Народно благостање

"8. мај 1937,

шине-и њихове делове и друге предмете уређаја, које друштво у предвиђеним роковима увезе из иностранства за подизање фабрике. Друштво има право да предмете прве инсталације набавља из појединих земаља, независно од ма каквих ограничења, која буду постојала за те земље. Још значајније су олакшице предвиђене у Уредби за сам рад фабрике. За 15 година Друштво се ослобађа од: земљарине и кућарине за сва земљишта и пословне зграде, које непосредно служе за сврхе електролизе; државне и самоуправне трошарине и других дажбина на електричну снагу утрошену за електролизу; царине, споредних царинских дажбина, пореза на луксуз, државних и самоуправних дажбина, изузев пореза на пословни промет, на потрошни материјал за време електролизе бакра, у колико се не производи у земљи. Интересантно је да насупрот увођењу минималне порезе, пореза на акционар-

ска друштва извршеног последњим финансијским законом,

ова Уредба добит Друштва ослобађа највећих терета. Тако оно за 6 година неће плаћати друштвеног, допунског, минималног пореза и посебног пореског додатка са свим самоуправним порезима, који се распоређују по чл. 8086 Закона о непосредним порезима, на добитак од прераде бакра. После шесте године ова ће се повластица годишње смањивати по 10%. Трајно се Друштво ослобађа пореза на добитак ако овај не прелази 4% од главнице, Најзад и пореска основица се, према дефиницији добитка у Уредби, сасвим друкчије у корист Друштва израчунава него што прописује чл. 82—83 Закона о непосредним порезима.

Друштву је дозвољено да поставља директора и поддиректора без обзира на њихову националну припад“ност. Број страних инжињера пак, не сме бити већи од оног домаћих. Сем-тога Друштво ће моћи да запосли стра-

них дужављања до 24% од укупног броја запослених радника.

Ниједно подузеће у земљи нема тих повластица које је добило Друштво борских рудника по овој Уредби. Како је до њих дошло Друштво је до сада обављало врло рентабилан посао искоришћавањем бакарних рудника и продајом сирове рудаче у иностранству, на што има концесију од почетка. У стручним круговима је, међутим, познато да је електролиза бакра под данашњим условима нерентабилан посао. Друштво борских рудника није према нашој држави стајало ни у каквој обавези, на основу које би морало да улази у послове, у које се под нормалним условима не би ангажовао никакав капитал. Концесије дате Друштву имале су дакле да омогуће подизање једне фабрике, која се под нормалним околностима не би дала подићи. Све ове повластице заједно једва стижу да обезбеде Друштво од губитка. Начелно све концесије и повластице имају свој циљ и своје оправдање у омогућењу капиталу да дође до нормалне зараде, која се у другим пословима постиже без икаквих олакшица.

Кад се ово има у виду, онда се појима неозбиљност захтева интеркоморске конференције да се укину све концесије и повластице дане великом страном капиталу. Овај захтев је обична демагошка парола, као што показује овај школсхи пример са Борским рудницима. А Уредба о фабрици за електролизу бакра у тренутку, кад се наши сталежи крећу против повластица, претставља шамар који само дебео образ може да отрпи.

· Али TO HHje све. Као што је познато, Друштво борских "рудника' је страног и крупног капитала. И уместо да се реквирира дају му се концесије. Ни тај деманти није тако мали. Случај је хтео да се стран капитал овом Уредбом ставља у службу најбитнијег интереса земаљске од-

(бране. Наши сталежи то називају колонијалном експлоа-

тацијом! | = = i JSC па | Ј

_ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 295 _

Ер БЕРНЕ ДЕНА ЕРЕ ЕД Е].

