeročne, a očekivalo se da će zajam biti dugoročan. Kamata ije viša nego kod zaima koji je zaključen u septembru 1936 (9%/4), Čiji je kurs kod upisa bio manji za 1% (981/5). Strahuje se da bi kurs obligaciia novog zaima brzo otišao na niže, kao što se kod septembarskog već spustio na 94.

Izgleda da je novi porez, o kome smo pisali, imao i tu zadaću da kurseve akcija učini nesigurnim i da tako stvori jače raspoloženje za državne papire s čvrstom Каmatom. Pa Како londonska berza poslednjh dana pokazuje jače raspoloženje za državne papire uopšte, Ministar finansija požurio se da raspiše zaiam dok to raspoloženje traje. Drugi razlog može biti i to da ministar finansija očekuje da će se novčano tržište razrediti, tako da kasnije upis zaima ne bi tekao dovolino lako.

mmm

_ ОБАВЕ: ПТАЈНА СЛУЖБА

РОГЗОРЕУВЕРА |

— U Ко „je: Oro IG dine АЕ а иКот. 757.7 11Цада „зфтета хет а, 560 је za 186 hiliada više nego u 1935 god. Prinos pamuka uprkos novim i savršenijim metodama obrade bio је i kvantitativno i kvalitativno :niži od onog u 1995. Od. „Produkcija ie iznela 39,5 miliona oka ili 13,2 miliona oka manie no što je bilo predviđeno.

- = Čileanska vlada odobrila je 700.000 pezeta kao premije za. Di i pšenice za sejanje. Na taj način privrednici bi dobili jeftinu. pšenicu za sejanje, što bi ih potstaklo na zasejavanije većih površina.

— Mnoge ·pokrajine u Poliskoi OebrD la su znatne štete usled prošlogodišnjih nepogoda. ·Usevi stoje loše i Veće Dovršine moraće se nanovo zasejavati. Žbog toga je poljsko ministarstvo poljoprivrede i agrarne reforme odobrilo prolećnu pomoć u visini od 1,819.000 zloti. Od ove sume 485 hiljada daće se u naturi malim zemljoradnicima, a ovi će ih vratiti radom na javnim radovima. Sem ove pomoći odobreni su setveni krediti sa umerenom kamatnom stopom od 3—4%.

— Malo manie od trećine celokupne površine Bugarske pokriveno je šumom, i to 3 mil. hektara od čega 2,6 mil. otpada na stare šume a 459.100 ha na seče i na sveže posađene šume. Najveći deo šuma otpada na samoupravne u DpOovršini 1,7 mil. ha., državne 718,430 ha, privatne 507.800, crkvene i školske 23.892 ha. Godišnje se dobija prosečno 8838.000 kubnih metara građe i 4,2 mil. hvati gorivog drveta.

INDUSTRIJA

u "— Стек ministarski savet rešio je da Ој "утзоке peći u zemlji za proizvodnju gvožđa i čelika.

„1 — Državna fabrika. celuloze u Drvaru prodala. je, ро izjavi, direktora preduzeća, celu svoju proizvodnju za 1937 godinu, od „čega u zemlji 500 vagona. Godišnji proizvodni kapacitet fabrike iznosi 1.800 vagona celuloze. | —_ [J Campizglia Мати та, па ођан Шеигзког Мога, ка, otkrivena su bogata nalazišta cinka i hroma. Prema jenju stručniaka eksploatacija će se rentirati, što će Itabro doći--jer. je "до зада svu potrebu u hromu U

m ački авина ЊЕ ace n

zaključio je sa rumunskim čeličnim preduzećem iz Hunedoara sporazum o kreditu u iznosu od 700 miliona leja. Kredit će biti podeljien u 24 mesečne rate sa kamatniakom 77%. Najveći deo kredita daće se u nemačkim mašinama. Rumunska vlada sada pretresa ponudu nemačkog koncerna Otto Wolf za kredit od 4 miliiarde leja. Ovde se radi o dugogodišnjoi kompenzaciji mašina za rumunsko žito i petrolel.

— Firma :;za proizvodnju senfa J. Colman iskazuje za prošlu ·.godinu čistu dobit od 518 hiliada funti sterlinga. Osnivač ove firme rekao je duhovito: ne zarađuje se na onom senfu što ga ljudi pojedu nego na onom koji razmažu po tanjiru.

— Претставници америчке памучне индустрије узнемирени су експанзијом бразилијанске индустрије памука. Бразилија је постигла 'аутаркију у памуку а сада по: кушава.' да га пласира у иностранство. Њена индустрија памука располаже са најмодернијим европским машинама, јевтином радном снагом и сировинама те ће покушати да се као конкурент појави на тржишту Сједињених америчких држава.

— Велико предузеће челичне индустрије Сагперте Iliinois Зтее! С. објавило је цене својих производа за За 1937. Оне су непромењене. Тиме се хтело деловати против тенденција „бум'-а паралелно Рузвелтовој акцији, и против тежње за нагомилавањем сировина из страха да ће цене скочити,

—-' 2502 орадапја роштобпје svilene robe i sve većeg uvoza svile sa strane, francuska industrija svile nalazi se u teškoj situaciji. Fabrike svile odlučile su da radno vreme skrate na 32 časa nedeljno, tako da će raditi svega 4 dana u nedelji.

— Jedna frahcuska grupa kupila je pravo fabrikovanja veštačke vune po metodi »Snia Viscosa Бегген« ха Егапсизки i Belgiju. Zasada će se proizvoditi 10.000 kg dnevno u noVoosnovanom preduzeću »Lanital francaise«.

— Cene cementu u Belgiji su skočile sa 2 na 5 šilinga, no uprkos tome, prema izjavi belgiiskih producenata, tim hisu izravnati proizvodni troškovi. Za 1937 očekuje se veća potrošnja. i Đolje cene, s obzirom na internacionalni sporazum“ o. cementu između zemalja Које pretstavljaju 70% теđunarodne trgovine cementom odhosno 40 miliona tona Плод izvodnog kapaciteta.