Народно благостање

15. maj 1937, |

Iz uredništva

SOCIJALNE POSLEDICE SKOK,

с | NAŠA JAVNOST PRE DVE GODINE 1

U članku. АС а пи SRO. dejstvo. "skoka сепа« (ХК ВА Бе 19. 10371) пајал зто да сето 4 odgovor na pitanje kako treba rešavati socijalne Di

_HAPOJUHO ___ -

motivima nego OR logiko Н tom, како da se zatvore makaze,

bleme koji niču sa skokom cena. Pa kako se kod naš = а |

pojavila izvesna nedoslednost u tretiranju ovih problema ističemo da se tu ne radi samo o jednom rešenju ad hoc, nego da ono ima i principijelan značaj. Код (ге тапја socijalnih problema lako se skače iz jed

govara jednom delu javnog mišljenja. ·

Pre nekoliko godina, u depresiji, kod nas se ı u O "ја.

dan glas orilo sa svih strana: treba podići cene agtarnim proizvodima. Ali u samom zahtevu da se cene povise bilo je nečeg manjkavog. Mnogi koji su:to zahtevali imali su na umu samo fo. da se cena pšenici podigne:od 80 na 250 din. Takvi predlozi podnošeni su i u Narodnoj skupštini. Setimo se interpelacije од 6 УП 1935. Voje. Lazića i drugova o niskim cenama zemljoradničkih. DroizvoO-

да. Мапјкауо је to što se nije vodilo računa o ostvari- | 12081,

vosti. A to znači da je predlog diktiran Više e političkim

IU KO DOBIJA 1 ко GUBL OD. SKO! A

Dakle, mi smo AGA da je za privredi pozi- -

tivno ako skoče cene našeg proizvođača. Danas smo todoživeli i ostajemo kod 5708 shvatanja da je to pozitivno. Skok cena otvorio je nove probleme, i to se moralo očekivati. Ali ako iz viših cena izvodimo čitav niz pozitivnih posledica za privredu, ne smemo se ustrašili viših cena i predlagati da. se njihove зосјате роsledice otstrane tako da se policijskim dekretom cene opet spuste, pa da ponovo” kukamo kako da O seljaka.

Da vidimo koga imamo i ko strada 0d skoka cena? Na osnovu službenih podataka naš urednik izložio je u članku: »Trgovci i "тапа је zajedno. čine tek četrnaesti deo našeg naroda« (N. BIL br. 35 iz 1936.) ekonomsku strukturu Jugoslavije. Ponovićemo rezultat

тапји газрогедепо је ovako:

1) seljaci II III II ти па Ја 2) javna služba | = 1 | 3) zanat Do OI |

4) industrija.

5) trgovina ODO

6) sirotinja, beskućnici, prosjaci ;

| i gladni 1 O | o

7) slobodna zanimanja.

3), kućna posluča | %

9) osoblie kreditnih ustanova 9,30 ПО) ознаци o 2 20530.

воопто | о socijalnim problemima kako se. javljaju pri promeni konjuhkturnog с иза А. kod pr blema pasivnih krajeva treba. imati па) \ O

promena. I zato mora postojati jedna O рони!

i ekonomski program vlade koji će imati zadaću da po-

nost u drugu, zato šio se stanovište podešava onako Како od:

"бамато problem

trebno ukazati na razlik viškove proizvoda. za pro АИ U DO grupu” зрад.

„Шуа treba istakn više naših trgova | „kuću i zemljište.

do koga je on došao. Stanovništvo JU ро тат- · | | daju svoje | _ vrednosti. oi

| nepromenjen 'доћода

~ pravi РО pasivnih rajeva. Javni rado) jed

ogle realizovati. 'Bovcu svoj rad i

· Na КЕ strani indu“је 01024]. Viša cena,

u И a. А

Svih ovih gorije: one O skokom cena.

·U boljem pol li dokupljuju ljaci iz čitave 'asivnih krajeva. | Statistika obu-

u “rpovaca i zanaM ако пе 1

O. Na ih ;

"U Анја kafe

ео 10. о njih treba i siromašne seljake.

samo an deo tog programa, koji mora biti zasnovani, ine unapred. S time je u vezi i program industrijaliacije zemlje, jer čim se počne iskorištavati rudno blago i šume u pasivnim krajevima, oni prestaju biti pasivni. Drugo, s konjunkturnim promenama položaj pa-