U dnevnoj štampi, s vremena

Čuvajmo se soje! na vreme, pojavi se mišljenje

šine pod pšenicom zaselati SOjom za čiju proizvodnju postoje povoljni klimatski i terenski uslovi, jer soja pretstavlia biliku budućnosti. Propagiranie soje vrši se u cilju preorijentacije na rentabilniie kulture, kao što je u svoje vreme bilo sa stočarstvom, voćarstvom, uljanim i industriiskim bilikama i t. d. Međutim, kao i ona ranija propaganda, tako ni ova za soju nema osnovnih ekonomskih uslova i više je plod maštanja, nezo stvarnih potreba i mogućnosti. Pre svega, soja nije nikakva nova bilika; starija je od pšenice i kukuruza. Na nioi se zasnivala celokupna ishrana Kine nekoliko hiliada godina pre Hrista. Njen hemijski sastav (belančevina, mast, lecitin, voda, pepeo, bezazotni sastojci) omogućavao joj je da u ishrani zamenjuje meso, mleko i mlečne proizvode. Soja sadrži dvostruko više proteina i kalorija od bifteka. Njena velika hranljivost objašnjava da su ljudi, u ono vreme, mogli i u nedostatku ostalih artikala ishrane da savlađuju teške fizičke poslove.

Sve do početka XX veka soja ie bila reprezentativna poljoprivredna kultura istočno-azijskih oblasti. Kao artikal međunarodne trgovine ona se javlia prvi put koncem XIX veka u prometu između Kine i Japana. U Kini se upotrebljava za preradu u brašno, ulje, mleko i t. d., a u Japan se izvoze otpaci prilikom prerade, koji služe kao odlično đubrivo. Sa kolonizacijom Mandžurije međutim, u kojoj se kultura soje naglo širi, ona počinje da se javlia u formi sirovine i ulia i na evropskom tržištu. Najnačajniji potsrek za povećanje značaja sole kao artikla međunarodne trgovine dolazi od strane Nemačke, koja početkom XX v. preorijentiše svoju industriju ulja na soju i postaje njen najveći uvoznik u svetu. Uprkos tome, proizvodnia i dalje ostaje ograničena na istočno-azijske oblasti. Tek posle rata radijus proizvodnje soje počinje da se širi. I to prvo u Sjedinienim Američkim Državama, a u vreme agrarne krize 1929—33 u jugoistočnim evropskim agrarnim zemljama. Proširenje kulture u Americi vrši se iz dva razloga: prvo, što soja počinje da igra sve veću ulogu kao industrijska sirovina, a drugo što kao bilika, koja vrši asimilaciju azota iz vazduha, vraća zemljištu ovaj najpotrebniji sastojak oduzet kulturom ostalih žitarica, naročito kukuruza i pamuka. U jugoistočnoi Evropi pak, proizvodnja je započeta па podsticai Nemačke, koja, zbog oskudice deviza, nije mogla više da kupuje ovu inače veoma potrebnu sirovinu u drugim zemljama, sa kojima nije imala mogućnost kompenzacije i uvoza putem kliringa.

Polovina svetske proizvodnje soje otpada na Kinu u kojoj je prošle godine bilo zasejano sojom 5.2 mil. ha. prema 5 mil. ha. u svima ostalim zemljama. Od ostalih zemalja naiviše gaji soju Mandžurija (3.3 mil. ha.). Treće mesto do 1934 zauzimala je Koreja, koju je, međutim, u 1935 godini pre-

stigla Amerika. Tako ie 1935 g. u Koreji bilo zasejano 800.000.

ha, a u Sjedinjenim Američkim Državama nepunih milion hektara. Zasejana površina u Sovjetskoi Rusiji, koja je do 1931 g. iznosila oko pola miliona hektara, rapidno opada i sada ne iznosi više od 100.000 hektara. Godišnja proizvodnja varira između milion i 1.3 mil. vagona, dok ije uoči svetskog rata bila dostigla milion vagona. Od celokupne proizvodnje 1/8 do 1/4, što zavisi od ishoda žetve, pretstavlja predmet međunarodne trgovine, koja ie sve do 1935 bila stalno u porastu blagodareći s jedne strane široj upotrebi soje kao industrijske sirovine, a s druge relativno niskoj ceni u poređenju s ostalim uljaricama. Svetski izvoz soie u pojedinim periodima kretao se ovako: 1909/13 g. 80.000 vagona ili oko 8% svet-

da bi trebalo једап део роуг- .

|| ЈА ЈЕ