Народно благостање

Страна 294

гртима, и они су већином запослени у занатима или текстилној индустрији. Послодавце првих заштитила је Уредба одредбама о нижој минималној надници занатских и трговачких радника у местима испод 5.000 становника, а други су махом обухваћени колективним уговорима, која им гарантују надницу бар колика је минимална. И за остале раднике, кад се има у виду да су изузете највеће и најтипичније категорије радника са ниским надницама (шегрти, пољопривредни, послуга, сезонски) неће бити промена, у колико контрола буде ефикасна биће случајева повећања надница само у зони Суботица— Ниш, где су наднице релативно ниже због природе послова и јевтини-

јих трошкова живота. А такве промене су без зкачаја кад

се има У виду целокупно радништво.

Увођење минималних надница по одредбама Уредбе већ је примењено код радника у Београду. Управник града Београда је озаконио колективни уговор закључен између синдиката „Југораса“ и претставника ималаца грађевинских радњи на подручју Управе града Београда E проширио га на све раднике одн. послодавце његовог подручја. Минималне наднице нису ништа промениле не постојећем стању, које је утврђено ранијим уговором. 5 пракси ће, вероватно, слично бити и код других колективних уговора и надница.

=== | |] prošlom broju mi smo ODp-

Seliački prihodi su se pove- širno pisali o prosperitetu u _ ван ла ртеко 4 milijarde ~ našoj privredi, naročito polio-

dinara. privredi kao njenoi glavnoj

вене ренин ватвин тиште ОИ grani. To pitanie zaslužuje da

ga objiasnimo i sa druge stranč, i izračunamo koliki le, otprilike, porast kupovne snagč seliaka u ovogodišnioi kampanji. Pre nego što dobijemo odgovor U brojevima treba sledeće imati na umu. Stanie polioprivrede nije određeno samo veličinom Žžetve i cenama njenih proizvoda. Isto toliko је уаžan odnos cena nienih proizvoda prema onim industrijskih. Cene polioprivrednih proizvoda mogu biti vrlo niske pa da ih seljak ipak ne oseti kao teret, ako su i cene industrijskih proizvoda na odgovarajućem nivou. Našeg polioprivrednika za vreme poslednje depresije ništa nije toliko ubijalo kao makaze cena izmedu proizvoda ovih obeju skupina.

Godine 1998 indeks cena biljnih i stočnih proizvoda bio je 119,83, dok onai industrijskih samo 98,0. Tada su makaze cena bile u korist polioprivrednika. Od tada se indeks bilinih i stočnih proizvoda stalno srozavao до 1934 г. Када је iznosio 56,4. Padao je i indeks cena industrijskih proizvoda, ali sporije i samo do 1932 god. kada ie. bio 66,2. U vreme nainižeg stanja cena poljoprivrednih proizvoda on je porastao na 67,4, tako da su se makaze cena na štetu stočnih i bilinih proizvoda raširile za čitavih 11 poena. Od 19934 do 1936 stanje se popravilo na obe strane, ali, kako su cene Dpoljoprivrednih proizvoda brže rasle, to su se u 1986 makaze cena posve zatvorile i između cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda uspostavliena ie potpuna ravnoteža па 2аiedničkom indeksu od 69,7. To je velika dobit za našu polioprivredu; ona, zajedno sa dobrom žetvom i dobrim cenama, pretstavlja važan faktor prosperiteta.

Zatvaranje makaza cena znači porast kupovne snage seljaka izražene u njegovoi mogućnosti da za istu količinu polioprivrednih proizvoda nabavi veću količinu industrijskin nego ranije. Pored toga porasta postoji i једап izražen u novcu, koji se može, jako samo približno, izraziti u ргојемта. | Prema zvaničnim podacima Ministarstva polioprivrede, poslednia naša žetva pšenice dala ie 292.957 vagona prema

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 19

198.948 u 1935 софи. Мак, dakle, iznosi okruglo 94.000 vagona pšenice. Ako se cena od 16.000 din. po vagonu pšenice uzme kao prosečna u ovoj kampanji, onda je proizvođač samo na porastu Žžetve dobio 1,5 milijardu dinara više nego prošle godine. Ostatak ovogodišnie kampanie ravan je žetvi koja joj je prethodila. Ona je, pri malom izvozu, uglavnom, zalegla za pokriće domaće potrošnje pšenice. S obzirom na približnost prosečne cene pšenice u prošloi i ovoj kampanji, ovde nemamo značainijih promena.

Slično je stanie i kod kukuruza. Ovogodišnja žetva dala ie oko 210.000 vagona više nego ona kampanje 1935/36. Pri prosečnoj ceni od 70 din. po metričkoi cehli, to znači opet višak od 1,5 milijarde dinara. Količinu iz kampanie 1935/36 apsorbovaće domaće tržište. U toi potrošnji učestvovaće sa više od 90% sam seljak i zato ni ovde nemamo naročitih promena. |

Tako dolazimo do rezultata da porast dohotka, odn. kupovne snage seljaka samo od ova dva artikla iznosi okruglo tri milijarde dinara. Tome treba pridodati porast dohotka od kudelje, hmelia i repice u iznosu od 2—900 miilona dinara. Sa ječmom, raži, ovsom, duvanom i drugim DOlioprivrednim artiklima to čini dobrih 500 miliona. Ukupan porast od poljoprivrede, dakle, znatno prelazi sumu OGI! tri milijarde, koliko ie Ministar finansija u svom posledniem budžetskom ekspozeu procenio porast dohotka poljoprivrede. Tome treba da dodamo dohodak od stočarstva čiji porast Ministar finansila ceni na okruglo 600 mil. din. Na pčelarstvo, svilarstvo i ostale delatnosti seliaka otpada oko 100 mil. dinara. Prema tome ukupni prirast dohotka seliaka u ovoi kampanji iznosi okruglo 4,2 milijarde dinara.

To ie sjajan efekat ovogodišnje privredne delatnosti seljaka. Prirast prema prethodnoi kampanji ne samo da apsolutno prevazilazi sve druge privredne delatnosti u zemlji — što je prirodno s obzirom na njegov udeo u našoj Drivredi — nego i relativno daleko ostavlia iza sebe sve druge grane.

НИ == | Пре кратког времена објав-

Начелан значај Уредбе о љена је Уредба о повласти-

електролизи бакра цама француског друштва Борских рудника за подизање фабрике за електролитично рафинисање бакра. Она претставља значајан привредни и финансијски акт и нов корак у провођењу аутаркних тежњи ратне привреде.

По њој друштво има најдаље за месец дана да Министарству шума и руда поднесе дефинитиван пројекат за подизање фабрике ради одобрења. Само подизање пак има да уследи најдаље десет месеци по одобрењу пројекта. Годишњи капацитет фабрике за прве три године пред“ виђен је са 12.000 тона електролитичног бакра, с тим да се после тога повећа на 20.000 тона. Својим производима друштво има да подмири првенствено домаћу потребу, 2 остатак може да извози. Продајна цена државним и самоуправним надлештвима и установама утврђиваће се према курсу лондонске металне берзе.

Насупрот овим дужностима Уредба је за Друштво предвидела огромне повластице у облику ослобођења од скоро свих јавних дажбина. Ту долазе пре свега олакшице при самом подизању фабрике. Овде спада ослобођење од такса за одобрење подизања и употребе грађевинских и фабричких уређаја; државне трошарине на цемент потребан за изградњу фабрике; царине, споредних царинских дажбина, скупног пореза на пословни промет, пореза на луксуз и државних и самоуправних дажбина на све. ма-